CESID, Blagojević i sredstva za obnovu

Čak i najžešći kritičari ovog raštimovanog orkestra poznatog kao Vlada Srbije, koji pod (dirigentskom) palicom Aleksandra Vučića svira tuđe melodije, teško mogu sporiti da je osnivanje vladine Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja logičan i opravdan potez u situaciji u kojoj se našla Srbija. I očekivan. Međutim, postavljanje na njeno čelo, programskog direktora CESID-a Marka Blagojevića, jednog od najplaćenijih i najuticajnih evroatlantskih činovnika u Srbiji, teško da se može smatrati logičnim, još teže očekivanim, a nikako opravdanim. Jer, tom čoveku (odnosno funkciji) povereno je direktno upravljanje svim materijalnim resursima, računajući i novac, od prikupljene pomoći za poplavljena područja.

Na sebi svojsten način, uz dozu patetičnog teatralizma ali i bespogovorne odlučnosti, Vučić je ovu svoju, najblaže rečeno, čudnu i sumnjivu odluku, objavio u emisiji „Upitnik“ na Prvom kanalu RTS-a, samo nešto više od desetak sati pre nego što ju je kroz sednicu Vlade sproveo u delo. Stari dobri „blickrig“.

Vučić je naglasio da želi brzu, jasnu i transparentnu obnovu zemlje, i da mu je zato ideja da neko iz nevladinog sektora upravlja novcem. „Ne želim da to bude neko od ministara, već neko iz nevladinog sektora, koji bi kontrolisao gde ide novac“, rekao je Vučić najavljujući da će tu odgovornu dužnost (o, blago Srbiji!) ponuditi programskom direktoru CESID-a Marku Blagojeviću. I kao da ovim nije dovoljno pokazao kako tretira institucije sistema, svoje saradnike i građane, premijer je poručio: „Želim da izbegnem priče kako je neko zaradio“, (što bi, valjda, trebalo da znači kako nevladin sektor i Blagojević ne zarađuju), da bi nas potpuno dotukao svojom melodramatičnom dilemom koju je izrazio u vidu skrušene nade „da će on (Blagojević) to prihvatiti. (1)

I ma kako prethodni pasus bio kratak u njega je stala sva naša stvarnost, sva današnja Srbija, sva njena slika i prilika, omeđena relacijom između istupa i pristupa njenog premijera. Između njegovog „ne želim“ i „želim“ smeštena je sudbina stotina hiljada ljudi, pa možda i svih nas. Nigde procedura, nigde institucija sistema, nigde države. Samo politika, odnosno politički ciljevi.

Otuda, jedna ovakva, očigledno samovoljna i namerno bahato obrazložena odluka otvara mnoga pitanja i dileme i zahteva ozbiljnu analizu.

Pre svega, primetno je očigledno nepoverenje koje premijer ispoljava u odnosu na institucije sistema, računajući i sopstvenu stranku, pa čak i ministre koje je nedavno sam izabrao. Nije da za to nema osnova, ali onda se neizbežno mora otvoriti pitanje njegove uloge u svesnom pothranjivanju i održavanju takvog sistema. Primetno je, takođe, da Vučić govori u prvom licu (a čak je i Tito govorio „mi“), što može biti odraz njegovog psihološkog stanja, ali i poruka u kojoj meri želi da se distancira od ostatka sistema. Svejedno. Jer, evidentna je njegova namera da se nevladin sektor, odnosno jedan njegov deo, uvlačenjem u sistem upotrebi ne za kontrolu već za suspenziju tog sistema, njegovih zvaničnih organa i procedura.

Zašto? Šta je to što može učiniti Blagojević a ne može „genije“ bez diplome Lazar Krstić, ili nesporno stručna Kori Udovički? I koje to reference preporučuju baš Marka Blagojevića za jednu takvu ulogu?

