Crna Gora u varljivom letu 2017.

Nakon ulaska u NATO u junu 2017. u Crnoj Gori nije nastupilo “blagostanje“ kao što su obećavali crnogorski rukovodioci. Naprotiv, umesto rešavanja svih “ovozemaljskih“ problema crnogorskog društva, frakcijske borbe u crnogorskoj eliti su isplivale na površinu (neočekivanom žestinom). Kao da je ulazak u NATO bio okidač za sukobe unutar vladajuće elite. Tačnije, nakon juna 2017. postalo je jasno da postoje dve frakcije u DPS. Jednu predvodi premijer Marković a drugu predsednik DPS premijer Đukanović.

Prvi javni sukob je bio onaj između Vlade Republike Crne Gore i Univerziteta Crne Gore, t.j. sukob između novog premijera i rektorke Vojvodić. Rektorka Univerziteta Crne Gore Radmila Beba Vojvodić je godinama bila izuzetno uticajna osoba u crnogorskom društvu. Pozorišni reditelj, potpredsednica takozvane Dukljanske akademije nauka, član Upravnog odbora Prve banke u vlasništvu “prvog brata države“ Aca Đukanovića ali i osnivač Instituta za javnu politiku koji vodi Beba Popović, kao i supruga ambasadora CG u Srbiji (i sestra bivše ambasadorke u istoj zemlji) bila je osoba koja je godinama uživala veliku podršku premijera Mila Đukanovića.

Međutim, njen pokušaj da ukine Visoku medicinsku školu u Beranama je naišao na protivljenje novog premijera Duška Markovića. Nakon višenedeljnog međusobnog optuživanja u medijima između novog premijera i rektorke, Vlada je imenovala nove članove Upravnog odbora Univerziteta Crne Gore. Marković je javno poručio studentima da upisuju Visoku medicinsku školu u Beranama i osudio je “zaprepašćujuću agitaciju“ Univerziteta. Rektorka je odgovorila da je takvo ponašanje premijera grubo “narušavanje“ autonomije Univerziteta. Marković je zatim i lično napao do tada “nedodirljivu“ rektorku. Kako su prenele crnogorske Vijesti, on je izjavio:

“Komforno je biti u Podgorici, i lijepo se baviti akademskim poslom u kvartu od jednog kilometra, imati stanove, kabinete i sprovoditi akademsku raspravu“. Dodao je, očigledno misleći na rektorku, da su rukovodioci Univerziteta “umišljeni“ i ostrašćeni i bez “dobrog ukusa“, što je svakako bila dodatna uvreda za lepu rektorku (koja posebnu pažnju obraća na svoj mladalački izgled i oblačenje po poslednjoj modi). Konačno, rektorka je javno ponižena tako što je novčano kažnjena 26. jula 2017. od strane prosvetne inspekcije.

Đukanović je upadljivo ćutao tokom ovog javnog sukoba i nije uzeo u zaštitu rektorku kao mnogo puta ranije.

Drugi sukob za koji smatra da je bio odmeravanje snaga između sadašnjeg i bivšeg premijera je smena direktora Luke Bar u julu 2017. Umesto Sloba Pajovića, dosadašnjeg izvršnog direktora, postavljen je Zarija Franović.

Takođe, da odnosi između Đukanovića i novog premijera nisu najbolji pokazala je i poseta Đukanovića Petnjici, opštini na severu države. Đukanović je obavio sastanak sa aktivistima DPS ne sačekavši Markovića, čiji je dolazak bio najavljen. Da bi skandal bio veći, kada se Marković pojavio Đukanović je već uveliko bio na putu ka Podgorici.

Konačno, “istorijska“ poseta potpredsednika SAD Majkla Pensa početkom avgusta 2017. godine Crnoj Gori je pokazala i da strani faktor ima svog favorita u međufrakcijskim borbama unutar ove male države. Uprkos činjenici da je boravio dva dana u Crnoj Gori i da se susreo i sa delom opozicije, Pens “nije imao vremena“ za Đukanovića. Pens se čak susreo i sa komandirom vatrogasne Službe zaštite Podgorice, Andrijom Čađenovićem. Tako je vatrogasac postao važniji za američki protokol od nekada neprikosnovenog vladara Crne Gore.

Ovo nije bilo samo veliko lično poniženje za bišeg premijera i sadašnjeg šefa vladajuće DPS koji je svoju političku karijeru vezao još 1998. za SAD (dajući sve od sebe prvo u obračunu sa svojim bivšim mentorom Miloševićem a zatim i u izlivima nekontrolisane rusofobije).

To je bio i jasan znak gomili mediokriteta i oportunista koji čine većinu u vladajućoj DPS da “šef“ više nije američki favorit u Crnoj Gori.

