Zakon S.2277 – Najava Evro-Majdana u Moskvi

S. 22 77- Predlog Zakona[1] koji je, 23 republikanskih kongresmena[2] , posle dva čitanja, uputilo na usvajanje predstavlja okvir buduće spoljne politike SAD. Ovako Zakonom postavljen okvir, pre možemo nazvati ratnim planom korporativne Amerike koji za cilj ima urušavanje Putinove Rusije i podvođenje Evrope pod direktnu upravu Vašingtona.

U 309 odeljaka podeljenih u tri celine, opisane su smernice za budućeg američkog predsednika koji bi prema republikancima trebalo da bude na liniji osnaživanja (pre)dominantne uloge SAD u svetu. Kroz tehnike informativnog rata, preko finansijskih do vojnih sredstava prisile Vašington javno izražava nameru da uruši Putina unutar same Rusije do sledećih predsedničkih izbora (2018 godina) i paralelno primora EU kao i širi spektar njenih potencijalnih članica (posebno zemlje zapadnog Balkana) da svoju „komandu“ ustupi SAD. Za ovako agresivan plan porobljavanja sveta korporativna Amerika planira da izdvoji desetine i stotine miliona dolara po fiskalnoj godini do predsedničkih izbora u Rusiji, zavisno od planiranih aktivnosti predviđenih Zakonom.

Krenimo redom: U Glavi I, pod naslovom: Ponovno osnaživanje NATO saveza u odeljcima 101-105 predviđa se: ojačavanje pomoći SAD i održanje pozicija sile u Evropi i Evro-Aziji; ulaganje napora SAD u ojačavanju NATO saveza; proširenje podrške Poljskoj i Baltičkim zemljama; ubrzavanje primene evropskog raketnog štita; ojačavanje američko-nemačke saradnje u globalnim i evropskim bezbednosnim pitanjima. Glava II Odvraćanje dalje ruske agresije na tlu Evrope, kroz odeljke 201-206 predlaže se: politika SAD prema ruskoj agresiji u Evropi; uvođenje sankcija zbog kontinuirane agresije Ruske Federacije prema Ukrajini; uvođenje dodatnih sankcija u slučaju uvećanja agresije Ruske Federacije prema Ukrajini ili drugim zemljama; ograničenje pristupa RF naftnim i gasnim tehnologijama SAD; diplomatska sredstva u odnosu na RF; podrška ruskom civilnom sektoru i demokratiji.

Glava III Osnaživanje Ukrajine i drugih evropskih i evro-azijskih država protiv ruske agresijekroz odeljke 301-309 ističe: Vojnu podršku Ukrajini; razmenu obaveštajnih informacija s Ukrajinom; glavni status ne-članica NATO saveznika kao što su Ukrajina, Gruzija i Moldavija; proširenje obuke bezbednosnih snaga, pomoć i saradnja u oblasti odbrane sa glavnim ne-NATO državama; povećanje izvoza prirodnog gasa; evropsku i evro-azijsku energetska nezavisnost; nepriznavanje aneksije Krima; podršku demokratiji i civilnom društvu u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza; povećanje obima emitovanja programa u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.[3]

Samo u poslednja dva dela Glave IIIkoji se odnose na: 1) podršku „demokratiji“, civilnom društvu, i 2) emitovanju američkih servisa na ruskom jeziku po prioritetu, predviđa se alociranje finansijskih sredstava za 1) dvadesetpet miliona, za 2) sedamipomiliona američkih dolara za svaku fiskalnu godinu u periodu 2015-2017. Obe stavke se teritorijalno odnose prevashodno na zemlje koje su pripadale prostoru Sovjetskog Saveza, ali i na ostale evropske i evro-azijske zemlje gde se američki servisi emituju na jeziku predmetnih zemalja.

