LI-MANCHANG-15-10-14-015Кина ће ове године званично постати највећа светска економија. Како је ових дана, позивајући се податке Међународног монетарног фонда, објавио „Фајненшел тајмс”, Кина ће претећи САД по обиму бруто домаћег производа, мереног паритетом куповне моћи. БДП Кине већ сада износи 17,6 билиона долара, у односу на америчких 17,4 билиона.

Можда би занимљивија илустрација кинеског бума у последњих тридесетак година могао да буде податак који смо чули од нашег саговорника, амбасадора Кине у Београду Ли Манчанга. Када је 1978. године уписао студије економије у Београду просечна плата у његовој земљи била је пет евра, а данас износи пет стотина евра. Он је те 1978. у Србији први пут у животу видео ауто-пут.

Ваша земља све више преузима тржишта Европе, купили сте део Пирејске луке, неки то зову „нови пут свиле”. У Вашингтону и Бриселу постоји страх да ћете због продора на исток европског континента „преполовити Европу”?

Овакав страх је без основа. То је једна врста пропаганде. Кина иде својим путем развоја, наш систем ми званично зовемо „социјализам с кинеском бојом” и он је јединствен и веома успешан у свету у коме доминира капитализам. Ако је Кина успешна, то одговара нама, али и целом свету јер ми на тај начин решавамо проблем сиромаштва скоро 400 милиона Кинеза. Од 1978. године почели смо да идемо путем отварања према свету и после 30 и нешто година наша економија је тренутно друга у свету.

То и плаши Запад?

Не треба да их плаши јер ми водимо мирољубиву политику. Никада у историји ни на једну земљу нисмо извршили агресију. Залажемо се за пет принципа мирољубиве коегзистенције, не мешамо се у туђе ствари и то је свима познато. Зато је то чиста политичка пропаганда.

Ваша земља је још пре две године најавила улагање од десет милијарди долара у различите пројекте у 16 земаља централне и источне Европе? Шта се с тим дешава?

То је врста фонда. Из њега ће се финансирати заједнички пројекти који су у обостраном интересу Кине и неке земље. Сарадња мора бити на обострану корист, једино на тај начин она може бити дугорочна. Ако је у корист једне стране, онда нема будућност. Тренутно у Србији има највише пројеката у односу на свих преосталих 15 земаља централне и источне Европе.

Премијер Србије Александар Вучић је недавно у Пекингу разговарао са својим кинеским колегом Ли Кећијангом када је и договорено одржавање самита у Београду?

Ми високо ценимо посету премијера Вучића. Наша два премијера су имала веома пријатељски и садржајан разговор. Резултат ове посете је договор да наш премијер дође у званичну посету Србији што ће бити прва посета кинеског премијера после готово тридесет година. То је велики политички резултат ових разговора. Током боравка нашег премијера у Србији ће бити одржан самит 16 премијера држава централне и југоисточне Европе и то је резултат те посете. Два премијера су разговарала и о унапређењу сарадње у многим областима јер за то има простора – политичкој, економској, културној. Њих двојица су се договорила да ће владе две земље охрабрити компаније да улажу у Србију, односно Кину.

Најављена је изградња брзе пруге Београд–Будимпешта. Који је ту интерес Кине?

Три премијера, Кине, Мађарске и Србије, у Букурешту прошле године, у начелу су рекли да имају намеру да модернизују постојеће пруге Београд–Будимпешта јер је сада просечна брзина возова тек око педесет километара, а намера је да возови иду око 160 километара на час. Изградњу брже пруге је покренуо ваш премијер Вучић. Тренутно су кинеске пруге најбрже и најдуже у свету. Наши путнички возови се крећу и брзином од триста километара на час док се теретни крећу брзином од 160 километара на сат.

Да ли је могуће да се у Србији у скорије време изгради пруга којом би возови ишли макар упола брзо као ваши?

Моје лично мишљење је да, када је реч о техничком питању, такве пруге брзо могу да се направе. Али, за сваки пројекат треба да знамо зашто га радимо, да ли постоји потреба, ко ће и на који начин учествовати. Када се све то договоримо, онда може брзо да се реши и питање изградње.

Да ли ће договор око пруге можда бити постигнут на самиту у децембру?

Сада пуном паром о томе разговарамо, контактирају мађарска, кинеска и српска страна. Видећемо шта ће да буде. Ја очекујем напредак.

Шта још конкретно очекујете од самита у децембру?

То је трећи самит и нова врста сарадње између Кине и тог региона. Он је политички значајан и за Кину и за Србију. Када се 17 премијера нађе у Београду, они ће се договорити о томе како ће сарађивати с Кином, али и међусобно. То даје политички импулс и допринос јачању регионалне сарадње. Свима је у корист.

Да ли можете да упоредите сарадњу Србије и Кине сада и у време претходних владе?

