Tebi, heroju od Feketića

O, veliki Heroju od Feketića! Moram priznati, izveštio si se. Da li si ti lično pisao ovaj tekst, ili neko ko je dobrano vešt u tome, ne znam. Ali, izveštio si se: odmah demagogijom udaraš u glavu kroz svoj autorski tekst koji si napisao za Blic, a koji su svi tebi verujući (ne „verni“, već „verujući) pročitali barem po jednom. I još jednom glasno, da ih čuje još neko.
Za razliku od tebe, koji misliš da je problem Srbije „svako odsustvo želje da se ode u budućnost“, ja verujem da narod ove zemlje nije retardiran i da želi da ode u budućnost. Jer, u sadašnjosti zarađuje bedno. Čudi me da nisi izišao i pobedonosno objavio najnovije rezultate Republičkog zavoda za statistiku: da te obavestim, onih 49.093 dinara prosečne plate se volšebno istopilo na nešto više od 30.000. Zli jezici, ha?

GDE TI JE NAPREDNA ELITA?

Kažeš, Vučiću, da je budućnost „previše neizvesna, zahteva previše truda…“ Kažeš, Vučiću (jadaš se) da tvoja vlada „nema podršku istog tog društva ili bar njegovog najelitnijeg dela u onome što je osnov svake budućnosti“.

Ni u to ne verujem, s obzirom na to da se hvališ sa 450.000 članova. Valjda među njima ima koji zalutali doktor nauka, ili barem master. Ne računam Dr Nebojšu i Dr Jorgovanku. Ne računam ni Master Tomu. A i ako među tih 450.000 članova nema elite, onda – nema veze. Dovoljno je to naroda da vladaš.

Nego, Vučiću, kukaš na vreme kada si preuzeo kormilo vlade Srbije. Kažeš da je 2014. godine Srbija po svim parametrima „BDP, nezaposlenost, siromaštvo, devastirana infrastruktura, korupcija, privredni sunovrat… – ne samo bila u dalekoj prošlosti, nego je i sama, po svim standardima, već bila prošlost“. I kukaš kako si ti stegao zube i krenuo to da ispravljaš sa vizijom i nadom u budućnost i u 2016, 2017, pa čak i 2025-tu.

Dobro. Pohvalno, nema šta.

Nego, u svemu tome, ima nekoliko problemčića, pa ako bi dozvolio da ti na njih ukažem:

Ti si, o Heroju od Feketića, na vlasti od 2012. Kako je moguće da sa svojim koalicionim partnerima nisi za tih godinu i po dana (i malo više) posle izbora 2012 baš ništa uspeo da popraviš? Kako smo se to u 2014. našli u devastiranom stanju?

Ti si, o Heroju od Feketića, pre izbora 2014. tvrdio da imaš Maršalov plan za Srbiju. Do danas niko nije video ni M od Maršalovog plana. Pardon: niko od „pučanstva“. Mislim, takva vrsta plana ne podrazumeva da narod počne da cvili od mera štednje, nego da radi. Takav plan podrazumeva da svi dobiju nadu, a ne samo članovi tvoje stranke.

A ni oni ne pokazuju baš neki entuzijazam u poslednje vreme.

Kažeš, Vučiću, da nisi krenuo od nule nego iz „dubokog minusa, i iz daleke prošlosti, one u kojoj je oblikovana Srbija, njene navike, mentalitet, duh, njena svest i verovanje u poraze, mesije i velike belosvetske zavere“.

Kako bih ti rekao… Za te mesije i velike belosvetske zavere bila je zadužena stranka u kojoj si ti bio – jedan od ključnih ljudi.

MANJE PRIČE, VIŠE ŠANSI

Kažeš, o Vučiću, da želiš ljude da promeniš i naučiš „da je rad dobar, da donosi rezultat, ako ne stalnim pominjanjem tog rada, i sopstvenim primerom?“
Nemoj da im pričaš, Vučiću.

Daj im posao.

Daj svakom srpskom privatniku subvencije koje je onaj tvoj savetnik što si svojevremeno hteo da ga u zatvor šalješ (dok si bio radikal) – dao stranim investitorima. Pa da vidiš kako će privatni sektor da procveta.

Podeli otkaze tvojim partijskim pijunima (voliš ti da se govori na šahovski način), pojedi laufere, konje i topove koje si posejao po javnim preduzećima, pa da vidiš kako će da prodiše državna administracija.

Oko izmešanih mitova se slažemo.

Ali, ako već imaju Cara Lazara i Marksa, što im je pokojni Sloba umešao u glavi, zašto im ti dosipaš so na ranu i ubacuješ Vebera i Lutera? Dobro je, istina, što se baviš misliocima. Bio bih zabrinut da si uradio ono što je tvoj politički očuh uradio: citirao Tarabiće, slušao Vivaldija…

Dragi Vučiću, u odeljku „Ko je mrav, a ko je cvrčak“ ti menjaš teze.

