Odbijen ultimatum Turčinova

22.15 – Rusija: Satelitski snimci NATO-a sa ruskim trupama na granici sa Ukrajinom napravljeni 2013. godine

Satelitski snimci NATO-a sa ruskim trupama, koje se navodno nalaze na granici sa Ukrajinom, napravljeni su u avgustu 2013. godine, saopštio je u četvrtak visoki zvanični predstavnik Generalštaba Rusije.

“Na ovim snimcima su prikazane jedinice ruske vojske Južnog vojnog okruga koje su prošlog leta održavali razne vežbe uključujući i one u blizini granice sa Ukrajinom“, – rekao je on.

Ovih dana NATO je objavio u medijima satelitske snimke koji navodno svedoče o tome da je Rusija postavila, u blizini granice sa Ukrajinom, dodatnih 35-40 hiljada vojnika.

22.05 – Ruski državljani suočeni su sa sve većim rizikom da, na zahtev američkih vlasti, budu privedeni ili uhapšeni u nekoj trećoj zemlji, naročito od kad su SAD uvele sankcije Rusiji, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

21.10 – Danas počinjemo sa formiranjem narodne vojske Republike Donjeck, rekao je jedan od lidera NR Donjeck Denis Pušilin, prenosi Itartas.

20:40 – Kristin Lagard: MMF će odobriti program pomoći Ukrajini početkom maja

Program za Ukrajinu treba biti predstavljen na usvajanje Saveta direktora MMF-a krajem aprila ili početkom maja, izjavila je direktorka fonda Kristin Lagard.

Na pitanje da li će program podrazumevati sredstva za gašenje ukrajinskog duga za gas prema Rusiji i blagovremeno obavljanje tekućih plaćanja, usledio je generalno potvrdan odgovor. Program će „podrazumevati mogućnosti za osnovano plaćanje bilo kojim zakonskim kreditorima“, – rekla je Lagardova.

Na pitanje koliko je ona uverena u uspeh ukrajinskog programa, Lagardova je odgovorila: „Mi ne vodimo pregovore bazirane na neuspehu“.

20:15 Sergej Aksijonov: Mora se čuti glas naroda koji protestuju na istoku Ukrajine

SIMFEROPOLJ– Premijer Krima Sergej Aksijonov rekao je danas da se mora čuti i glas građana koji protestuju na istoku Ukrajine, ne samo u zemlji nego i na međunarodnoj areni.

„Siguran sam da treba čuti i glas naroda iz Luganska, Donjecka i Harkova. To treba da čuje i međunarodna zajednica”, rekao je Aksijonov i dodao da Rusija moralno podržava demonstrante, a da su stanovnici Krima takođe spremni da im daju moralnu i materijalnu podršku.

„Oni sigurno mogu računati na nas u tom pogledu”, rekao je on.

Aksijonov je u razgovoru za televiziju Ren rekao da sumnja da će vlasti u Kijevu preduzeti drastične akcije.

„Mislim da se neće na to odlučiti. I siguran sam da će ih duh koji je pokazao narod na jugoistoku zemlje odvratiti od takvih nerazumnih i iracionalnih koraka”, rekao je on, dodajući da će konflikt – ukoliko padne krv – preći na drugi nivo.

Aksijonov je rekao da je sadašnja situacija direktna posledica potpuno glupih, ishitrenih, iracionalnih i pre svega nepoštenih akcija nezakonitih kijevskih vlasti. „Narod nastoji da zaštiti svoja prava. Ali je to nemoguće u jednoj takvoj državi, na žalost”, rekao je krimski premijer.

19.35 – Britanija, Švedska i Poljska traže od EU da pošalje u Ukrajinu pravosudne i policijske savetnike kako bi pomogli stabilizaciji te zemlje, javlja Rojters.

19.17 – Proruski demonstranti u Lugansku odbili ponuđenu amnestiju. Navode da će položiti oružje jedino ako Kijev pristane na referendum o budućnosti tog regiona, javlja Rojters.

18.02 – Oko 1.700 građana grada Luganska, na istoku Ukrajine, okupilo se danas kod zgrade uprave Službe bezbednosti (SBU), koju su zauzeli, da bi je odbranili od očekivanog napada ukrajinskih specijalaca. Kako se radno vreme završava, okuplja se sve veći broj građana.

17.25 – Aleksandar Lukaševič: Rusija ne preduzima nikakve vojne aktivnosti na teritioriji Ukrajine

Moskva — Rusija ne preduzima nikakve vojne aktivnosti na teritioriji Ukrajine, izjavio je predstavnik ruskog Ministarstva inostranih poslova Aleksandar Lukaševič.

