Sankcije Rusiji kao novi sporazum Cvetković-Maček

Predaja ukrajinskih boraca iz železare Azovstalj bila je vest koja je obeležila ne samo 17. maj tekuće 2022. godine. To je prekretnica u ruskoj specijalnoj operaciji, koja će nastaviti da se odvija brže i ići ka krajnjem cilju – denacifikaciji i demilitarizaciji Ukrajine.

U medijima su se naknadno pojavila i pojašnjenja da to podrazumeva izbijanje ruskih vojnih snaga na reku Dnjepar i ovladavanje crnomorskim pojasom sve do Pridnjestrovlja.

Još svi Azovci, i oni koji su u dužem periodu ignorisali ruske pozive da polože oružje i napuste katakombe železare, nisu izašli na površinu i svetlost dana. Oklevaju komandanti, strani plaćenici, biolozi i hemičari koji su bili u funkciji „crne nauke“, odnosno ispitivanja mogućnosti da bolesti s kojima se čovečanstvo davno izborilo, poput kuge, ožive i uništavaju ljudski rod.

Kome je bilo to u interesu, odnosno, s kojim ciljem je Pentagon finansirao biolaboratorije širom Ukrajine (a najvažnije su izgleda upravo u katakombama železare Azovstalj) saznaćemo veoma brzo. Jer, pitanje je dana kada će i preostali kontigent ukrajinske vojske da bude „evakuisan“, kako izveštava Kijev.

Kako god, jedna faza sukoba se završava, a brzina ruskih tenkova postaje sve veća. Više smo i navikli da nas general Igor Konašenko svakodnevno „bombarduje“ brojem uništenih aviona, dronova, tenkova i „žive sile“ ukrajinske vojske.

Linija fronta postepeno puca i uskoro će dugačke kolone ukrajinskih vojnika biti „evakuisane“ na teritoriju pod ruskom kontrolom.

Prema rečima zamenika premijera RF, ruska vojska je stavila u upotrebu lasersko oružje kojim nepogrešivo obara dronove i druge letelice. Lasersko oružje se može koristiti i protiv jedinica na terenu, objasnio je Jurij Borisov, i tako otkrio da su ruske vojne snage stavile u funkciju i najnovija oružja.

Sve će se veoma brzo i vrlo loše završite po one koji su u nacističkim simbolima videli budućnost, a ne mračnu prošlost.

Ukrajinska kriza se reflektuje na jelu Evroaziju, pa tako i na Balkan, odnosno, Srbiju i BiH. Nije samo u pitanju ekonomski aspekt, odnosno pad životnog standarda, neminovan zbog većih cena energenata.

Refleksije zbivanja u Ukrajini osećamo i kroz uvođenja sankcija Rusiji od niza evropskih zemalja. Sve su češći protesti na ulicama mnogih gradova, a u nemačkom parlamentu opozicija otvoreno postavlja pitanje o svrsishodnosti sankcija Rusiji jer zbog njih više trpi Njemačka.

U Srbiji se pojavila teza da bi Srbija živela bolje ako bi Rusiji uvela sankcije. Kako? U kojoj se to zemlji nakon uvođenja antiruskih sankcija živi bolje?

Isto tako, plasira se i dezinformacija da je BiH, odnosno Dodik uveo sankcije Rusiji, pa eto, zašto to da ne učini i Srbija. Kako, kad su to i ruska ambasada u BiH i najviše institucije Srpske demantovale?

Očito se radi o još jednoj lažnoj dojavi o „bombi“, kojima se ovih dana „bombarduje“ javnost Srbije, a sve u cilju zaplašivanja, sejanja straha i pometnje, jednom rečju – stvaranja haotičnog stanja kako bi se slomio srpski duh, i Rusiji srpska vlast uvela sankcije.

„Bombaških udara“ nisu pošteđene ni škole ni bolnice. MUP Srbije je obelodanio da je osam pretnji stiglo iz Poljske, četiri iz Gambije, po dve iz Irana i Nigerije i po jedna iz Ukrajine, Slovenije i Rusije, što govori da se radi o organizovanoj delatnosti koja priliči izvesnoj obaveštajnoj službi.

Srbiji je zapretio i „Anonimus“, hakerska grupa planetarno poznata. Srbija će verovatno morati izmeniti protokole koji važe za situacije poput ove, odnosno da se prilagodi aktuelnim bezbednosnim izazovima.

Što se Dodika tiče, on je nepokolebljivo stao na čelo „Besmrtnog puka“ i skupa sa drugim zvaničnicima Srpske predvodio kolonu koja se nije odrekla tekovina antifašističke borbe, ni 9. maja kao Dana pobede nad fašizmom.

Drugi tog dana slave Dan Evrope, u znak sećanja na dan kada je Robert Šuman predstavio kreaciju koju danas poznajemo kao Evropsku uniju.

Srpska je od svog nastanka izložena pritiscima, ucenama i pretnjama, i pokazala da se s njima može nositi i da neće odustati od opredeljenosti ka istinskim vrednostima, kao što su antifašizam i zaštita srpskog naroda.

Njeni zvaničnici su već pod američkim sankcijama, ali ih to nije pokolebalo.

Kažu da istorija voli da se ponovlja. Tako sve što nam se dešava ovih dana na žalost nas podseća na početak Drugog svetskog rata, i iskušenja kojima je bio izložena Kraljevina Jugoslavija. Knez Pavle Karađorđević, koji se našao pod oprečnim britanskim i nemačkim pritiscima, želeo je neutralnost. Svoje dileme je prekratio sporazumom Cvetković-Maček, odnosno paktom sa nacističkom Nemačkom, nakon što je procenio da Velika Britanija neće štititi njegovu zemlju.

Uvođenje sankcija Rusiji bilo bi ponovno stavljanje potpisa na sporazum Cvetković-Maček.

Izvor: Sve o Srpskoj