Kažeš da „liberalni ateisti postaju ziloti, a pravoslavni militanti demokrate. Anarhisti pruže ruku legalistima, a neoliberali zagriženim nacionalistima“.
Kažeš još da im sve smeta, naročito to što neko pokušava nešto da radi.
Ne smeta, Vučiću. Pogotovo ne smeta ako neko pokušava nešto da radi. Vole ljudi ove zemlje da rade. Problem je o tome da im ti već predugo obećavaš ‘leba bez motike. Tačnije, to obećavaš tvom članstvu. A ono je nezadovoljno. Jer već dve i po godine ne vide (ni oni) da je u Srbiji išta bolje. I prosto im je neprijatno kad vide koliko sve lošije žive. O tome si, nadam se, obavešten od strane onih iz Faktor plus?

NEPRISTOJNO POREĐENJE

Nego, da privedem kraju: onog Pajtića ne bih da pominjem. Ako bi se sudilo po onome što su tvoji članovi do danas o njemu rekli, ako bi se vodio samo zvaničnim saopštenjima stranke, isti bi već dve i po godine trunuo u zatvoru, pod pretpostavkom da je ono što su „ovi tvoji“ o njemu rekli i napisali – tačno.

Ali, porediti Putina i Blera je bezobrazluk. Da se ne lažemo, stranka u kojoj si nekad bio je aktivno navijala za prodaju NIS-a Rusima. Poseta Putina Srbiji je bila loše odrađena. Zaigrali se ovi tvoji savetnici. Ti znaš kako ti je bilo kada je pljuštala kiša nad Novim Beogradom, dok je pored tebe stajao Vladimir Vladimirovič.

Žao mi je, iskreno, što nije po Beogradu tukao grad kada je (oba puta) dolazio Bler. Verujem ti da si sa Putinom pričao o reformama i investicijama. Ali, sa Blerom nisi imao šta da razgovaraš. Čak i ako ga je platio tvoj prijatelj i brat, Šeik bin Zajed.

Ako ti nije jasno zašto, podsetiću te na 1999. godinu. Na činjenicu da je Bler, mnogo godina kasnije, u svojim memoarima insistirao na tome da se Srbija (Jugoslavija) bombarduje. Na činjenicu da nas je nazivao varvarima, divljacima, otpadom istorije.

REZULTATI IZGUBLJENI U MAGLI

Žališ se, o Vučiću, da se niko ne bavi rezultatima tvoje vlade i niti jednom brojkom „koja govori o tome da je to što smo radili dalo rezultat“.
Koji rezultat, Vučiću?

Da je nezaposlenost pala?

Jeste: zato što su u jednom naletu (kampanje radi) inspektori pozatvarali pola kafića u Beogradu, pa su sad neki tamo radnici „prijavljeni“.
Nezaposlenost je pala zato što se čitav grad kvalifikovanih Srba preselio u proteklih godinu dana u Norvešku, a barem još jedan grad u neke druge zapadne zemlje.

Nezaposlenost je pala i zato što si na Zavodu uveo pravilo da ako se neko ne javi na vreme – brišu ga iz evidencije nezaposlenih.

Hoćeš da se bavimo brojkama koje će jasno da pokažu da su investicije zapravo naučna fantastika u ovoj zemlji?

Hoćeš da pričamo o Železari Smederevo za koju ste svi u glas govorili da je rešena? Ili o FAP-u i SISA-i? Ili o IMT-u i IMR-u? O Ikarbusu koji još nije video ove iz Mercedesa? O fabrikama avionskih delova, mikročipova, aviona?

Hoćeš da pričamo o tim rezultatima?

Kažeš da te niko (sem ovih tvojih prijatelja iz sveta) ne hvali.
To je normalno, Vučiću: ovi iz sveta te hvale zato što im odgovara to što vi potpisujete sve što se od vas traži.

Ovi iz Srbije ne mogu da te hvale. Zato što bolji život nije na vidiku. Osim za tvoje partijske poslušnike.

Ti, Vučiću, samo pričaš o poslu. A njega nigde.

Mogao si, barem jednom, da primeniš onu latinsku izreku „Dela. Ne reči“.
Kad bolje razmislim, primenio si. Malo izmenjenu, doduše. Reči. Ne dela.

Vidimo se na izborima.

__________________________

Napomena CEOPOM-a: Članak je odgovor na Vučićev autorski tekst objavljen u „Blicu“ 02.03.2015, koji je ovaj portal istog dana preneo u rubrici „Vesti“ pod nazivom „Vučićevo smešno pisanije kome se ne možemo smejati“.

Izvor: Kolumnista