Prema njegovim rečima, Ukrajina je putem mreže OEBS-a za komunikaciju uputila poziv Holandiji da 10. aprila uputi svoje predstavnike u Kijev, radi pomoći u „otklanjanju zabrinutosti u vezi sa vojnom aktivnošću Ruske Federacije u zoni primene mera za jačanje poverenja i bezbednosti na teritoriji Ukrajine“.

U pozivu se, rekao je Lukaševič, navodi da će oblast posete biti precizirana posle dolaska holandske grupe i može biti proširena.

„Želim da naglasim da na teritoriji Ukrajine Rusija ne sprovodi nikakve vojne aktivnosti. Zato, koliko god širili ‘oblast posete’, neće biti pronađeni njeni ‘tragovi'“, rekao je predstavnik ruskog MIP-a, dodajući da su to, između ostalog, potvrdili rezultati rada inspektorske grupe u kojoj su bili Danci, Nemci, Poljaci, Austrijanci i Šveđani, koji su posetili Ukrajinu od 20. marta do 2. aprila i bili u oblastima Harkova, Donjecka, Mariupolja, Nikolajeva i Odese.

„Očigledno su u Kijevu imali u vidu aktivnost Rusije na Krimu. Tamo se zaista uočava određena aktivnost u vezi sa ukrajinskom predajom brodova i tehnike inventarizacijom vojnih objekata“, rekao je Lukaševič, dodajući da po završetku popisivanja neće biti prepreka za međunarodnu inspekciju na Krimu, ali će „odgovarajuće zahteve biti potrebno uputiti ne u Kijev, već u Moskvu“.

16.10 – Grupa ruskih poslanika formalno je zatražila od tužilaca da pokrenu istragu protiv bivšeg sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova zbog izdaje u vezi sa raspadom Sovjetskog Saveza, rekao je jedan od poslanika.

15.46 – NATO objavio satelitske snimke ruskih trupa blizu granice sa Ukrajinom.

Na fotografijama se vide dve vazduhoplovne baze u koje se smešteni „suhoji“ i jurišni helikopteri, kao i baze specijalaca i oklopnih snaga.

15.30 – Vladimir Putin je poslao pismo liderima zemalja Evrope koje kupuju ruski gas, navodeći da je isporuka gasa ugrožena usled rastućeg duga Ukrajine.

15.24 – Rusija neće biti primorana da radi kako joj Zapad naredi, navodi zamenik premijera Rusije, Igor Šuvalov.

„Tražićemo načine da zaštitimo svoje interese. Nikakve pretnje neće naterati ni predsednika Vladimira Putina, niti bilo kog drugog političara, da radi onako kako to žele SAD, Nemačka ili drugi partneri“, navodi Šuvalov, javlja Itar-Tass.

14.30 – PSSE ograničila ovlašćenja ruske delegacije, delegacija Rusije napustila prolećno zasedanje PSSE

PSSE izglasala proširenje sankcija, koje su prvobitno predložene u nacrtu rezolucija, za ovlašćenja ruske delegacije – ona ne samo da je lišena prava glasa do kraja godine nego ne može ni da radi u rukovodećim strukturama Skupštine, kao ni da učestvuje u nadgledanju izbora.

Većina u PSSE, na zasedanju u četvrtak, podržala je izmenu koja osuđuje pripajanje Krima Rusiji.

Istovremeno PSSE odbacila je izmenu o anuliranju ovlašćenja ruske delegacije u Skupštini.

Delegacija Rusije odmah napušta prolećno zasedanje PSSE zbog ograničenja njenih ovlašćenja, izjavio je lider delegacije Aleksej Puškov.

“Mi nećemo učestvovati u daljem radu ove sednice i ostavljamo za sobom pravo razmatranja daljeg učestvovanja Rusije u PSSE“, – rekao je on.

PSSE je danas donela rezoluciju koja osuđuje Rusiju zbog pripajanja Krima: delegacija Rusije je do kraja godine lišena prava glasa u Skupštini i isključena iz svih rukovodećih organa kao i prava učestvovanja u nadgledanju izbora.

14.00 – Ukrajinska vojska počela je da dovlači tenkove u Donjeck, manje od 24 časa pre isteka ultimatuma koji su ukrajinske vlasti dale separatistima da napuste okupirane objekte. Specijalci već raspoređeni u Donjecku i Harkovu, javljaju ukrajinski mediji.

Prema navodima Raše tudej, nekoliko lokalnih stanovnika je povređeno u pokušaju da zaustavi tenkove.

13.52 – Srpski predstavnici u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope bili su uzdržani prilikom izglasavanja rezolucije o situaciji u Ukrajini, objavljeno je danas na sajtu SE.

