Srbski evroazijski front

Pritisak na Srbiju od strane zapada da postane deo novijih evroatlanskih integracionih struktura traje praktično od početka 90-tih godina prošlog veka. Te evroatlanske integracione strukture su Evropska Unija i NATO. Za tih više od 20 godina pritiska u Srbiji je realno postojao samo jedan front – evroatlanski. On je bio dobro organizovan i finansijski podržan i prožimao je svojim radom praktično sve sfere srbskog društva. Rezultati rada evroatlanskog fronta su danas svima u Srbiji očigledni. Srbija je veštački pozapadnjačena zemlja, sa razorenim tradicionalnim srbskim sistemom vrednosti. Šta je to tradicionalni srbski sistem vrednosti? Tradicionalni srbski sistem vrednosti je sistem vrednosti koji se formirao pod uticajem vizantijske civilizacije. A vrednosti vizantijske civilizacije su hrišćanske vrednosti, koje su u poređenju sa liberalnim vrednostima Zapada konzervativne.

A po Jovanu Cvijiću karakter vizantijske civilizacije je posredno evroazijski: „Ali su karakter vizantijske države i vizantijske civilizacije bili, isto tako kao i Hrišćanstvo, i to velikim delom, istočnjačkog porekla; njihovi najistaknutiji građani dolazili su, jedni iz Prednje Azije, drugi sa Balkanskog Poluostrva. Kao i u ranijim civilizacijama egejskog basena i u vizantijskoj civilizaciji se ogledao posrednički evrazijski karakter ovih oblasti.“(knjiga „Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje“). Poslednji ostaci srbskih tradicionalnih vrednosti se lome pod gusenicama evropskog buldožera, a poslednji slabašan otpor pruža razjedinjena srbska patriotska opozicija koja trpi teške poraze na lokalnim izborima na koje izlazi. Sa tako skoro potpuno razorenim tradicionalnim srbskim sistemom vrednosti na koji je navučena zapadna liberalna odeća koja joj ne pristaje Srbija liči na strašilo. To strašilo je za one van Srbije prilika da ga još više unakaze, a za one u Srbiji teško mučenje koje se pretvara u nacionalnu katastrofu.

Realno gledano, tokom 90-tih godina prošlog veka Srbija nije imala neke velike mogućnosti u svojoj spoljnoj politici, jer je njen stari istorijski saveznik Rusija i sama bila u problemima koje su karakterisali unutrašnje društveno rastrojstvo i spoljno-politička slabost i popustljivost Zapadnim pritiscima koji su se svodili na to da se potrvdi njegova pobeda u „hladnom ratu“ do potpunog uništenja Rusije koje bi se ogledalo u njenom teritorijalnom komadanju i ekonomskom ropstvu. Tačka preokreta je bila smena u Kremlju, to jest dolazak na čelo Rusije Vladimira Putina. Postepeno, korak po korak, Rusija se vadila iz situacije u kojoj se nalazila, da bi danas skoro potpuno povratila svoje političke, ekonomske i vojne pozicije.

Ključni strateški pravac u spoljnoj politici nove putinovske Rusije su postale – evroazijske integracije. Radi se ovaploćenju u savremenim uslovima evroazijske ideje koja je nastala u redovima ruske emigracije posle Oktobarske revolucije 1917. godine. Savremene evroazijske integracije za sada imaju, pre svega, ekonomski (Carinski savez, budući Evroazijski Ekonomski Savez) i vojni (ODKB) karakter i one predstavljaju odgovor na ekonomske i vojne integracije Zapada (Evropska Unija i NATO). Govoreći ukratko o istoriji savremenih evroazijskih integracija, pomenimo da su 18. novembra 2011. godine predsednici Rusije, Belorusije i kazahstana potpisali Deklaraciju o Evroazijskoj ekonomskoj integraciji, a 29. maja 2012. godine na sastanku predsednika država članica Carinskog saveza u Astani je bio odobren plan rada za pripremu projekta Dogovora o Evroazijskom Ekonomskom Savezu. Predviđeno je da u aprilu 2014. godine projekat Dogovora bude predstavljen za odobrenje na zasedanju Saveta Evroazijske Ekonomske Komisije, a poslednja etapa u formiranju novog ekonomskog saveza bi trebala da bude potpisivanje Dogovora od strane predsednika država članica u maju iste godine.

U drugoj polovini 2014. godine Dogovor o formiranju Evroazijskog Ekonomskog Saveza treba da prođe ratifikaciju u parlamentima država koje su ga potpisale, a 1. janaura 2015. godine Evroazijski Ekonomski Savez treba da počne sa radom. U ovom trenutku eksperti tri zemlje čine velike napore na poslu skidanja svih barijera na putu slobodnog kretanja roba, usluga, kapitala i radne snage sa ciljem da se zajednički carinski prostor pretvori u zajednički ekonomski prostor.

