Zapadne elite – ubijanje Boga i poslednja vremena

Danas smo svedoci velike revolucije, koja se odvija ne samo u ekonomskoj i političkoj sferi već pre svega u duhovnoj. Novi svetski poredak, u meri svog jačanja, sve očiglednije projavljuje svoj religijski karakter. Ako je ranije svetska finansijska elita delovala pod zastavama humanizma, prosvetiteljstva i racionalizma, to jest iz perspektive čisto sekularnog pogleda na svet, danas se ova scenografija raspada kao istrulelo tkivo i kroz nju izbija prava suština verovanja „svetskih gazda“, odnosno – otvoreno i svesno bogoborstvo.

Da sadašnja borba ima religijski smisao i pozadinu, jasno pokazuju aktivnosti svetskih političara. Zapad je ranije prikazivao sebe kao borca s „bezbožnim komunizmom“, „islamskim fundamentalizmom“, a sada je konačno otvoreno izgovorio ime svog pravog neprijatelja – pravoslavlja. Tako je nedavno (u proleće 2014; nap. Uredništva Borbe za veru) jedan od glavnih zagovornika priključivanja Ukrajine Evropskoj Uniji, švedski ministar inostranih poslova Karl Bilt, izjavio da se poslednjih nekoliko godina Rusija navodno promenila na gore. Ako je u prvoj deceniji posle raspada Sovjetskog Saveza njena vlast izražavala kroz svoju politiku posvećenost zapadnim vrednostima i pokušavala da ove vrednosti usadi u svoje stanovništvo, to se trenutno rusko rukovodstvo solidarisalo sa građanima i učvrstilo u oštroj opoziciji Zapadu. „Putin“, rekao je Bilt, „demonstrira privrženost ne međunarodnim vrednostima, nego pravoslavnim. Pored toga, pravoslavlje je opasnije od islamskog fundamentalizma i predstavlja glavnu opasnost za zapadnu civilizaciju“. Između ostalog i zato što pokušava da nametne određeni tip porodičnih odnosa i neprijateljstvo prema gejevima i transgenderima“. Drugim rečima, faktor „islamskog fundamentalizma“ više nije delotvoran, već je počela totalna demonizacija slike Rusije. To je bilo potvrđeno i na septembarskom samitu NATO u Velsu. Zapadna alijansa je uporedila našu zemlju sa Ilamslom državom( ISIL – islamska teroristička organizacija koja deluje prvenstveno na teritoriji Sirije i Iraka) u smislu glavne pretnje po sopstvenu bezbednost. Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen, istupajući u briselskom Karnegi Centru 15. septembra 2014. godine, objašnjavajući tu novu stratešku poziciju, izjavio je da se oni nalaze na pragu nove bitke – između tolerancije i fanatizma, demokratije i totalitarizma, između otvorenog i zatvorenog društva.

Izjave zapadnih političara pregledno se očituju u događanjima u Ukrajini. Njihova jedinstvenost leži u činjenici da se tamo novi nacizam pojavio u vidu grandiozne himere, koja je ujedinila naciste, cioniste, liberale, okultiste, ekumeniste, papiste i protestante. Bez obzira na zavisnost od formalne pripadnosti ovoj ili onoj konfesiji, partiji ili sekti, svi ti ljudi imaju istovetnu predstavu o budućem svetskom poretku i metodama njegovog uspostavljanja. I religija im je ista: to je religija totalitarne vlasti, u sistemu u kome je za svakoga unapred pripremljeno mesto i komadić svojine (nekome meso, a nekome kosti). Njihov glavni i zajednički neprijatelj je – Ruska pravoslavna Crkva i ruski svet.

Kao rezultat svega toga, zbacivši masku učtivosti, globalna elita je prešla na otvoreno nacističke i neljudske metode upravljanja. Ovo što danas vidimo u Ukrajini, to nije recidiv nacizma, već deo dosledno sprovedenog strateškog plana: veliki finansijski klanovi misle da upravo tako uspostave Novi svetski poredak. Nacizam, koji ima zlokobne infernalne projave, čini deo savremenog zapadnog pogleda na svet. Time se objašnjava ćutanje zapadnih političara, organizacija za zaštitu ljudskih prava, rimskog pape i ostalih „mirotvoraca“ o nečuvenim ratnim zločinima koji su učinjeni i koji se čine pred našim očima na jugoistoku Ukrajine.