13.30 – PSSE odbila da zamrzne članstvo Rusije u Skupštini do kraja 2014. godine.

Poslanici Saveta Evrope odbacili su izmenu Britanca Roberta Voltera koji je predložio da se “anulira“ autoritet delegacije Rusije u PSSE.

PSSE razmatra danas pitanje autoriteta delegacije Rusije zbog ujedinjenja Krima sa Rusijom. Na raspravu je izložen i nacrt rezolucije koji podrazumeva “blage sankcije“ uz oduzimanje prava glasanja delegaciji Rusije do kraja ove godine.

13.12 – Predstavnici Rusije, SAD, Ukrajine i Evropske unije sastaće se sledećeg četvrtka u Ženevi u pokušaju da se pronađe rešenje za okončanje krize u Ukrajini, rekli su danas neimenovane evropske diplomate. Moskva, međutim, traži da se precizira agenda tog sastanka, o kojem pojedinosti još nisu poznate, ali diplomate EU tvrde da će ga biti sledeće sedmice, javio je Rojters.

12.44 – U Strazburu se danas, bez prisustva ruske delegacije, održava sednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE), na kojoj se odlučuje o lišavanju ruskih parlamentaraca ovlašćenja zbog pozicije Moskve oko Krima, izvestile su ruske agencije.

12.25 – Ruska vlada ne namerava da uvodi osvetničke sankcije protiv zapadnih zemalja u vezi sa situacijom u Ukrajini, izjavio je prvi zamenik premijera Rusije Igor Šuvalov, prenosi RIA Novosti.

Šuvalov smatra da će Rusija naći način da prevaziđe posledice sankcija i da će delovati samo na osnovu sopstvenih interesa, „imajući u vidu zajedničke interese koji postoje u svetu“.

11.55 – Ako Rusija hoće dijalog, mora prvo da povuče trupe sa ukrajinske granice, poručio generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen, prenosi Rojters.

11.45 – Viktor Janukovič, bivši predsednik Ukrajine i članovi njegove vlade, „oprali“ su 77,2 milijarde dolara, kroz korupciju, zloupotrebu državnih fondova i proneveru, pokazuje navodno 126 materijala iz istrage, objavio je Unian.

11.32 – Krim je napustilo 2.716 ukrajinskih vojnika i njihovih porodica, javlja Unian.

11.00 – Premijerka Letonije Laimdota Straujuma ne veruje da bi se Rusija usudila da u sadašnjoj krizi oko Ukrajine i nakon aneksije Krima napadne jednu članicu NATO i Evropske unije.

„Građani su pomalo uznemirani razvojem zbivanja, imajući u vidu događanja iz prošlosti. Svi prate šta se sada dešava u Ukrajini“, kazala je letonska premijerka.

Predsednica vlade Letonije pozvala je etničke Ruse u Letoniji koji čine četvrtinu stanovništva zemlje a njih 200.000 nema letonsko državljanstvo, da uzmu letonsko državljanstvo.

„Optužbe od strane Rusije slušamo već neko vreme. Ne mislim da bi ruska zajednica u Letoniji želela da živi u granicama Rusije. To bi bio povratak u prošlost. Životni standard u Letoniji je viši nego u Rusiji“, rekla je premijerka.

Za letonsku vladu crvena linija u sadašnjoj krizi bi bio ulazak ruskih trupa u Ukrajinu.

„Po mom mišljenju Krim je već na dugo vreme izgubljen. Ali ako ruska vojska odluči da pređe granicu Ukrajine na istoku nužna bi bila odlučna reakcija Zapada u vidu spremnih sankcija“, kazala je premijerka.

10.54 – Češki premijer Bohuslav Sobotka izjavio je danas u Pragu uoči razgovora sa generalnim sekretarom NATO Andersom Fogom Rasmusenom da NATO ne bi trebalo da zbog Rusije šalje svoje vojnike u Ukrajinu, već da reaguje isključivo ako bi bila napadnuta članica zapadnog vojnog saveza.

10.39 – Prourski aktivisti u Luganovsku nameravaju da proglase narodnu republiku po ugledu na Donjeck i Harkov, izjavio je novinarima član samoproglašene Narodne vlade Donjecka Sergej Ciplakov, prenosi Pravda.

„U bliskoj budućnosti, najverovatnije već koliko sutra, pristalice federalizacije Ukrajine u Lugansku proglasiće narodnu republiku“, kazao je on. Pristalice federalizacije u Donjecku u stalnom su kontaktu sa istomišljenicima u Lugansku i razmenjuju informacije.