Stvaranje Evroazijskog Ekonomskog Saveza sa najavljenim prisajedinjenjem Kirgizije i Jermenije, imaće veliki mećunarodni značaj. Novi ekonomski savez koji će se nalaziti na teritoriji centralnog dela Starog Sveta predstavljaće glavnu kariku u povezivanju ekonomija jugo-istoka evroazijskog kontinenta i zapadnog poluostrva Evroazije – Evrope. Privlačnost novog ekonomskog saveza je, između ostalog u tome, što mnogi vide realnu korist od njega u globalnom ekonomskom kontekstu.

Tako na primer predsednica Južne Koreje nedavno je predložila da se napravi novi Veliki svileni put koji bi obuhvatio zajedničku transportnu mrežu automobilskih i železničkih puteva Južne Koreje, Severne Koreje, Kine, Rusije i zemalja Centralne Azije da bi se spojio sa Evropom. „Stvaranje Nove Evroazije nije pusta mašta. To je cilj koji se može dostići. Nova Evroazija će obezbediti novi priliv investicija i radnih mesta. Neophodno je pretvoriti Evroaziju u stvarno zajednički kontinent, čime će se otkriti nova era.“ – izjavila je predsednica Južne Koreje.

Stvaranjem Evroazijskog Ekonomskog Saveza kao ekonomske i postojanjem ODKB kao vojne komponente evroazijskih integracija i Srbija dobija alternativu u svojoj spoljnoj politici. Zato Srbija treba da se okrene Istoku i Rusiji-Evroaziji kako je tu osobenu civilizaciju nazvao jedan od osnivača evroazijstva Pjotr Savicki, a čiji je Srbija, kao što smo već rekli, neodvojivi deo preko njenog vizantijskog krila. Na ovaj način Srbija će prestati da bude strašilo i vratiće se sama sebi i svojim vrednostima koje u mnogome dele i zemlje i narodi Evroazije.

Rusija jeste za Srbiju prijateljska i bratska zemlja, ali u realnom svetu postoji i interes koji se ostvaruje kroz politiku. Zato treba da uskladimo svoje interese sa interesima Rusije. Da li Rusija pomaže Srbiji? Da, pomaže. Na primer u vezi sa Kosovom i Metohijom Rusija sprečava njegovo otcepljenje po međunarodnom pravu. Rusija je, takođe, omogućila Srbiji i bescarinsku trgovinu. Dakle, Rusija pomaže Srbiji u njenim strateškim političkim i ekonomskim interesima. A strateški interes Rusije su evroazijske integracije. Ulazak Srbije u evroazijske integracije bi bio od velikog značaja za Srbiju u pozitivnom smislu, a što se poklapa sa strateškim interesima Rusije. Zato predlažemo da Srbija napravi sudbinski zaokret od Zapada ka Istoku i da se time prekine agonija u kojoj se nalazi.

Prozapadne snage u Srbiji već 20 godina ističu srbske evroatlanske integracije kao političko pitanje prve klase kojim mašu pred očima prosečno neinformisanog i politički korumpiranog birača. Sa te strane do sada nije bilo protiv odgovora. Smatramo da srbske evroazijske integracije treba da postanu političko pitanje prve klase i da to bude odgovor prozapadnim snagama, to jest da se napravi srbski evroazijski front protiv srbskog evroatlanskog fronta. Ako Srbija postane deo Nove Evroazije, ako postane ekonomski jaka i vojno bezbedna u savezu sa Rusijom-Evroazijom, onda će ona ponovo postati Pijemont i za druge srbske krajeve, pre svega za Republiku Srbsku i Crnu Goru. Samo tada će biti moguće i srbske integracije. Ovako su srbske integracije nemoguće, a sve su jače srbske dezintegracije. Srbija mora da postane magnet za Srbe i ne samo za Srbe u regionu. Kako se to danas postiže? Pa videli smo na primeru Rusije – jačanjem ekonomije i vojske. Rusija je upravo na taj način postala magnet za mnoge u svom bližem okruženju.

Ne možemo uspeti ne bez saradnje sa Rusijom, već bez saveza sa Rusijom. A format saveza koji se nudi su upravo evroazijske integracije. Drugog realnog formata nema. Mi smatramo da je evroazijski format dobar i predlažemo da se sve patriotske snage u Srbiji ujedine oko srbske evroazijske ideje.

Za slobodnu i ekonomski jaku i vojno bezbednu Srbiju u Novoj Evroaziji!

Izvor: Evroazijska Srbija