Da bi se približili odgovoru na ova pitanja svakako se valja, barem na kratko, pozabaviti ulogom CESID-a i samog gospodina Blagojevića u uspostavljanju evroatlantske kontrole nad Srbijom.

Značaj i uloga CESID-a i Blagojevića u postoktobarskoj Srbiji

Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID) osnovan je 1997 godine, sa jasnim ciljem da se stvori, od Zapada kontrolisani, paralelni manipulativni sistem za oblikovanje predizbornih kapanja i izbornih rezultata koji će osporiti legitimnost izbornog procesa u Srbiji, odnosno tadašnjoj zajedničkoj državi Srbije i Crne Gore. Bio je to jedan od nekoliko strateških projekatata evroatlantizma za rušenje Slobodana Miloševića. Prvi radni zadatak imali su na predsedničkim i parlamentarnim izborima u Srbiji 1997 godine, što je bilo samo uhodavanje za ulogu koju su imali u legalizaciji oktobarskog puča 2000 godine, ne samo podrivanjem rada tadašnje Savezne izborne komisije (SIK) falsifikovanim podacima već i direktnim oblikovanjem izbornih rezultata manipulisanjem brojnošću biračkog tela. Iako od tadašnjeg SIK-a nisu bili registrovani kao zvanični posmatrači, sledeći postulate zapadnih manipulativnih strategija, oni su prvi izašli sa rezultatom prema kome je kandidat Koštunica ostvario pobedu u prvom krugu (54,5 % podrške birača), pri čemu su apstrahovali upisan broj birača sa Kosmeta kako bi smanjili ukupno biračko telo. Kasnije su kalkulisanjem biračkim telom unazad došli do manje ali neophodne većine od 50,24%, što je prihvaćeno kao zvaničan rezultat, čime je zapravo legalizovano pučističko osvajanje vlasti od strane DOS-a(2), budući da je prema zvaničnim rezultatima SIK-a od 28.09.2000. Koštunica osvojio 48 % glasova (3), što je bilo nedovoljno za pobedu u prvom krugu. (Ali, koga je bilo briga za to, posao je bio obavljen).

No, značaj CESID-a i njegov uticaj na oblikovanje političkog života u Srbiji nije se smanjio nakon nasilnog rušenja Miloševićevog režima. Naprotiv. Zapad je nastavio da razvija i finansijski jača ovaj projekat svestan da on predstavlja moćnu batinu za disciplinovanje ili pasiviziranje neodgovarajućih aktera političkog života u datom trenutku, odnosno šargarepu za njihovo aktiviranje shodno potrebama, što bi sjajno mogao da posvedoči, recimo, Boris Tadić. Verujem da bi jedino CESID mogao da objasni misteriju Van Rompejove čestitke Nikoliću na pola izbornog dana, ili najnovije čudo da stranka koja u imenu ima reč „demokratska“ u Beogradu osvoji 3,9 a na nivou republike 5,7 % glasova birača.

Ali, u postoktobarskom periodu, CESID se ne bavi samo izborima, već razvija i druge programe koji predstavljaju poluge uticaja Zapada na Srbiju, među kojima je i tzv. borba protiv korupcije na čijim krilima još uvek leti premijer Vučić. Tek da ne mislite da se toga sam dosetio. No, na to ćemo se vratiti nešto kasnije.

Zanimljivo je da je CESID nadgledao registraciju i verifikaciju raseljenih lica sa Kosmeta, tokom 2001 godine. (4)

O tome koliki značaj Zapad pridaje ovoj svojoj ispostavi u Srbiji najbolje govori pregled donatora ove NVO preuzet sa njivog sajta. (5) Svako ko iole ozbiljnije pogleda ovaj poduži spisak izgubiće bilo kakvu iluziju o eventualnoj neutralnosti, demokratičnosti ili objektivnosti ove organizacije. CESID je klasična evroatlantska ispostava koja ostvaruje kontrolu osvojenog političkog prostora i obezbeđuje interese svojih nalogodavaca po svaku cenu. Srbija je klasičan primer za to, ali i Crna Gora gde su cesidovci, nakon raspada zajedničke države, omogućili stvaranje i edukaciju sestrinske organizacije CEMI (Centar za monitoring i istraživanje) koja itekako pomaže ostanak na vlasti trulog ali prozapadnog Đukanovićevog režima.