Narodne republike Donjeck i Harkov proglašene su 7. aprila i najavile su da će do 11. maja održati referendum.

10.38 – Protivnici federalizacije Ukrajine zakazali su za subotu, 12. april, veliki protest u Harkovu za očuvanje jedinstva zemlje. U Harkovu i Donjecku pristalice federalizacije proglasile su narodnu republiku.

10.23 – Svetska banka upozorila je Ukrajinu da nema pravo da računa na popustljivost međunarodnih kreditora dok rešava krizu, javlja Itar-tass. „Ukrajina doživljava makroekonomsku krizu. Ali i pre nedavnih događaja, ta zemlja je imala veoma spor rast. Za održavanje stabilnosti privrede neophodne su opsežne reforme. Mislim da je bez njih nemoguće stati na čvrsto tle“, izjavila je potpredsednica za Evropu i Centralnu Aziju direkotora Svetske banke Lora Tak.

10.18 – Milicija Donbasa blokira autobuse sa pristalicama kijevskih vlasti

Pristalice federalizacije Ukrajine blokirale su dva autobusa sa pristalicama nove vlasti Kijeva koje su stigle u Donjeck kako bi rasterale demonstracije.

“Blokirani su oko regionalnog vojnog Centra za regrutaciju. Ili je “Desničarski sektor“, ili su Amerikanci. Trenutno utvrđujemo“, – rekao je zamenik rukovodioca narodne milicije Donbasa, Sergej Ciplakov.

Prema njegovim rečima, u gradu se nalazi oko 100 boraca kijevske “Nacionalne garde“, toliko i “Desničarskog sektora“ i još toliko i pristalica privatne američke vojne jedinice koja radi po ugovoru sa “huliganima“ iz Kijeva. Ciplakov je naveo da je to ozbiljna sila a ne milicija koja je spremna na tuču.

10.12 – Rusko ministarstvo inostranih poslova optužio je danas NATO da koristi krizu u Ukrajini da poveća svoje zahteve članicama i opravda svoje postojanje, okupljajući ih protiv izmišlenje (spoljne) pretnje.

„Stalne optužbe protiv nas (Rusije) od generalnog sekretara NATO Andersa Fog Rasmusena uveravaju nas da Alijansa pokušava da koristi krizu u Ukrajini da zbije svoje redove usred imaginarne spoljne pretnje po članice NATO-a i da ojača zahteve za Alijansu u 21. veku“, saopštilo je rusko ministarstvo, prenela je agencija Rojters.

10.05 – Države članice G7 danas bi trebalo da razgovaraju o uticaju događaja u Ukrajini na svetsku ekonomiju. Razgovori će biti održani u Vašingtonu, navodi Rojters.

10.01 – Ukoliko separatisti predaju oružje i oslobode administrativne zgrade, neće biti krivično gonjeni.

Spreman sam da potpišem takav dekret, izjavio je Oleksandr Turčinov, predsednik Ukrajine, prenosi Unian.

09.53 – Nove vlasti na Krimu postavile su cilj da ove godine privuku osam miliona turista, izjavio je Vladimir Konstantinov, predsednik Državnog saveta Krima. „Svi naši resursi moraju biti popunjeni“, kazao je on dodajući da su do sada turisti dolazili iz Ukrajine najvećim delom, ali da sada treba privući one iz Rusije.

09.51 Puškov: Rusija neće preispitivati svoju spoljnu politiku

Nova rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE), kojom se sva krivica za krizu u Ukrajini svaljuje na Moskvu, ne znači da će Rusija pohitati da preispita svoju spoljnu politiku i principe, izjavio je novinarima ruski poslanik i šef ruske delegacije u PS SE Aleksej Puškov.

On se založio da se ne preuveličava značaj rezolucija ovog tela i rekao kako bi većina u PS SE, ukoliko smatra da je Rusija nekompatibilna sa principima Saveta Evrope, trebalo prvo da razmotri koliko je sama kompatibilna s tim principima, prenosi Raša tudej.

Pomenuta rezolucija je usvojena danas sa 154 glasa za, 26 protiv i 14 uzdržanih. U njoj se, između ostalog, Rusija oštro osuđuje zbog pripajanja Krima, odnosno kako je u dokumentu rečeno „zbog vojne agresije i potonje aneksije”.

Rusija je ovu rezoluciju ocenila kao ishitrenu i politizovanu, u protivnosti sa principima pravičnosti i objektivnosti, koja uz citiranje nepoznatih ali očigledno tendenciozno odabranih izvora iznosi vrlo sumnjive procene i zaključke.

Moskva ističe kako dokument PS SE ćuti o opšte poznatim činjenicama o nasilju, diskriminaciji manjina i „agresivnom nacionalizmu” u Ukrajini.