Између наше две земље постоји традиционално пријатељство. Раније, у време СФРЈ, ми смо имали веома пријатељске односе, али после промена 2000. године, у једном периоду, код вас ситуација није била тако стабилна и односи између наше две земље нису били тако динамични као сада. Владе у Србији су се стално мењале, била је то једна објективна ситуација. Ми желимо да одржавамо пријатељске односе са Србијом. Уосталом, Србија је прва земља с којом је Кина успоставила односе стратешког партнерства. То доказује да и с наше и с ваше стране имамо заједнички интерес да што пре унапредимо односе.

Li Mančang

Кина је једна од две велике силе на које је Србија могла да се ослони у СБ када је реч о Косову. Да ли Београд може и даље да рачуна на Кину?

Наш став о питању Косова је јасан, ми до данас нисмо признали Косово. О односу с Приштином ви се договарате, а ми ћемо поштовати тај договор и немамо намеру да мењамо тај став. За нас је Резолуција СБ 1244 основ за решавање питања Косова.

У Хонгконгу су још крајем септембра почели протести студената због противљења одлуци Пекинга да контролише изборе за градског челника 2017. године?

Слични догађаји су се десили и Пекингу 1989. године и нису успели. Онда су кренули по источној Европи па и у СФРЈ, а сад поново у Хонгконгу. У Хонгконгу је почела да се спроводи политичка реформа, а сада такозвани демонстранти траже да Свекинески народни конгрес, као ваша Скупштина, каже да нема право да доноси закон о изборима у Хонгконгу. Хонгконг је кинеска територија. Док су тамо били Енглези наши грађани нису имали никаква политичка права када је реч о избору градоначелника Хонгконга, Енглези су именовали свог гувернера, а наши грађани нису имали никаква права да бирају. У току је политичка реформа у Хонгконгу, али неке западне земље кажу да права која имају нису довољна и да је било боље кад су у Хонгконгу били Енглези. То је чиста политичка завера. Недавно је објављена информација да је један од главних организатора узео 16 милиона долара од једне стране владе да би организовао протесте. Када смо 1. октобра у касарни у Хонгконгу свирали химну и подизали заставу, они су окренули леђа и носили заставе страних држава што је противзаконито.

Ко стоји иза протеста?

Неке западне земље. Ми јавно апелујемо да се неке стране владе не мешају у унутрашње ствари наше земље. Хонгконг је кинеска територија, званично једна земља, два система. Не могу они више да воле наше грађане него ми у Кини.

Шта Пекинг планира, како ћете решити ту ситуацију?

Ситуација ће се смирити. Знамо ко је у позадини. Неке земље имају двоструке стандарде. Ако се нешто дешава у Кини, они кажу да су то демонстрације, а уколико се дешава код њих, онда су то противзаконити протести. Ми сматрамо да је већина грађана Хонгконга против тога. Ови што протестују заузимају улицу, блокирају саобраћај, кувају, играју стони тенис… Већ имамо скоро пет милијарди хонконшких долара штете.

Светски медији су пуни написа о томе како је у Кини у току велика борба против корупције?

Код нас постоји један орган у партији, дисциплинска комисија, који има право да контролише све нивое власти. Постоји и Министарство за надзор радног стила и против корупције. И медији могу да врше контролу и надзор. Свако може некога да пријави, ако хоће и анонимно. Наш председник је рекао: „Боримо се и против муве и против тигра”, односно без обзира на то ко је на којој функцији, одговараће. То је био случај с једним сталним чланом Политбироа, процес је у току. Казна зависи од суме. На пример, ако је корупција вредна сто хиљада евра може се добити 20 година затвора. Ако се део новца врати и казна је мања.

Неки западни економисти кажу да је код вас и даље превелики утицај политике на економију?

Ми сада водимо дугорочне преговоре са ЕУ, они треба да признају да је кинеска економија тржишна, али они то не желе. Неке земље то већ признају, а неке неће. За ону кинеску робу која је конкурентна на светском тржишту они кажу да је произведена у земљи где нема тржишне привреде, кажу да влада даје субвенције. А за ону робу коју они не производе кажу другачије. То су двоструки стандарди. Све је политика.

Колики је заиста утицај владе на пословање фирми?

Свака влада утиче на рад фирми. Или штампају новац или повећавају порезе… То је нормално. Али зависи с ког гледишта се гледа.

О Вуку Јеремићу

Како вам се чини идеја да се Вук Јеремић кандидује за новог генералног секретара УН?

Господин Јеремић је позната политичка личност, недавно сам ишао код њега и разговарали смо о сарадњи наше амбасаде и његовог центра. Било је речи и о томе што пише штампа да је заинтересован за место генералног секретара УН. Он ми је рекао да у Србији још није донета одлука о томе да ли ће бити предложен. Он је одлично радио као председавајући ГС, имао је одличну сарадњу с кинеском мисијом у УН. Ми високо ценимо његов лични допринос и његову способност и пријатељски став према нашој земљи и све што је учинио за нашу земљу и за УН.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Ли Манчанг интервју

* Обавезна поља