Naravno, o CESID-u bi se moglo reći još mnogo toga, ali za potrebe ovog teksta rečeno je sasvim dovoljno, pa ćemo se kratko osvrnuti na gospodina Marka Blagojevića, njegovog programskog direktora. Pre svega, valja istaći da je on, uz Ivana Vejvodu, najplaćeniji evroatlantski namesnik u Srbiji i da je direktno ili indirektno angažovan na svim bitnim zapadnim projektima u Srbiji, bez obzira što mu je CESID centralna aktivnost.

Rođen je 20.04.1974 u Beogradu, a diplomirao je na pravnom fakultetu u ovom gradu. Dugogodišnji je član masonskog pokreta, nekada kroz delovanje Regularne velike lože „Jugoslavija“ (6), a sada kroz aktivnost Regularne velike lože „Srbija“ kojom upravlja Veliki majstor dr. Petar Kostić. Član je i ispostave Trilateralne komisije u Srbiji, organizacije East West Bridge. Dakle, totalni i provereni evroatlantista, koji se u moru sličnih ističe sposobnošću i potpunom odanošću svojim nalogodovcima, a oni mu uzvraćaju materijalnim blagostanjem i daljom edukacijom. Ali, novac mu nije struka, građevinarstvo još manje, solidarnost i ljubav prema domovini najmanje. Otkuda se onda on pojavljuje kao Vučićev favorit za jedno mesto koje mu ni strukovno, ni iskustveno nije blisko i kakva nam se poruka šalje tim postavljenjem?

Poruke i posledice imenovanja Marka Blagojevića

Ovde je trenutak da se podsetimo na već pomenute programe koje CESID sprovodi u Srbiji. Njih zvanično ima ukupno pet. Prvi su naravno izbori, što podrazumeva sve vrste manipulativnih procesa za oblikovanje i usmeravanje izbornih rezultata. Iako se Blagojević više medijski eksponira, poslovima ovog programa potpuno upravlja dr Zoran Lučić. To je onaj simpatični, uvek nasmešeni, stariji gospodin koji u noći izbora sa tabletom u ruci autoritativno priča o savršenoj metodologiji uzimanja uzorka koja CESID-u omogućava da posle ukupno 15 % pregledanog biračkog tela prognozira tačan izborni rezultat.

Ostalim projektima (razvoj lokalne zajednice, istraživanja i analize, edukacija i borba protiv korupcije) rukovodi Marko Blagojević. Svi ovi programi su svakako vrlo interesantni i pružaju mogućnost širokog dejstva organizaciji kakva je CESID (koje pitanje se, recimo, ne može spustiti na nivo lokalne zajednice ili edukaciju, a odatle se dizati do Brisela i Njujorka ako je potrebno?!). Ali, ono što vam je sigurno zapalo za oko jeste, omiljena Vučićeva tema „borba protiv korupcije“, poslednji aktivirani CESID-ov program. Šta mislite zašto se organizacija kao što je CESID poslednjih godina, bez velike pompe, bavila korupcijom, njenim pojavnim oblicima i posledicama? Sigurno ne da bi je iskorenila, već da bi ispitala njen stvarni uticaj na biračko telo i na bazi toga stvorila operativnu matricu koja će se nametnuti kao ključna izborna tema, pri čemu će ona stranka (lider) koja daje ili nagoveštava odgovore koje birači najviše priželjkuju biti u prednosti. A CESID ima i matricu i prave nijanse odgovora. Zvuči li vam poznato? Dabome, to je čitav smisao Vučićeve pompezne borbe korupcije, i svega što mu je to donelo. Otvorena vrata i trasiran put.

