Zapis iz srca vašingtonske tame

Bivši stručnjak Pentagona za protivterorizam, Rič Higins, je do 21. jula 2017. bio direktor u odseku za strateško planiranje Nacionalnog saveta za bezbednost Bele kuće. Zahvaljujući Trampovom savetniku za nacionalnu bezbednost, generalu H.R. Mekmasteru, on to više nije. U čemu se sastojao njegog greh?

Kako prenosi prestižno glasilo američkog (neo)liberalnog establišmenta, časopis Atlantik, krajem maja Higins je napisao jedan interni memorandum, u kom upozorava da je „predsednik Tramp pod stalnim napadom subverzivnih snaga unutar i van vlade, koje koriste maoističke taktike kako bi porazile nacionalističku agendu predsednika Trampa“. Te snage, prema memorandumu, uključuju „globaliste, bankare, ‘duboku državu’, i islamiste“, koji žele da „unište Ameriku“. I kampanja optužbi protiv Trampovog štaba za kolaboraciju sa Rusima je okarakterisana kao „zavera za sabotiranje Trampove nacionalističke agende“.

Mediji naklonjeni Trampu, poput Brajtbarta, negativno tumače ovaj potez, smatrajući da je to još jedan dokaz da je Mekmaster eksponent upravo gore opisanih snaga, da je previše blagonaklon prema radikalnom islamu i da negativno utiče na Trampa i bezbednosnu politiku Bele kuće uopšte (o Mekmasteru je na FSK pisano u aprilu ove godine). Kao još jedan dokaz za svoje tvrdnje, nude nedavno otpuštanje još jednog stručnjaka iz Saveta za nacionalnu bezbednost, Dereka Harvija, zaduženog za Bliski istok, koga je Mekmaster navodno uklonio pošto mu je Harvi predao spisak Obaminih ljudi koji još uvek zauzimaju važne pozicije u nacional-bezbednosnom aparatu Bele kuće, a Mekmaster odbio da ih smeni. Harvi je takođe tražio da se skine oznaka tajnosti sa Predsedničke studijske direktive 11, napisane 2010. za potrebe Obamine administracije, u kojoj se predočavaju buduća žarišta predstojećeg „Arapskog proleća“, a koja, neki smatraju, sadrži i dokaze o vezama Obamine administracije sa Muslimanskim bratstvom.

(Ovde se mora, međutim, osvetliti i agenda koju guraju glavni Mekmasterovi protivnici, koja je izrazito pro-izraelska i anti-iranska. Na primer, jedna od glavnih njihovih zamerki protiv Mekmastera je to što on podržava nuklearni sporazum sa Iranom. Kolumnistkinja Jerusalim posta Kerolajn Glik je, žaleći se na čistku pro-izraelskih kadrova koju Mekmaster sprovodi, nedavno zaključila da će Izrael morati da preispita svoju podršku Trampu ako on ne otpusti Mekmastera. Autor spornog memoranduma, Rič Higins, je takođe pro-izraelski nastrojen i protivnik nuklearnog sporazuma sa Iranom. Isti je slučaj i sa Trampovim savetnikom Stivom Benonom, koga mnogi smatraju glavnim konzervativno-nacionalističkim ideologom Bele kuće, a za koga se smatra da je jedan od glavnih Mekmasterovih protivnika. A gore pomenuti Harvi se u junu zalagao sa proširenje američkog vojnog angažmana u Siriji i ofanzivne akcije protiv regularne sirijske vojske na jugu zemlje, kako bi se sprečilo širenje iranskog uticaja, kao i njegov kolega Ezra Koen-Vatnik, koga je Mekmaster takođe otpustio.

Da ironija bude još veća, Mekmastera je za mesto savetnika za nacionalnu bezbednost Trampu preporučio niko drugi do jedan od njegovih najvećih sadašnjih političkih protivnika iz redova Republikanaca – senator Džon Mekejn, iskoristivši vakuum koji se iznenada stvorio uklanjanjem Mekmasterovog prethodnika, generala Majkla Flina. A sam Mekejn je, kao što je poznato, jedan od najvećih zagovornika oštre politike prema Iranu – kao i ostatku sveta, uostalom. To su dubine vašingtonske močvare…)

Autoru spornog memoranduma, Higinsu, to nije bio prvi put da se izjašnjava na ove teme. Prošlog septembra, dakle u jeku američke predizborne kampanje, u autorskoj kolumni za dnevni list Vašington tajms, Higins (koji tada nije radio za vladu) je pisao o poražavajućem bilansu „rata protiv terora“ koji je započet posle napada na Svetski trgovinski centar 11.9.2001. Po njemu, dok se u međuvremenu američki dug popeo na vrtoglavu cifru od 20-ak hiljada milijardi dolara, dotle je islamizam napredovao širom sveta, od Avganistana do Iraka, Egipta, Turske, Nigerije, Zapadne Afrike, Somalije, Libije, a Evropa je sve više preplavljena migrantima iz muslimanskih zemalja. Još gore, SAD su dale podršku islamistima širom sveta, od Muslimanskog bratstva do Islamske države, U isto vreme, povlađujući političkoj korektnosti, „američki predsednički kandidati iz obe političke partije govore da ‘Islamska država nije islamska’, dok se na američki i evropski patriotizam gleda kao na rasizam… zvaničnicima zaduženim za nacionalnu bezbednost je zabranjeno da razviju faktičko razumevanje doktrina islamističke pretnje, već se usmeravaju ka petokolonaškim kulturnim savetnicima iz Muslimanskog bratstva“.