Da li SAD najavljuju „Evro-Majdan“ u Moskvi? – U odeljku 206 Glave II Zakona koji će najverovatnije, s obzirom na odnos snaga u Kongresu SAD biti usvojen, navodi se da će državni sekretar SAD, uvećati svoje napore da: direktno ili indirektno preko nevladinih organizacija a) poboljša demokratsko upravljanje, transparentnost, vladavinu prava i antikorupcijske aktivnosti; b) ojača demokratske institucije i političke i civilne organizacije; c) proširi necenzurisani pristup Internetu; d) proširi slobodan pristup slobodnim medijima svih oblika- i sve ovo na teritoriji Ruske federacije i to sa 10 miliona dolara godišnje u periodu 2015-2017. Pritom, kada se ovome doda i emitovanje američkih novinskih servisa i zaštita „slobodnih“ medija, novinara i aktivista koji budu targetirani zbog „slobode govora“ možemo izvući samo jedan zaključak: Moskva je sledeća direktna meta korporativne Amerike. To, može da znači da ne treba isključiti kijevski scenario u ruskoj prestonici. Zvanični Vašington, dakle namerava da uruši Putina unutar same Rusije na način da pošalje jasnu poruku svim (javnim i onima koji to nisu toliko manifestno), saveznicima Rusije kako će proći svako ko se drzne da definiše svoje interese i što je još „gore“ da ih provodi.

Zakon, koji ćemo tek detaljno analizirati, tako predstavlja jasan ratni plan koji treba da SAD (po)vrati monopolarni svet u kome korporativna Amerika upravlja svim procesima. Treba podsetiti da smo baš na ovom mestu upozorili da, iako dobro načet i na silaznoj putanji, korporativni zapad nikako ne treba potceniti. Naprotiv. U kontekstu preraspodele centara moći na međunarodnoj sceni bilo je za očekivati da će zapadna korporacija aktivirati sve svoje „ćelije“ širom sveta koje predano finansiraju, obučavaju i koriste u svrhu ostvarivanja korporativnih interesa. Tako, iako ruski analitičari[4] smatraju (s potpunim pravom) da je ovo samo javno priznanje dugogodišnjih američkih subverzivnih akcija na tlu Rusije i da to predstavlja kontekst predsedničke kampanje i trke republikanaca i demokrata za primat u Kongresu i Senatu, ne treba olako prelaziti preko agende koja je toliko puta pokazala pogubne rezultate. Uostalom, vrlo ambiciozne cifre koje će biti uložene za rušenje ruskog predsednika plus koliko će se tek uliti iz raznih „crnih fondova“, govore dovoljno da se doda ozbiljna mera opreza.

Kada budemo predstavili javnosti sve delove predloga Zakona, biće potpuno jasno da u ratu koji je Amerika objavila (ne samo) Rusiji biće upotrebljena sva sredstva: od indoktrinacije koja je bitna pretpostavka svih ratova, Do otvaranja „kriza“ svim raspoloživim sredstvima.. Pritom i američke poreske obveznike valja ubediti da im se guli koža s leđa u „patriotske razloge“ na prvom mestu. A, onda uz konstatno podgrevanu rusofobiju i širenje atmosfere straha da ti novci idu kako bi se obezbedila sigurnost za poreske obveznike. Formula koja će uvek davati rezultate, zar ne? Ukoliko, se medijima širi konstantno, ta tako lepljiva doza straha, ona postaje svakodnevni život.

Zato je oprez preko potreban.

Iznad svega, o tome ćemo detaljnije u nastavku, Zakon je potvrdio: američku umešanost u ukrajinsku krizu koja je prerasla u građanski rat; direktno slamanje EU preko Ukrajine pritiscima za jedinstveni stav povodom sankcija Rusiji; konačno, i najavu epiloga Hladnog rata koji je korporativna Amerika objavila Rusiji. Taj epilog će se odigrati na istoku (malo daljem ili bližem-skoro svejedno) a cilj će mu biti uništenje evro-azijske unije i celog vektora saradnje BRIKS. Upravo, iz tog razloga SAD, kako Zakon predviđa, jačaju svoju komandnu ulogu u NATO, iniciraju savez s Nemačkom, mobilišu sve raspoložive snage na evroazijskom tlu, kako bi reagovali „brzo i efikasno“ na sve potencijalne izazove koji će se do ruskih predsedničkih izbora „pojaviti“. Pojaviti, poput kijevskog scenarija koji je promenio sve.