U dokumentu PS SE se navodi da su ruske akcije u vezi sa Krimom jasno kršenje međunarodnog prava i tvrdi se da desničarske snage nisu zauzele centralnu vlast u Kijevu, kao i da nema direktne pretnje po prava etničke ruske manjine, uključujući i onu na Krimu.

U rezoluciji je referendum o pripajanju Krima Rusiji nazvan neustavnim a njegovi rezultati su označeni kao nevažeći i nepriznati od Saveta Evrope.

PS SE je takođe potvrdila svoju podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine.

Rezolucija se takođe protivi federalizaciji Ukrajine i priznaje legitimitet samoproglašenih vlasti u Kijevu.

PS SE zahteva da upotreba sile od strane svrgnute vlade protiv demonstranata bude osuđena i odgovorni za to kažnjeni.

PS SE je zatražila i održavanje prevremenih parlamentarnih izbora u Ukrajini.

09.43 – Vašington ne dozvoljava da na predstojećem sastanku Rusija, SAD, EU i Ukrajina budu zastupljeni i predstavnici secesionističkih ukrajinskih regiona, javlja ruska Pravda.

„Ukrajinu će na sastanku predstavljati delegacija vlade iz Kijeva. Ne podržavamo dodatne predstavnike regiona“, izjavila je portparolka Saveta nacionalne bezbednosti SAD u Beloj kući Lora Lukas Magnuson.

09.21 – Ukrajinsko ministarstvo inostranih poslova upozorilo je na moguće provokacije sa ruske strane, tokom prebacivanja ukrajinskih trupa sa Krima na kopno Ukrajine. „Kako bi se sprečile moguće provokacije, misija OEBS je uputila zahtev da na određenim tačkama nadzire situaciju“, javio je radio Svoboda.

09.09 – Član Partije Regiona Oleg Carev izjavio je da se neće povući iz izborne trke u Ukrajini iako je, kako je dodao, vreme održavanja izbora veoma loše tempirano, prenosi Kijev post.

09.04 – Predsednik Rusije Vladimir Putin čestitao je stanovnicima Odese 70. godišnjicu oslobođenja grada od fašističke okupacije, objavljeno je na zvaničnom sajtu šefa Kremlja. Putin je takođe izrazio uverenje da će viševekovna tradicija dobrosusedskih odnosa i prijateljstva i dalje ujedinjavati ruski i ukrajinski narod.

08.53 – Separatisti u Donjecku ojačali su barikade oko zgrade Regionalnog saveta, koju su zauzeli 6. aprila. Sudeći prema njihovom raspoloženju, niko ne želi da napusti okupiranu teritoriju, rekao je Vitalij Jarema, prvi potpredsenik vlade Ukrajine, koji je izrazio nadu da će zgrada, do podneva, biti oslobođena mirnim putem.

08.24 – Ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov potvrdio je da su u Donjeck, Lugansk i Harkov stigle „specijalne jedinice policije“ i da su spremne da nametnu kontrolu u roku od 48 sati – i uz upotrebu sile, ako treba. Te jedinice su povučene iz zapadnih oblasti.

07.45 Viktorija Nuland: Moskva stoji iza zauzimanja državnih objekata u Harkovu, Donjecku i Lugansku

Viktorija Nuland, zamenik državnog sekretara Kongresa SAD, izjavila je da zauzimanje državnih objekata u Harkovu, Donjecku, Lugansku, Vašington vidi kao dešavanja pod vođstvom Moskve.

„Ovi incidenti sadrže orkestriranu kampanju separatizma i sabotaže ukrajinske državnosti koja se dešava uz pomoć ruskih bezbednosnih službi“, navela je ona, prenosi Unian.

Kako bi se razrešila trenutna kriza, Nulandova predlaže finansijsku pomoć Ukrajini od strane MMF, SAD i evropskih partnera sa istovremenim pritiskom na Rusiju da se započnu pregovori i jačanjem borbene sposobnosti NATO partnera u regionu.

07.09 – Aleksandar Janukovič, sin Viktora Janukoviča, svrgnutog predsednika Ukrajine, i Sergej Kurčenko, bankar i medijski mogul, pokušavaju da odmrznu svoja sredstva u Evropi koja su im blokirana sankcijama Saveta Evrope 5. marta.

07.03 – Prema proceni vatrogasaca, požar koji je zahvatio prostorije komunističke partije u Kijevu najverovatnije je podmetnut. Na ovaj zaključak navodi činjenica da se vatra istovremeno pojavila na tri mesta, javlja Unian.

Izvor: Agencije