Pošto je reč o bogoboračkom pogledu na svet, značenje tekuće svetske promene moguće je razumeti samo u svetlu Otkrovenja Svetog Jovana Bogoslova. Starac Pajsije Svetogorac je rekao: „Danas čitati proročastva – to je kao čitati novine: tako je sve jasno napisano“. Zaista, u svetootačkim tumačenjima Otkrovenja nalaze se veoma aktuelna objašnjenja.

Naši bogoslovi su isticali da će ustanovljenju vlasti Antihrista prethoditi sveopšte odstupanje, pri čemu će materijalizam i bezbožnost biti zamenjeni novom formom mističkog verovanja, koje će prisiljavati da se dolazeći svetski upravitelj prihvati kao čovekobog. To jest, u vreme njegovog dolaska materijalizam i ateizam će izgubiti aktuelnost, gospodariće demonski misticizam i okultizam, sjedinjeni s krajnjom razvratnošću i nemoralom. Na tim temeljima će se i pojaviti Antihrist, koji će steći popularnost na taj način što će u momentu vladavine socijalno-ekonomskog i političkog haosa sebe proglasiti za obnovitelja istorijske državnosti – istupajući kao konzervativac i kontrarevolucionar. No u stvarnosti njegova ideja će se pokazati još revolucionarnijom. Antihristov plan je – delovanje, misija putem magije, kao što će se suština njegove vlasti ogledati u magijsko-mističkoj strani upravljanja. Istovremeno, najavljeni državotvorni preobražaj biće puko sredstvo.

TEHNOLOGIJA I KONTROLA

Ranije je bilo teško zamisliti kako će se sve to dogoditi. No, s razvojem informaciono-digitalnih tehnologija, globalna elita je stekla realne instrumente za kontrolisanje ljudi, primenjujući pritom okultne metode upravljanja. I nije reč o individualnom zavođenju i ideološkoj indoktrinaciji pojedinih ljudskih grupa i klasa, već pokušaju stvaranja globalne anticrkve. Zbog toga u poslednje vreme možemo primetiti invaziju okultizma u svim sferama – ekonomskoj, finansijskoj, političkoj, upravljačkoj, kulturnoj i obrazovnoj (bioskop, muzika, literatura, televizija i estrada). Luciferijanska simbolika se otvoreno nameće. Sve je usmereno na fundamentalnu promenu čovekove svesti i njegove duše, a, u konačnom ishodu – na raščovečenje. Nema nikakvog prosvetiteljskog i humanističkog projekta koji može da izvrši taj zadatak, ali okultni sadržaj svog pogleda na svet globalne elite još ne mogu da objave.

I zato se danas pred našim očima pod vidom „evolucije“ humanizma odvija njegovo uništenje. Humanizam se zamenjuje transhumanizmom, koji ne proklamuje za svoj cilj razvoj skrivenih čovekovih mogućnosti, već prevladavanje njegove ljudske prirode, prevladavanje nesavršenog tela i slabog razuma i izlazak u vanljudsko. Nakon stadijuma transhumanizma, čovek mora da se preobrazi u „postčoveka“. Da bi se ovo postiglo, planira se upotreba najnovijih naučnih nano-, bio-, informacionih i kognitivnih tehnologija, to jest onih tehnologija koje se danas nalaze u osnovi funkcionisanja informacionog društva.

Zašto govorimo o samouništenju humanizma? Humanizam za najviši cilj proklamuje „ljudska prava“. Sada je u „ljudsko pravo“ uključeno pravo na potpuni preobražaj čoveka, njegovo prevladavanje, tj. ukidanje. Zato se ne samo hrišćanstvo već i prosvetiteljski humanizam ne uklapa u planove tvoraca ideje „globalnog upravljanja“.