Konačno, a moglo je da bude i prvo, predsednik Rusije nedvosmisleno uživa nacionalni konsenzus kada je reč o vektorima unutrašnje i spoljne politike. Konsenzus koji je, na prvom mestu, iznedrio povratak Krima pod rusku zastavu. Stoga će podrivanje rejtinga od strane SAD, biti prioritetna aktivnost. Pogotovo što Vladimir Putin, uživa i zaista impresivan rejting među sve brojnijim liderima onih država kojima je Amerike i previše! Kroz tu dimenziju treba gledati i fašističke pirove u Donjecku u kojem se bezočno granatiraju vrtići, škole, ubijaju civili, ranjenici. Fašističke utoliko koliko kijevska hunta vrvi od sledbenika najtamnijeg dela istorije prošloga veka.

Putinov rejting ostvaren po nedvosmisleno promišljenim državničkim potezima za korporativni zapad zadata je tema bez obzira na posledice po civilizacijske vrednosti. Posebno sada kada je krupnim koracima, posle Šangaja i Astana (gde su 29. maja predsednici Rusije, Belorusije i Kazahstana potpisali Sporazum o osnivanju Evroazijske ekonomske Unije), Rusija krenula u bolji i pravedniji svet.

U Glavi Ipredloga Zakona[5], pod naslovom: Ponovno osnaživanje NATO saveza[6] predviđeno je da državni Sekretar u saradnji sa Sekretarom za odbranu SAD, osmisli „strateški okvir za podršku i saradnju Sjedinjenih Američkih Država u Evropi i Evro-Aziji“[7]. Kako je naznačeno u odeljku 101, taj strateški okvir trebalo bi da uključi: a) evaluaciju obima pretnji po bezbednost i stabilnost u Evropi i Evro-Aziji u meri u kojoj one predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti SAD i bezbednosnim interesima NATO saveza; b) identifikaciju primarnih ciljeva, prioriteta i željenih uslova koji definišu ostvarivanje komandnih ciljeva ili end-states[8] američkih programa pomoći i saradnje iz oblasti bezbednosti u Evropi i Evro-Aziji, kao i procenu potrebnih resursa za ostvarivanje prethodno navedenog. Preko metodologije i kriterijuma za bilateralno i multilateralno partnerstvo, Zakon predviđa i neposredno obustavljanje trenutnog i planiranog pregrupisavanja snaga u Evropi od strane predsednika SAD koji je i glavnokomandujući po funkciji. To dalje znači, kako kaže slovo predloga Zakona da predsednik u okviru svojih nadležnosti planom obezbedi spremnost borbenih jedinica SAD u cilju „rapidnog i potpunog odgovora“, kao i da otkloni sve eventualne nedostatke u borbenoj gotovosti oružanih snaga u saradnji sa saveznicima iz NATO.

Revitalizacija NATO, prema ovom zakonskom predlogu tekla bi istovremeno na više koloseka. Pomenućemo neke:

Odeljak 102[9] Napori SAD u jačanju NATO saveza, nadalje predviđa: jačanje sposobnosti NATO da odbije i ukoliko je potrebno da rapidno i na odgovarajući način odgovori čak i uz upotrebu vojne sile na bezbednosne krize, uključujući krize u Evropi, Evro-Aziji a koju stvara bilo koja država u smislu podrivanja teritorijalnog, ekonomskog ili političkog suvereniteta ili integriteta bilo koje članice NATO. Ništa manje značaja Zakon ne daje i ulaganju napora u ohrabrivanju članica NATO da zajedničkim radom ostvare energetsku nezavisnost kako za članice Saveza tako i za njene partnere u Evropi i Evro-Aziji. Neizostavni deo u definisanju ovakvog okvira NATO jeste i „stav“ Kongresa koji Alijansu definiše kao jedinu uspešnu organizaciju kolektivne bezbednosti koja bi trebalo, ovako revitalizovana, da obezbedi mir i bezbednost u Evropi i Evro-Aziji; kao i da obezbedi da Rusija igra „odgovarajuću“ ulogu u regionu. To „odgovarajuće“ znači da Rusiji ne sme da se dozvoli da, u stvari, ispoljava nacionalne interese koji su u suprotnosti sa interesima korporativne Amerike.

Odeljak 103[10] Proširena podrška Poljskoj i drugim baltičkim zemljama: Predlaže se da Predsednik pripremi plan koji bi trebalo da odredi i troškove značajno uvećane američke i NATO pomoći i podrške Poljskoj, Estoniji, Litvaniji i Latviji koja se odnosi na: prvi ešalon NATO snaga u ovim državama koji će definisati bilateralni sporazumi; bezbednosnu pomoć koja se odnosi na obuku, usluge kao i ostale odbrambene činioce; U te svrhe biće alocirano 50 miliona dolara godišnje u periodu 2014-2017. Ovome treba dodati i predlog da Predsednik uputi stalnog predstavnika SAD pri NATO da lobira za uspostavljanje stalne misije NATO snaga u Poljskoj, Estoniji, Latviji i Litvaniji kao i u drugim zemljama koje odredi prvi čovek Amerike.

Revitalizaciju NATO republikanski kongresmeni, potpisnici ovog zakonskog predloga, vide i kroz finalizaciju implementacije antiraketnog štita[11] i jačanje američko-nemačke saradnje po pitanju evropske i globalne bezbednosti.[12] Poslednje predviđa formiranje radne grupe (SAD-Nemačka) za globalnu i evropsku bezbednost koja će se baviti pitanjima od zajedničkog interesa, trenutnom situacijom u Ukrajini, kao i povećanjem političke, ekonomske i vojne saradnje među državama. Državnom sekretaru u svrhu rada ove grupe biće alocirano 5 miliona dolara godišnje u periodu 2015-2017.

Slamanje Rusije-imperativ američke spoljne politike: Faktički od prvog do poslednjeg reda predloga zakona, okvir koji je predstavljen sadrži u sebi fazno slamanje ruskog nacionalnog interesa kako na spoljnopolitičkom tako i na unutrašnjem planu. U Glavi IIOdvraćanje dalje ruske agresije na tlu Evrope[13], opisani su instrumenti od uvođenja sveopštih sankcija prema Ruskoj Federaciji, preko osude šablona fizičke i ekonomske „agresije“ Rusije prema raznim zemljama Evrope i Evro-Azije, do sveopštih sankcija i konačno podrške civilnom sektoru i „demokratiji“ unutar same Ruske Federacije.[14] Suštinski, Rusiji se stavlja na teret da ekonomskim iscrpljivanjem pojedinih zemalja (Ukrajina, Moldavija, Litvanija, Gruzija) opstruiše njihov odnos s EU. I, ne samo to. Predlog zakona konstatuje da su „ruski agenti“ na tlu Istočne Ukrajine izazvali destabilizaciju zemlje. Bez ijednog prethodnog dokaza, istrage američki zakonodavci su, prema običaju, za krizu koju su sami proizveli okrivili neprijatelja broj 1. -Rusku Federaciju. Pošto je neprijatelj Amerike sada jasno definisan, SAD od svih svojih partnera traži konsenzus u demoliranju Rusije. Svako ko ne podrži smernice korporativne Amerike, smatraće se njenim neprijateljem.

