Vojska Srbije na granici

Na sednici 17. jula ove godine Vlada Srbije u tehničkom mandatu je usvojila Odluku o obrazovanju policijskih i vojnih snaga za izvršavanje zajedničkih zadataka, radi sprečavanja ilegalnih ulazaka migranata iz pravca R. Bugarske i R. Makedonije, kao i privođenja pravdi krijumčara ljudima koji taj ilegalni posao obavljaju na teritoriji R. Srbije, kako stoji u zvaničnom saopštenju.[i]

Prosečan građanin će se pitati, šta je u tome čudno? Vlada Srbije, makar i beskrajno dugo u tehničkom mandatu sa svemogućim tehničarom na čelu (i istovremeno mandatorom u maksimalnom mandatarisanju), radi svoj posao i brine o bezbednosti države.

Da li je baš tako, odnosno, šta se kroz usvajanje ove, ali i ranijih odluka povodom takozvane azilantske, migrantske i kakve sve ne, ali dirigovane krize koja će nam doći glave, može uočiti? Ili, bolje reći, razumeti koliko su nam država i narod ugroženi na platformi petooktobarske „doktrine“, koju su naprednjaci sa svojim brojnim satelitima za poslednje četiri godine ne samo dinamizirali, već i značajno unapredili. Kada se to prevede na narodni jezik – privode kraju rastakanje Srbije po svim šavovima.

Umesto da su zaustavili za ove četiri godine evropski put (jer baš su to obećali pre dolaska na vlast u slučaju da se nastavi sa otimanjem Kosmeta), kao i da su izašli iz pogubnog NATO programa „Partnerstvo za mir“ preko koga nam je uništen odbrambeni i bezbednosni sistem, dakle, izašli iz NATO dvorišta, oni su radili sve suprotno. Pritom se vadeći „dostignućima“ prethodnih vlastodržaca, uz dežurno objašnjenje kako se takve međunarodne obaveze moraju poštovati. Nije nego. Tačnije – neopevana laž. Uzmimo samo primer SOFA sporazuma i IPAP plana – stadijuma. Ili Briselski sporazum koji je ustvari priznanje „Kosova“. 

Umesto da su po tzv. hitnom postupku, kada je reč o odbrani i zaštiti države i njenih granica (Zakon o odbrani[ii], Zakon o Vojsci Srbije[iii], Zakon o zaštiti državne granice[iv]…) ukidali navedene propise od posebnog značaja, koje su nam petooktobarci naturili po nalazima Zapada, i donosili nove, ili ih bar korigovali i prilagođavali novnonastalim okolnostima, oni su nastavili da ih suludo primenjuju. Pa da bar to čine kako treba, ni po’ jada.

Ne, oni takve zakone, strategije, doktrine, razne uredbe, ili ne primenjuju, ili to čine selektivno, ili, što je najčešća pojava, sprovode pogrešno, odnosno izvršavaju naloge sa Zapada. Usput marketinga radi i u cilju obmanjivanja javnosti. Upravo na to je i ličila medijska predstava u kojoj je pre neku noć učestvovao i ministar odbrane u tehničkom mandatu, lično, obilazeći graničnu liniju.[v] Samo što nije komandovao desetinama pratioca i brojnoj reklamerskoj sviti: „u strelce za borbu“, ne bi li uživo, pred kamerama, položili na ledinu bar jednu grupu arapskih krijumčara mučenika koje vode sa sobom.

Aktuelna stara-nova vlast otišla je još jedan korak dalje, podrazumeva se u skladu sa globalističkom agendom, neskriveno gazeći važeće međunarodne propise. Kao što je Ženevska konvencija iz 1949. godine koju i ne pominju a ona je jedino merodavna za civile ugrožene ratom, a ne nekakve migranti, azilanti, izbeglice. Ili, Ženevska konvencija iz 1951. godine koja tretira pitanje azila, ali koju uglavnom ne primenjuju ili ono što pokušavaju da udenu je suprotno duhu navedenog dokumenta. Pa tako gaze i domaći Zakon o azilu[vi] koji je, kao i u svakoj nezavisnoj državi koncipiran na bazi navedne konvecije iz 1951. godine, a ne na osnovu nekakvih kvota nekakve EU, koja, kao regionala organizacija (izvedeni a ne izvorni subjekat međunarodnog prava), na ovim pitanjima nema nadležnosti.

Recimo, da budemo još konkretniji i praktičniji – ko im je branio da vrate obavezni vojni rok i da ponovo formiraju granične jedinice Vojske Srbije koje bi bile apsolutni garant bezbednosti granica, zato što su za sto godina postojanja nedvosmisleno pokazale kako se to radi? Odgovor je, naravno, NATO i EU.