„Postčovek“ ili „nadčovek“, po shvatanju „transhumanista“, biće bespolni kiborg ispunjen implantima, koji će se razmnožavati pomoću veštačke oplodnje, imajući pritom mogućnost da egzistira u raznim „telima“. Glavna težnja je – dostizanje besmrtnosti (biološke i „digitalne“) i stvaranje „superrazuma“, prema kome će čovek biti stvorenje nižeg nivoa. Iako transhumanizam predstavlja širok pokret (među čijim učesnicima se nalaze članovi raznih grupa – od ateista i okultista do mormona i pseudobudista), vodeću ulogu u njegovom širenju igraju otvoreni bogoborci. Nije slučajno da je jedan od istaknutih transhumanista Maks Mor naslovio jedan od svojih programskih članaka U slavu đavola (u njemu je izložena drevna teosofsko-gnostička ideja o borbi „nosioca svetlosti“ Lucifera – satane ili đavola – protiv Demijurga, koji je navodno stvorio nesavršeni svet i bacio čoveka u tamu neznanja).

PRAVOSLAVLJE NA METI

Transhumanistički projekat vuče svoje korene iz sistema okultističkih pogleda na svet, zasnovanih na panteističkim viđenjima i upijanju lažnih učenja kabale, gnosticizma, hinduizma, budizma i drevnih istočnih religija. Za pravoslavne vernike je očevidna demonska priroda ovog pogleda na svet. Iz tog razloga, glavni udar mora biti usmeren upravo na pravoslavlje, ali se on neće odvijati javno, nego tajno.

Najpre, preko raskoljavanja pravoslavnog sveta, i na prvom mestu – pravoslavnog ruskog sveta. A potom preko razvodnjavanja pravoslavnog učenja na svim nivoima (od dogmatike do etike). Ovo se posebno čini putem afirmacije univerzalnog principa tolerancije, utemeljenog na Deklaraciji o principima tolerancije, koju je 1995. godine usvojio UNESKO. Ovaj dokument se shvata kao „odricanje od dogmatizma i od apsolutizacije istine“, umesto čega se za jedinstvenu normu proklamuju međunarodni pravni akti u oblasti prava čoveka. Ukoliko su hrišćanske vrednosti u suprotnosti sa pravima čoveka, zagarantovanim međunarodno-pravnim aktima, one moraju biti odbačene. No mi vidimo da su poslednjih godina usvojene deklaracije i rezolucije u oblasti ljudskih prava, koje su usvojile međunarodne organizacije (Deklaracija o ljudkim pravima, seksualnoj orijentaciji i gendernom identitetu iz 2008. godine, Rezolucija Saveta za ljudska prava UN iz 2011. godine o pravima čoveka, seksualnoj orijentaciji i gendernom identitetu, kao i mnogobrojne rezolucije Saveta Evrope), apsolutno nespojive s normama hrišćanskog morala.

Zapravo, tolerantnost je postala način realizacije stare masonske formule „red iz haosa“. Kao što je pisao H. Porsiati, jedan od visokopoziconiranih posvećenika, „deviza ‘red iz haosa’ predstavlja sintezu masonske doktrine i njenu glavnu tajnu. To znači da ‘veliko delo’ može proizaći samo kroz stanje razlaganja i rastvaranja i uči da se do Novog svetskog poretka može doći samo kroz vešto organizovani haos“.

Pritom, razaranju i urušavanju podleže sve: ekonomija, finansije, državni suverenitet, upravljački i obrazovni sistem, nauka i kultura. Moraju biti pokvareni hrišćanska dogmatika i etika, koje sada pokušavanju da „razvodne“ u drugim religijama, koje se u datoj etapi koriste za podrivanje vere u Istinitog Boga Tvorca i Ovaploćenje Boga Logosa, a koje će kasnije biti ukinute. Upravo u tome je smisao globalizacije – u totalnom razaranju, rušenju i uspostavljanju haosa. Globalizacija ne stvara novi poredak (i u neshvatanju te činjenice je osnovna greška onih koji globalizaciju, iz neznanja, podržavaju), njen zadatak je čisto destruktivan; krajnji rezultat tog proces biće sveopšta kriza, u uslovima u kojima treba da se pojavi onaj koji će proglasiti sebe za „spasitelja“ i uspostaviti „novi poredak“.

Zato moramo biti trezveni, bditi i jačati u veri!

Istupanje na međunarodnom simpozijumu „Geopolitička slika budućnosti“ održanom 26-27. novembra 2014. godine u Moskvi

Prevod i obrada – Borba ua veru

Izvor: Pravoslavni krst, Borba za veru