Санкције Русији као нови споразум Цветковић-Мачек

Предаја украјинских бораца из железаре Азовстаљ била је вест која је обележила не само 17. мај текуће 2022. године. То је прекретница у руској специјалној операцији, која ће наставити да се одвија брже и ићи ка крајњем циљу – денацификацији и демилитаризацији Украјине.

У медијима су се накнадно појавила и појашњења да то подразумева избијање руских војних снага на реку Дњепар и овладавање црноморским појасом све до Придњестровља.

Још сви Азовци, и они који су у дужем периоду игнорисали руске позиве да положе оружје и напусте катакомбе железаре, нису изашли на површину и светлост дана. Оклевају команданти, страни плаћеници, биолози и хемичари који су били у функцији „црне науке“, односно испитивања могућности да болести с којима се човечанство давно изборило, попут куге, оживе и уништавају људски род.

Коме је било то у интересу, односно, с којим циљем је Пентагон финансирао биолабораторије широм Украјине (а најважније су изгледа управо у катакомбама железаре Азовстаљ) сазнаћемо веома брзо. Јер, питање је дана када ће и преостали контигент украјинске војске да буде „евакуисан“, како извештава Кијев.

Како год, једна фаза сукоба се завршава, а брзина руских тенкова постаје све већа. Више смо и навикли да нас генерал Игор Конашенко свакодневно „бомбардује“ бројем уништених авиона, дронова, тенкова и „живе силе“ украјинске војске.

Линија фронта постепено пуца и ускоро ће дугачке колоне украјинских војника бити „евакуисане“ на територију под руском контролом.

Према речима заменика премијера РФ, руска војска је ставила у употребу ласерско оружје којим непогрешиво обара дронове и друге летелице. Ласерско оружје се може користити и против јединица на терену, објаснио је Јуриј Борисов, и тако открио да су руске војне снаге ставиле у функцију и најновија оружја.

Све ће се веома брзо и врло лоше завршите по оне који су у нацистичким симболима видели будућност, а не мрачну прошлост.

Украјинска криза се рефлектује на јелу Евроазију, па тако и на Балкан, односно, Србију и БиХ. Није само у питању економски аспект, односно пад животног стандарда, неминован због већих цена енергената.

Рефлексије збивања у Украјини осећамо и кроз увођења санкција Русији од низа европских земаља. Све су чешћи протести на улицама многих градова, а у немачком парламенту опозиција отворено поставља питање о сврсисходности санкција Русији јер због њих више трпи Њемачка.

У Србији се појавила теза да би Србија живела боље ако би Русији увела санкције. Како? У којој се то земљи након увођења антируских санкција живи боље?

Исто тако, пласира се и дезинформација да је БиХ, односно Додик увео санкције Русији, па ето, зашто то да не учини и Србија. Како, кад су то и руска амбасада у БиХ и највише институције Српске демантовале?

Очито се ради о још једној лажној дојави о „бомби“, којима се ових дана „бомбардује“ јавност Србије, а све у циљу заплашивања, сејања страха и пометње, једном речју – стварања хаотичног стања како би се сломио српски дух, и Русији српска власт увела санкције.

„Бомбашких удара“ нису поштеђене ни школе ни болнице. МУП Србије је обелоданио да је осам претњи стигло из Пољске, четири из Гамбије, по две из Ирана и Нигерије и по једна из Украјине, Словеније и Русије, што говори да се ради о организованој делатности која приличи извесној обавештајној служби.

Србији је запретио и „Анонимус“, хакерска група планетарно позната. Србија ће вероватно морати изменити протоколе који важе за ситуације попут ове, односно да се прилагоди актуелним безбедносним изазовима.

Што се Додика тиче, он је непоколебљиво стао на чело „Бесмртног пука“ и скупа са другим званичницима Српске предводио колону која се није одрекла тековина антифашистичке борбе, ни 9. маја као Дана победе над фашизмом.

Други тог дана славе Дан Европе, у знак сећања на дан када је Роберт Шуман представио креацију коју данас познајемо као Европску унију.

Српска је од свог настанка изложена притисцима, уценама и претњама, и показала да се с њима може носити и да неће одустати од опредељености ка истинским вредностима, као што су антифашизам и заштита српског народа.

Њени званичници су већ под америчким санкцијама, али их то није поколебало.

Кажу да историја воли да се поновља. Тако све што нам се дешава ових дана на жалост нас подсећа на почетак Другог светског рата, и искушења којима је био изложена Краљевина Југославија. Кнез Павле Карађорђевић, који се нашао под опречним британским и немачким притисцима, желео је неутралност. Своје дилеме је прекратио споразумом Цветковић-Мачек, односно пактом са нацистичком Немачком, након што је проценио да Велика Британија неће штитити његову земљу.

Увођење санкција Русији било би поновно стављање потписа на споразум Цветковић-Мачек.

---

Извор: Све о Српској