Bez prvog – obavezni vojni rok a to znači masovnost, skoro da je nemoguće ovo drugo – efikasne granične jedinice. Bila je to najbolja i najobučenija vojska kojom smo raspolagali, a  koja je po nalogu evroatlantskih „partnera“ ukinuta u periodu 2004 – 2007, kako bi ozbezbeđenje državne granice preuzela malobrojna civilna noformirana Granična policija.[vii] A kako ta policijska formacija obezbeđuje državnu među, rezultati sa krijumčarenjem arapskih izbeglica, ali i mnogi drugi problemi na granici, sve kazuju.

Da nije tako, zbog čega bi inače zvali u pomoć Vojsku Srbije, koja je nakon „reformisanja“ od strane NATO i njegovih srpskih izvršioca prljavih poslova, em brojno mala i neprepoznatljiva, em više nije nadležna za državnu granicu. To znači da nije ni obučena za obezbeđenje iste. I ne samo to, Vojska Srbije se u krovnom Zakonu o zaštiti državne granice nigde i ne pominje, jednostavno, nema nikakve nadležnosti za tu oblast u miru.

Kako je onda Vojska angažovana u minulih godinu dana, i posebno od februara ove godine? Na dva načina. Prvi, koji je u dužem trajanju bio nelegalan, zato što su došli u situaciju da joj komanduju policijski komandanti, pod vidom nekakvih planova zajedničke saradnje, kordinacije i ispomoći.[viii] Drugi način, sa kojim se krenulo tek najnovijom julskom odlukom Vlade Srbije u tehničkom mandatu, za koji se može konstatovati da je legalan (koliko god da je kao takav nategnut), zato što je verovatno (Odluka nije dostupna javnosti, pa otuda ovo – verovatno) baziran na članu 39. Zakona o odbrani, koji jedini tretira ovakve situacije.

Evo šta stoji u navedenom članu Zakona o odbrani:

„Ako su ugroženi: deo teritorije Republike Srbije, granični pojas, granica, život i zdravlje ljudi i životinja i materijalna dobra na tom području, na zajednički predlog ministra unutrašnjih poslova i ministra odbrane, a uz saglasnost predsednika Republike, Vlada obrazuje policijske i vojne snage za izvršavanje zajedničkih zadataka.

U izvršavanju zadataka iz stava 1. ovog člana, policijske i vojne snage su potčinjene starešini Vojske Srbije koga ovlasti predsednik Republike, na zajednički predlog ministra unutrašnjih poslova i ministra odbrane“.

Sadržaj koji je citiran najbolje odslikava svu našu državnu kako regulatornu tako i konfuziju u praksi. Da tuga bude kompletna, pitanja odbrane države i njene granice su krajnje ozbiljna i tu ne bi smelo da bude improvizacija, nejasnoća, dualizma, to jest kršenja principa subordinacije i sličnih problema. Evo i zašto.

U članu 11. istog Zakona o odbrani u prvom stavu jasno stoji da „Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom Srbije“, dok se u stavu pet istog člana naglašava da „svoja ovlašćenja u oblasti odbrane može preneti na ministra odbrane, osim odlučivanja o upotrebi Vojske Srbije…“

(Za one kojima nije poznato – ministar odbrane nema pravo komandovanja Vojskom, pa tako ni Vlada a pogotovu ne predsednik Vlade, a to znači ni pravo njene upotrebe na borbenim zadacima kako u miru tako i u ratu – a angažovanje na granici to jeste – već ima zakonska ovlašćenja rukovođenja sistemom, što je značajno različito).

Dakle, Vlada je članom 39. Zakona o odbrani dobila ovlašćenje za aktivnost koju nema niti po Ustavu, niti po glavnim odredbama navedenog zakona (kao i drugih propisa), čime je stvorena kontradikcija. Zašto je tako? Zato što Vlada „obrazuje policijske i vojne snage za izvršavanje zajedničkih zadataka“. I to tako što se u istom članu (valjda zbog Zakona o zaštiti državne granice) na prvo mesto stavlja ministar unutrašnjih poslova, pa zatim ministar odbrane, te se u skladu sa tim i snage definišu istim redosledom – „policijske i vojne snage“. 

U stavu drugom istog člana napred navedeno tumačenje se potvrđuje formulacijom da su „policijske i vojne snage potčinjene starešini Vojske Srbije koga ovlasti predsednik Republike“. Otuda i pitanje – zbog čega nisu izmenili navedeni član 39. i jednostavno stvari obrnuli u pravom smeru, to jest, postavili onako kako je jedino moguće i u saglasju sa duhom Zakona o odbrani? Odgovor je jasan, kao što je već ranije istaknuto i zove se – NATO, EU, evropski standardi, vrednosti… haos i prepisivačka škola.