Tako su na listu sankcija, ukoliko se ukrajinski građanski rat produži (a znamo da će se Amerika potruditi da tako i bude) dospeli: Sberbanka, VTB banka, Gazprombanka, Gazprom, Novatek, Rosnjeft, Rosoboroneksport…i naravno svi pojedinci i pravna lica koja se dovedu u vezu. Sankcije se takođe odnose i na rusko učešće u radu međunarodnih institucija i organizacija koje su pod upravom SAD i njenih saveznika i drugo poglavlje zakona posvećeno je u najvećoj meri ekonomskom slamanju Rusije koje bi trebalo da prethodi procvatu nevladinog sektora finansiranog iz američkih fondova. Sudeći prema našem iskustvu-već doživljeno, zar ne?

Posebnu pažnju treba skrenuti na odeljak 205 Diplomatske mere koje se odnose na rusku agresiju[15] koji predviđa ograničenje saradnje SAD i njenih saveznika sa vladom Ruske Federacije u razmeni vojno odbrambenih sredstava, redukciji sporazuma koji se odnose na nuklearno naoružanje i Novi Start Ugovor (potpisan 8. Aprila 2010 u Pragu). U delu dodatnih konzularnih aktivnosti državnom Sekretaru SAD se nalaže da za prioritetne postavi napore u otvaranju kanala za imigrante iz Ruske Federacije: boraca za „ljudska prava“, novinara, disidenata i izbeglica u smislu olakšanih birokratskih procedura; poseban akcenat zakonodavac stavlja na Izveštaj o značajnoj „korupciji“ unutar Ruske Federacije kao i proizašlim posledicama, pa tako državni Sekretar sa Sekretarom za finansije treba Kongresu da podnese izveštaj o korupciji u RF u smislu obima koji podriva politički i ekonomski razvoj u nezavisnim državama bivšeg Sovjetskog prostora. To se odnosi na a) detaljan opis korupcije visokih zvaničnika vlade RF, kao i na vezu sa poslovnim liderima u RF; B)detaljan izveštaj na koji način Vlada RF koristi korupciju da održi moć određenih osoba u Vladi i biznisu; v) procena u američkim dolarima koliko su bogati visoki ruski zvaničnici, njihovi članovi porodica ili bliski saradnici; g) procena u američkim dolarima koja količina novca iz koruptivnih kanala RF je investirana, oprana ili na drugi način uneta u suverene jurisdikcije zemalja nekadašnjeg sovjetskog prostora; d) detaljan opis specifičnih tokova značajne korupcije u RF; đ) detaljan opis na koji način vlada RF koristi korupciju u drugim državama kako bi stvorila ili održala zavisnost od RF; e) detaljan opis tokova koruptivnih finansijskih sredstava koji ide ka privatnim korporacijama, netransparentnim vladinim ili poslovnim donosiocima odluka, ili ka podrivanju suvereniteta, demokratskih institucija, vladavine prava ili privrednog i finansijskog sistema u svim nezavisnim zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza; ž) detaljan opis političke i finansijske mreže i drugih mehanizama kojima prethodno opisani novac učestvuje u malignim posledicama po nezavisne zemlje bivšeg SSSR-a. U tu svrhu formiraće se međuagencijska radna grupa u koju bi ušli i predstavnici obaveštajne zajednice SAD i sve prethodno navedeno bila bi njihova prioritetna aktivnost. Ovaj deo zakonskog predloga koštaće američke poreske obveznike godišnje u periodu 2015-2017 dvaipo miliona američkih dolara.

Dakle, ovaj deo predloga Zakona kao da je preuzet iz uputstva Džina Šarpa, kako urušiti državu iznutra. Fingirana Antikorupcijska kampanja uvek je vrlo korisno sredstvo. Svaka sličnost sa nama bliskim događanjima, sasvim je namerna, zar ne?