Ali, zašto bi CESID nekadašnjem neprijatelju, Vučiću, šapnuo tajnu i odškrinuo mu vrata apsulutne vlasti? Prosto zato što su njegovi nalogodavci to tražili, a o njihovim nalozima se ne raspravlja. Otuda je Vučićevo promovisanje Blagojevića samo povratni ping ranije uspostavljene veze i poruka zajedničkim nalogodavcima da nema odstupanja od preuzetih obaveza prema evroatlantizmu. A jedna od tih obaveza je konstantno držanje Srbije u statusu pune zavisosti od evroatlantskih centara moći.

U tom kontekstu, mora se uzeti u obzir da se moć evroatlantizma zasniva se na punoj kontroli novčanih tokova. Otuda, ovakve situacije koje dovode do pojave „slobodnog“ realnog novca na većoj gomili mogu usloviti stvarno pokretanje investicionog ciklusa, biti zamajac realne ekonomije ili poremetiti predviđene operacije međunarodnih finansijskih institucija u odnosu na Srbiju. Zato trošenje tog novca (i u toku, i u dinamici, i u obimu) mora biti usmereno tako da ne ugrozi ni jedan strateški cilj Zapada na ovom prostoru, posebno pomenutu totalnu zavisnost. A zvanične institucije, ma koliko da ih kontrolišete, isuviše su „široke“ i kao takve transparentne, pa bi vrlo brzo bilo zanimljivih pitanja o sudbini i kretanju novca za sanaciju i obnovu. Poveravanje kontrole i upravljanja tim novcem čoveku koji je simbol vaninstitucionalnih mehanizama jasno pokazuje da se štošta želi sakriti.

Naravno, nikako se ne smeju zanemariti ni interesi pojedinaca i određenih grupacija bliskih sadašnjoj vlasti. S tim u vezi mora se uzeti u obzir kako ne bi bilo prvi put da Vučić radi upravo ono što tvrdi da želi da izbegne, ali ni reputaciju njegovih „savetnika“ Štros-Kana i Guzenbauera iza kojih stoje značajne bankarske afere.

Na kraju, veoma sam uveren da će reputacija Marka Blagojevića kao evroatlantskog plaćenika ozbiljno smanjiti spremnost dijaspore da pomogne obnovu matice novčanim prilozima, kao i interes nekih zemalja van EU da ozbiljnim ciframa podrže predviđenu donatorsku konferenciju, a da ničim neće doprineti da zemlje EU zone daju više od onog što su nameravale.

Ali, sada je valjda najvažnije pokazati da smo čvrsto na evropskom putu …

__________________________________________________

Odrednice:

(1) http://www.ceopom-istina.rs/vesti/pare-za-obnovu-pod-kontrolom-tsesid/

(2) http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/09/27/srpski/P00092611.shtm

(3)sr.wikipedia.org/sr/

(4) http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/licnost_danas_marko_blagojevic.46.html?news_id=239669

(5) Donatori CESIDA su:

Evropska Komisija;
Evropska Agencija za Rekonstrukciju;

Nemački Maršal Fond

Međunarodni centar Ulof Palme

Charles Stewart Mott Foundation;
Norwegian People`s Aid;
Westminster Foundation for Democracy;
United States Institute for Peace;
Rockfeller Brothers Fund;
Municipal Support Program – SDC;
National Endowment for Democracy;
Swedish Helsinki Committee for Human Rights
NDI – National Democratic Institute for International Affairs;
CIDA;
Freedom House;
IREX;
Know How Fund;
Open Society Fund;
OSCE ODIHR;
USAID – OTI; USAID – ISC
SIDA;
USIP.

Ambasade: Australije, Finske, Holandije, Kanade, Švajcarske, Švedske, Velike Britanije, Nemačke, Mađarske.

(6) http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:303142-Prvaci-u-novoj-lozi

Izvor: Fond Strateške Kulture