Međutim, da batalimo ove formalnosti (iako su veoma bitne!), suština je u nečemu drugom. Zbog čega su se predsednik Republike, Vlada i prateći ministri odlučili za primenu člana 39. (jer drugi nemaju na raspolaganju, osim člana 2. Zakona o Vojsci Srbije koji je skoro pa identičan), ako uporno tvrde da sve drže pod kontrolom, da su ilegalne migratorne tokove uspešno zaustavljali u minulom dvogodišnjem periodu, da Granična policija izvršava svoje zadatke redovno i slično tome?

Uostalom, navedeni član Zakona o odbrani i počinje svojevrsnom supozicijom, odnosno jasnim (i ekstremnim) uslovom: „Ako su ugroženi: deo teritorije R. Srbije, granični pojas, granica…..“

Ukoliko slušamo Vučića, Vulina[ix] ili Stefanovića u silnim izjavama, to nije tako – mi nismo ugroženi. Oni ne samo da ne sprečavaju ulazak izbeglica svih boja, već ih otvoreno pozivaju da to čine na legalnim prelazima. Prosto ih kanališu i prizivaju kao što je to juče izjavio upravo narečeni Vulin i evo te izjave u video-klipu RTS-a od 2 minuta i 20 sekunde, pa predlažem da se posluša:

http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2016/07/25/8180166/Migranti%20250716.mp4

Omogućavaju im, dakle, da legalno ulaze, logoruju po zemlji Srbiji, da ugrožavaju granični pojas prema Mađarskoj, da protestvuju, štrajkuju glađu, da atakuju na mađarsku ogradu i organe i slično. 

Zbog čega su onda tražili pomoć Vojske? Jesmo ili nismo ugroženi, gospodo iz tehničke Vlade? Preventive radi? E, to nije moguće čak ni po ovakvom zakonu. Ukoliko jesmo ugroženi, zbog čega onda nije uvedeno vanredno stanje makar na delu teritorije, što bi bilo adekvatnije jer pruža optimalnije mogućnosti za rešavanje problema? Da li je ovo priznanje da Granična policija MUP-a R. Srbije ne može samostalno da obavlja redovne zadatke zbog kojih je i formirana, što bi se narodski reklo – zbog čega prima platu? 

Dokle će ovako malobrojna i tehnički zaostala Vojska Srbije moći da se razvlači, napreže i raubuje za zadatke iz nadležnosti ali i za ono što joj nije posao? Od redovnih zadataka obuke, preko angažovanja u Kopnenoj zoni bezbednosti, zatim u stotinama suludih vežbi i ostalih aktivnosti prema NATO agendi, sve do mirovnih misija (uskoro kreću i borbene koje Skupština nije odobrila!) širom belog sveta, ili angažovanja na spašavanju građana i imovine u elementarnim nepogodama prema obavezama iz Treće misije.

I sve to u situaciji kada je najveći broj njenih pripadnika očajno plaćen, usled čega na godišnjem nivou, prosečno, borbene redove napusti više stotina vojnika-profesionalaca i starešina.

Ukoliko naprednjačka koalicija nije isto što i „žuti“ i ostali petooktobarci što im je, inače, svakodnevni aksiom, šta čekaju, što ne vrate obavezni vojni rok? Što makar brojno ne jačaju Vojsku, njene ratne jedinice, što ne vraćaju divizije, armije? Gde je oružje za narod? Treći svetski rat – onaj oružani deo – samo što nije krenuo, i šta ćemo tad i gde? I kom’ ćemo se carstvu privoleti? 

Naravno da znamo odgovor na sva ova pitanja. Ali, nije na odmet ponavljati. I neka ostane zapisano za neke buduće generacije.

 ___________________________

Odrednice:

[i] http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=269495

[ii] http://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/dokumenta/zakoni/16042015/Prelom-ZakonOOdbrani-2varijanta-ZaStampu.pdf

[iii] http://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/dokumenta/zakoni/16042015/Prelom-ZakonOOVojsci-2varijanta-ZaStampu.pdf

[iv] http://nsp-policija.org.rs/zakon-o-zastiti-drzavne-granice-2/

[v] http://www.vs.rs/index.php?news_article=5d2c39be-5181-11e6-b66b-001a649ddcfe

[vi] http://www.mup.gov.rs/cms_cir/sadrzaj.nsf/zakoni

[vii] http://m.pressonline.rs/info/politika/3009/mup-srbije-preuzeo-kontrolu-celokupne-drzavne-granice.html

[viii] http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=9397

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:592657-%D0%92%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%9B%D0%B5-%D1%87%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83

[ix] http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2397736/madjarska-nece-otvoriti-granice-za-migrante.html

Izvor: Fond Strateške Kulture