Konačno, u poslednjoj glavi zakonskog predloga, Glavi IIIOsnaživanje Ukrajine i drugih evropskih i evro-azijskih država protiv ruske agresije[16] predviđa se ovlašćenje Predsedniku SAD da na zahtev ukrajinske Vlade obezbedi: Vojnu opremu, podršku i obuku (anti-tenkovsko i protiv vazdušno naoružanje; opremu za vojne snage snajpere, puške, municiju; ABH zaštitna sredstva; specijalna vojna vozila; komunikaciona sredstva, medicinsku opremu i ostalo prema potrebi ukrajinske vlade. Za ovu stavku biće alocirana sredstva samo za 2014 godinu u iznosu 100 miliona američkih dolara. Takođe, predviđa se potpuna obaveštajna saradnja, koja će ukrajinskoj hunti obezbediti u realnom vremenu uvid u stanje na terenu. Iznad svega, Ukrajina Moldavija i Gruzija dobiće glavni status među državama koje nisu članice NATO i to prema sledećim kriterijumima: a) da imaju demokratski izabranu vladu; b) da u potpunosti sarađuju sa SAD; v) da poštuju pravo građana da demokratski izaberu svoju Vladu.

U delu 304 Uvećanje podrške i pomoći kao i saradnji u oblasti odbrane sa ključnim državama koje nisu članice NATO[17] predviđa se da će Predsednik SAD kao glavnokomandujući oružanim snagama značajno uvećati vojnu saradnju sa ključnim državama koje nisu članice Alijanse. Tu spadaju: Ukrajina, Moldavija, Azerbejdžan, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija, Crna Gora i Srbija. Vojna saradnja ovako postavljena odnosiće se na: 1) inteziviranje trenutnog tempa saradnje kroz vojne vežbe, obuku i razmenu; 2) Podršku SAD i NATO u oblasti bezbednosti. S tim u vezi SAD će preko svog stalnog predstavnika u NATO lobirati da sve članice EU uz NATO oforme Fond NEPSF (NATO EUROPEAN PARTNERS SECURITY FUND) koji će podržati prethodno navedeno. Američki sekretar odbrane bi tako trebalo da otpočne bilateralne pregovore s naznačenim državama u cilju potpisivanja sporazuma (ili ojačavanja postojećih) iz oblasti bezbednosti.

Sve već navedeno, u stvari je, predigra za uvlačenje američkih privatnih korporacija u eksploataciju, skladištenje i distribuciju gasa i nafte, u zemljama bivšeg sovjetskog prostora. Shodno tome, kako se navodi u delovima 305 [18] i 306 [19] energetska nezavisnost Evrope i Evroazije se mora obezbediti. Kako? Preko korporativne Amerike uz saradnju američke agencije za međunarodnu razvoj, Svetske banke i EBRD. Tako će korporativna Amerika da vrši eksploataciju prirodnih resursa na teritoriji Ukrajine, Moldavije i Gruzije koje će same morati da, za usluge „istraživanja“ i eksploatacije, potreže „povoljne“ kreditne linije od navedenih finansijskih institucija. U finišu ovog po svoj prilici gasnog rata, SAD će obezbediti energetsku „nezavisnost“ Evrope i Evro-Azije od Rusije, s jedne strane. S druge strane, korporativna Amerika će držati energetski monopol.