To može biti vrlo opasno za Đukanovića u nekom budućem “istorijskom“ glasanju u stranačkim organima ili u Narodnoj skupštini kada se bude odlučivalo između njega i novog američkog miljenika (policajca iz Mojkovca i bivšeg šefa tajne službe) ili sadašnjeg premijera Markovića.

Đukanović je toga svestan, posebno jer zna da je manje od godinu dana ostalo do predsedničkih izbora (za koje DPS još uvek nema svog kandidata). Posebnu nervozu ovaj sukob unutar DPS izaziva u Đukanovićevom porodičnom okruženju. Đukanovićev brat, sestra, sin i sestrić skoro u svakoj crnogorskoj opštini imaju ekonomske interese, firme i velike nekretnine. To u siromašnoj i maloj crnogorskoj sredini izaziva veliki odijum ali i brojne neprijatelje (posebno zbog nezakonitih “pobeda“ na nameštenim tenderima). Sličan odijum izazivaju i brojni Đukanovićevi kumovi od Ulcinja do Žabljaka. Nikakav sudski imunitet dat Đukanoviću nakon pada sa vlasti ne bi tim ljudima omogućio “prijatnu“ šetnju crnogorskim gradovima.

Situaciju u novoj NATO državi otežava i loša turistička sezona i neprestani kriminalni obračuni. U Herceg Novom je krajem jula ubijen prijatelj Aca Đukanovića i bivši šef policije u tom gradu Niko Roganović. Nešto kasnije, početkom avgusta, su poginule dve osobe u Tivtu prilikom pripreme atentata na člana suparničkog klana. U Baru je ubijen u drugoj polovini jula Igor Mitrović u prepodnevnim časovima na prometnom mestu (pred decom i suprugom). Mesec dana ranije, iz snajpera je ranjen u centru Bara takođe u prepodnevnim časovima Dejan Borović. Početkom avgusta u Podgorici je dignuta u vazduh poslovna zgrada (eksplozija je bila toliko jaka da se osetila u celom gradu). Policija nije u stanju da nađe počinioce i nalogodavce ovih krivičnih dela.

Takođe, uprkos propagandi koju predvode Vučićevi, Pink i Beba Popović po kojoj je ova sezona najbolja u “istoriji“ Crne Gore, golim okom je vidljivo da je ona katastrofalna. Saobraćaj je znatno smanjen u odnosu na prethodnu sezonu. Slično je i sa potrošnjom u ugostiteljskim objektima. To je potvrdio i turistički rukovodilac iz Budve Dragan Ivančević Purko:

– U velikim hotelima na južnom Jadranu, tokom jula je popunjenost bila manja za 30 odsto, zbog činjenice da su ruski turooperatori poslušali preporuke tamošnjih vlasti i otkazali aranžmane za Crnu Goru. Nažalost, taj trend će verovatno biti i nastavljen – izjavio je početkom avgusta 2017. predsednik Odbora za turizam Privredne komore Crne Gore

Dakle, Đukanović je “uspeo“ da svojom primitivnom rusofobijom smanji broj turista u Crnoj Gori za jednu trećinu. Zauzvrat je “dobio“ od SAD status koji je niži od onoga koji ima prvi vatrogasac Podgorice. Zato mu predstoji grčevita borba za uticaj u crnogorskom društvu ali i u DPS. Ipak, on nije bez saveznika, Vučić i Pink su još uvek uz njega.

Nažalost, opozicija ne koristi u potpunosti ovakvo stanje u državi i DPS. Nakon ishitrenog samokandidovanja za predsedničkog kandidata (ispred celokupne opozicije) mladog lidera Demokrata Bečića, započet je medijski rat između Demokrata i Demokratskog fronta. Međusobne optužbe dve najjače opozicione grupacije su spuštene na lični nivo i razmatranje privatnih života. (U saopštenjima je pisano čak i o borbi “tradiconalne Crne Gore“ protiv “gej lobija“ ali i slanju “bombonjera i Rafaelo kuglica“.)

U Demosu već nekoliko nedelja traje pokušaj preuzimanja stranke od strane Gorana Danilovića koji preko medija napada svoje stranačke kolege i predsednika partije Lekića više nego vladajuću DPS (što može biti i pokazatelj čiju podršku ima u razbijanju stranke).

U SNP nedeljama ne mogu da postignu saglanost oko novog predsednika stranke, Napustio ih je šef poslaničkog kluba Damjanović.

Da li ovakva opozicija može da se ujedini oko jednog kandidata (kao 2013. oko Lekića) na predsedničkim izborima veliko je pitanje. Godine 2013. je ostvarila de facto pobedu a za nekoliko meseci ima šansu i za de iure pobedu ako bude jedinstvena, jer je Đukanović u ozbiljnim problemima.

Izvor: Fond Strateške Kulture