U julu 2016, Higins je dao jedan zanimljiv intervju konzervativnom internet glasilu Dejli koler, u kom između ostalog opisuje kako „islamisti ‘pretvaraju političku korektnost u oružje’ i koriste narative kako bi sabotirali naše razumevanje neprijatelja i kako im se suprotstaviti“. Prema Higinsu, „političko ratovanje uključuje nenasilne i nasilne akcije koje deluju sintetički… Levica je, zajedno sa svojim saveznicima iz Muslimanskog bratstva, koji su u dosluhu sa neprijateljem, u stanju da kontroliše dominantni kulturni narativ u medijima i u vladi, čineći nas slepim u ratu protiv terora i vršeći uticaj na razmišljanje Amerikanaca“.

(Svaka sličnost sa delovanjem domaćih srpskih korisnih idiota/petokolonaša/mondijalista/“liberala“, koji predstavljaju b-h i „kosovske“ islamiste kao „demokrate“ s kojim bi se mogao postići dogovor samo da nije „zlih srpskih nacionalista“, i koji fantaziraju o postizanju „istorijskih sporazuma“ sa istima – je, u najmanju ruku, indikativna.)

Evo još nekoliko izvoda iz memoranduma koji je Higinsa koštao zaposlenja u Trampovoj Beloj kući – u kojoj se Tramp, očigledno, još uvek najmanje pita. Ili to, ili je, s obzirom na političku ponudu, u permanentnoj poziciji da bira između dva zla, odnosno, po rečima Džima Džatrasa, između predstavnika „zle“ i „glupe“ partije:

 „Tokom kampanje, kandidat Tramp je dotakao duboku žicu zabrinutosti mnogih američkih građana da je Amerika u opasnosti i da klizi van kontrole. Globalistima i islamistima je jasno, da bi njihove vizije doživele uspeh, Amerika, i kao ideal i kao nacionalni i politički identitet, mora da bude uništena… Islamisti paktiraju sa kulturnim marksistima jer su još 1980-ih pravilno shvatili da levica ima velike šanse da oslabi zapadnu civilizaciju zarad sopstvene koristi. Pošto su već kooptirali postmoderne narative na ključnim tačkama, islamisti će, u nekom budućem vremenu, kooptirati i ceo pokret. (OBRATITI PAŽNJU! Komunističko preuzimanje ruske revolucije protiv Careva, Severni Vijetnamci protiv Juga, maoisti protiv demokratskih snaga protiv kineske dinastije.)

NAPADI U SKLOPU POLITIČKOG RATOVANJA – kratak pregled

Ovde se termin ‘političko ratovanje’ ne koristi u vezi aktivnosti koje su povezane sa američkim političkim procesom, već se isključivo odnosi na političko ratovanje onako kako ga shvata model maoističkog ustanka. Političko ratovanje je jedna od pet komponenti maoističkog ustanka. Maoističke metodologije se opisuju kao sinhronizovane nasilne i nenasilne akcije. Ovaj pristup podrazumeva neposrednu upotrebu veština i taktika nenasilnih operacija kao elemenata bojne moći u maoističkim ustancima, a formiranje kontra-države je od suštinske važnosti za preuzimanje državne vlasti. Funkcionišući kao neprijateljska konkurentna država unutar postojeće države, ona ima svoju alternativnu infrastrukturu. Političko ratovanje predstavlja jednu od aktivnosti ‘kontra-države’. Političko ratovanje koristi nenasilne metode poput delovanja koje podriva elan ili nudi otvaranje diskusija, kao dopune nasilnom delovanju. Metodi političkog ratovanja se mogu primeniti na strateškom, operativnom ili taktičkom nivou operacija.

Političko ratovanje je ratovanje. Kampanje strateškog informisanja čiji je cilj delegitimisanje posredstvom dezinformacija, potiču iz nenasilnih pravaca delovanja unutar režima političkog ratovanja. One deluju po više operativnih linija, kao podrška širem pravcu nenasilnog delovanja, u koordinaciji sa nasilnim pravcima delovanja, i sprovode agendu političkog ratovanja koja promoviše ciljeve saglasne sa ciljevima kulturnog marksizma. One prvenstveno deluju kroz narative. Pošto je levica u savezu sa islamističkim organizacijama na lokalnim, nacionalnim i međunarodnim nivoima, treba shvatiti da oni neprimetno sarađuju, kroz koordinirane, sinhronizovane interaktivne narative… Ovi ofanzivni narativi su sveobuhvatni, pokrivaju ceo spektar i institucionalizovani su na svim nivoima. Oni deluju preko društvenih medija, televizije, i 24-satovnog ciklusa vesti u svim medijma, i ukorenili su se na višim nivoima svih birokratija…

Političko ratovanje se takođe opisuje kao ‘propaganda u ratnoj spremi’“.

Izvor: Fond Strateške Kulture