Ovaj tekst, svakako je mogao da bude kraći prikaz američkog ratnog plana. Međutim, izostali bi bitni detalji koji potkrepljuju činjenice za koje smo se tako borili da ugledaju svetlost dana među tolikim medijskim spinovima korporativne sedme sile. Sve oko Ukrajine, i sve pre i posle nje, zapravo je ratni plan za potpunu američku monopolizaciju nad resursima cele planete. Ovaj zakonski predlog je samo transparentno uobličio aktivnosti koje Amerika provodi decenijama čuvajući gorljivo monopolarnu strukturu sveta. Toliko gorljivo da sada egzistira u paralelnoj realnosti u odnosu na realno stanje kakvo je multipolarni svet. Ali, kao što smo bezbroj puta naglasili, nikako je ne treba potceniti. Ona je i dalje vojna sila koja u svojoj mreži drži, ekonomske, finansijske, političke institucije dovoljne da proizvedu građanske ratove gdegod korporativna Amerika upre prstom. Sada je svoj vizir usmerila na Rusiju. To znači, kao što smo videli, da će mobilisati SVE i SVAKOGA za koje se proceni da u datom trenutku može da postigne poen. Tako će Rusija i njoj bliske države imati podivljalu mrežu atlantista, kako spolja tako i unutar samih zemalja spremnih na SVE u korist nalogodavca iz Vašingtona. Sada je mnogo lakše govoriti o tome, jer ispred sebe imamo zakonski predlog koji je učinio javnim sve do sada tajne aktivnosti korporativne Amerike zbog čijeg obelodanjivanja su mnogi platili glavom, neki označeni teroristima a najveći procenat pristalicama teorija zavere.

Možda bi i sada bilo tako, u smislu „republikanci pucaju u prazno“, „od toga nema ništa“…da nije konkretnih primera. U ovu svrhu, navešćemo samo dva skorašnja primera:

Primer 1: Američki predsednik je na ceremoniji u Varšavi povodom obeležavanja 25 godina od pada komunizma „pozdravio Poljsku demokratiju kao zvezdu vodilju za susednu Ukrajinu“ naglasivši pritom da je „slobodan svet ujedinjen protiv ruske mračne taktike u Ukrajini: Većim državama ne sme da bude dozvoljeno da maltretiraju manje ili da nameću svoju volju oružjem ili naoružanim ljudima koji zauzimaju zgrade. I jedan potpis nikada ne može da legitimiše krađu teritorije susedne zemlje, zbog čega nećemo prihvatiti rusku okupaciju Krima ili kršenje ukrajinskog suvereniteta. Naše slobodne nacije biće ujedinjene kako bi osigurale da dalje provokacije Rusije samo donesu veću izolaciju toj zemlji“[20] rekao je Obama. Što je još važnije jer potvrđuje sve prethodne navode kao ustanovljen vektor spoljne politike SAD, američki predsednik poručio je NATO saveznicima u istočnoj Evropi da su SAD spremne da ih brane: „Poljska nikada neće biti sama. Ne samo Poljska, već i Letonija, Litvanija, Rumunije. To nisu samo reči, već neraskidivo obećanje koje garantuju najsnažnija alijansa u svetu i oružane snage SAD, najsnažnija vojska u istoriji“[21] naglasio je Barak Obama. Bela Kuća je, nekako istovremeno, saopštila da će Vašington uputiti Ukrajini dodatnih pet miliona dolara „nesmrtonosne“ vojne pomoći: pancire i vizire za noćno osmatranje.[22]

Primer 2: tridesetog maja u Beogradu potpisan je plan bilateralne vojne saradnje između ministarstava odbrane Srbije i Poljske. Osnov saradnje biće: vojnoobrazovna saradnja, vazduhoplovna medicina, vojni arhiv i verska služba. Tom prilikom Ministarstvo odbrane Srbije izrazilo je očekivanja pomoći od Poljske u „prenošenju iskustva u vezi sa bezbednosnim i odbrambenim aspektima priključenja Evropskoj uniji, a zainteresovano je i za razmenu iskustva u obuci i učešću u multinacionalnim operacijama“.[23] Predstavnici Vojske Srbije učestvovaće u svojstvu posmatrača na vežbi „Anakonda 2014“.

Komentar ostavljamo vama koji ste odabrali baš ovo mesto za drugčiji pogled na svet oko nas i u nama…

______________________________________________

[1] -„Zakon o sprečavanju dalje ruske agresije prema Ukrajini i drugim suverenim evropskim i evroazijskim zemljama, i u druge svrhe“-„A BILL To prevent further Russian aggression toward Ukraine and other sovereign states in Europe and Eurasia, and for other purposes“: http://beta.congress.gov/113/bills/s2277/BILLS-113s2277is.pdf

[2] Predlagači Zakona: Mr. CORKER, Mr. MCCONNELL, Ms. AYOTTE, Mr. HOEVEN, Mr. BLUNT, Mr. RUBIO, Mr. MCCAIN, Mr. CORNYN, Mr. GRAHAM, Mr. KIRK, Mr. BARRASSO, Mr. RISCH, Mr. COATS, Mr. ROBERTS, Mr. INHOFE, Mr. PORTMAN, Mr. ALEXANDER, Mr. THUNE, Mr. ISAKSON, Mr. HATCH, Mr. FLAKE, Mr. JOHNSON of Wisconsin, and Mr. BURR

[3] Iz Zakona „A BILL To prevent further Russian aggression toward Ukraine and other sovereign states in Europe and Eurasia, and for other purposes“: http://beta.congress.gov/113/bills/s2277/BILLS-113s2277is.pdf

[4] http://svpressa.ru/politic/article/88399/

[5] „Zakon o sprečavanju dalje ruske agresije prema Ukrajini i drugim suverenim evropskim i evroazijskim zemljama, i u druge svrhe“ -„A BILL To prevent further Russian aggression toward Ukraine and other sovereign states in Europe and Eurasia, and for other purposes“: http://beta.congress.gov/113/bills/s2277/BILLS-113s2277is.pdf

[6] Isto, strana 5, TITLE I—REINVIGORATING THENATO ALLIANCE

[7] Isto, strana 5 „SEC. 101. STRENGTHENING UNITED STATES ASSISTANCEAND FORCE POSTURE IN EUROPE AND EURoASIA“

[8] End-states,vojni izraz koji definiše set uslova za ostvarivanje komandnih ciljeva-def. preuzeta iz vojnog rečnika :http://www.militaryfactory.com/dictionary/military-terms-defined.asp?term_id=1895

[9] Isto, strana 8, SEC. 102. UNITED STATES EFFORTS TO STRENGTHEN THENATO ALLIANCE.

[10] Isto, strana 9, SEC. 103. EXPANDED SUPPORT FOR POLAND AND THE BAL20

TIC STATES.

[11] Isto, strana 11, SEC. 104. ACCELERATING IMPLEMENTATION OF EUROPEANAND NATO MISSILE DEFENSE EFFORTS.

[12] Isto, strana 13 SEC. 105. STRENGTHENED UNITED STATES-GERMAN COOPERATION ON GLOBAL AND EUROPEAN SECURITY ISSUES.

[13] Isto, strana 14, TITLE II—DETERRING FURTHERRUSSIAN AGGRESSION IN EUROPE

[14] http://srb.fondsk.ru/news/2014/05/30/zastrashuiuhi-predlog-republikanaca.-s.-2277-naiava-evro-maidana-u-moskvi-1.html

[15] Isto strana 34, SEC. 205. DIPLOMATIC MEASURES WITH RESPECT TO THERUSSIAN FEDERATION.

[16] Isto strana, 44,TITLE III—HARDENING UKRAINEAND OTHER EUROPEAN ANDEURASIAN STATES AGAINSTRUSSIAN AGGRESSION

[17] Isto, strana 49, SEC. 304. EXPANDED SECURITY FORCE TRAINING, ASSISTANCE AND DEFENSE COOPERATION WITHKEY NON-NATO STATES.

[18] Isto, strana 51 , EXPEDITING NATURAL GAS EXPORTS

[19] Isto strana 52, EUROPEAN AND EURASIAN ENERGY INDEPENDENCE.

[20] http://www.glasamerike.net/content/obama-europe/1929269.html

[21] isto

[22] isto

[23] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=05&dd=30&nav_category=12&nav_id=854917

Izvor: Fond Strateške Kulture