Srbija je zemlja na periferiji ruskog sveta

BEOGRAD – Ddvodnevna konferencija „Uticaj Rusije u Srbiji – istorijski osvrt i perspektive meke moći” – u organizaciji udruženja „Srpski kod” i Fonda podrške javne diplomatije „Gorčakov” počela je skupom u svečanoj sali Beogradske poslovne škole.

Prvog dana konferencije o temi su govorili Miša Đurković, dr Miloš Ković, dr Milo Lompar, Jelena Georgijevna Ponomarjova, Sergej Aleksandrovič Pravosudov i Aleksej Igorevič Grivač.

Gosti iz Rusije su naročito bili fokusirani na koncept „pametne moći ” koji objedinjuje upotrebu meke i tvrde moći.

Za publiku – u prepunoj sali BPŠ – glavna pitanja su bila ona koja su se ticala odnosa aktuelne srpske vlasti prema Rusiji, dok je odgovor ruskih gostiju bio nedvosmislen: vlast koja kaže da joj je zemlja mala i da Rusija treba da se dogovara sa Briselom (oko Južnog toka), očigledno nije suverena vlast, a narod u Srbiji treba da odluči da li mu se isplati da bude vođen u EU, u kojoj je preduslov za članstvo – ulazak u NATO pakt.

Zajednička pouka je bila da se Srbi moraju boriti za svoj nacionalni interes, a da stanovište rukovodstva Srbije mora biti u interesu Srbije. Na skupu je sa naročitom pažnjom razgovarano o medijskom prisustvu Rusije u Srbiji i ruskoj strategiji upotrebe meke, odnosno „pametne moći” na Balkanu, kao mestu stalnih sukoba.

Od predstavnika države Srbije, konferenciji su prisustvovali samo Andrija Mladenović i Vladimir Božović.

U ime suorganizatora, prisutne je prvo pozdravio direktor Beogradske poslovne škole prof. dr Đuro Đurović, ističući da je zbog današnje konferencije ustanova koju vodi mnogima postala „trn u oku”. Reč je potom – ispred Fonda „Gorčakov” – uzeo vodeći specijalista za Jugoistočnu Evropu, Vitalij Solonjecki.

On je govorio o radu te institucije sa akcentom na „mogućnostima države da uz pomoć kulturnih, ekonomskih i političkih vrednosti utiče na drugu državu, u čemu znatnu ulogu igraju nekomercijalne i nevladine organizacije”.

„Zato je Dmitrij Medvedev svojevremeno i inicirao formiranje ovog Fonda za integrisanu podršku stranim partnerima i posebno je značajno što je baš srpska NVO – Srpski kod – bila prva koja je dobila našu pomoć”, istakao je Solonjecki.

Rukovodilav odeljenja za kulturu Ruskog doma u Beogradu, Tatjana Berjozova, pročitala je pismo koje je skupu uputio direktor ruske državne agencije „Rossotrudničestvo”, Konstantin Kosačev naglašavajući značaj „jedinstva duha naša dva naroda”.

Radni deo konferencije je u ime Srpskog koda otvorio Nikola Kosović, navodeći niz dosadašnjih uspešnih srpsko-ruskih projekata.

Uvod u današnju temu – meke moći i srpsko-ruskim odnosima – dao je dr Miša Đurković, koji je najpre ukazao da su „Rusi navikli na naše kukanje na Rusiju koja ne ulaže dovoljno u meku moć na ovom prostoru, ali je ta kuknjava izgleda počela da daje rezultate – ako se ima u vidu na primer to da sa radom počinje „Rosija sevodnja” koja će možda prerasti u TV stanicu”.

Sada može ono što samo pre godinu dana nije moglo, a to je da kontinuirano jačaju prisustvo Rusije u Srbiji i njena meka moć, istakao je Đurković, podsećajući da je na Balkanu počela da radi američka TV N1 koju vodi bivši šef CIA Dejvid Petreus.

Đurković je ukazao da je Vladimir Putin u programskom dokumentu pred treći mandat rekao da Rusija ne treba da koristi meku moć kako to radi SAD, da bi se u strategiji koju je objavio 2013. ipak pojavila i meka moć, a posle krize u Ukrajini Rusija naročito obnavlja interesovanje za meku moć.

Vrhunski model meke moći, prema Đurkovićevoj oceni, jeste integrisani obaveštajni rad, diplomatski rad, propaganda, medijska moć i pop-kultura – sve upravljane iz jednog centra.

Otvarajući temu „Veze Srbije i Rusije kroz istoriju”, dr Miloš Ković je govorio o istorijsko-identitetskoj povezanosti dva naroda.

„U 21.veku nam se čini da o svemu odlučuje ekonomska moć, ali veze naša dva naroda su utemeljene na veri, iz koje je proisteklo sve ostalo. Rusi su u 16. veku Srbe poznavali po Sv. Savi, Sv. Simeonu i svetom Knezu Lazaru – Srbi su bili oni koji pripadaju srpskoj pravoslavnoj crkvi i veri. Od „Zakonopravila” Svetog Save, preko dobročinstva cara Ivana Groznog (po majci potomka Jakšića iz Srbije) koji je darovao manastir Hilandar, seže podrška i saradnja naših zemalja, pa je čak i savremena srpska država koju je stvorio Karađorđe – u 19. veku – nastala kao posledica prodora Rusije na jug ka Carigradu, rekao je Ković i istakao da se srpski nacinalni identitet razvio pod turskim jarmom i da je bio zasnovan na kultu Nemanjića i Kosova.

Vekovima je biti Srbin značilo biti vernik, ali onda je pod uticajem Prosvetiteljsta i Dositeja Obradovića propagirano da je vera privatna stvar i da Srbi ispovedaju tri vere – koje ih razdvajaju, ali ih spaja – jezik! Upravo to je, prema Koviću, bio autoput koji je poveo Srbe u Jugoslaviju. Jernej Kopitar vrši uticaj na Vuka Karadžića i kroz reformu jezika, Beč radi na odvajanju Srba od Rusije tako što radi na odvajanju Srba od vere.

Identitetski inženjering ne sprovodi samo Beč, već i srpski intelektualci: Jovan Cvijić i Jovan Skerlić govore o – jugoslovenskom narodu. Međutim, kako ističe Ković, Garašanin, Ristić i Pašić su počinjali karijere kao frankofili, a završavali kao rusofili jer su postali svesni da samo Rusija može da nam pomogne (što se videlo i u povratku „Balkana balkanskim narodima”)

Diskontinuitet u prijateljskim odnosima se javlja samo u doba Titovog jugoslovenstva koji je sprovodio hrvatski nacionalni program, dok je srpski narod bio podeljen u osam delova.

Vinston Čerčil je shvatio da Tito može biti „trojanski konj” u komunističkom bloku i iskoristio ga je protiv SSSR-a, rekao je Ković i istakao da su posledica Titove podele Srba bili građanski rat i „milosrdni anđeo” koji je pokazao tradicionalnu srbofobiju Zapada.

Zato, iako smo okruženi NATO zmljama, Rusija je naša jedina alternativa, zaključio je Ković.

Reč je potom uzeo dr Milo Lompar koji je govorio o „Srpsko-ruskim vezama u oblasti kulture i duhovnosti”.

On je istakao da je bitnu ulogu u očuvanju srpskog identiteta odigralo povezivanje srpske i ruske pravoslavne crkve u 18. veku, ali da su te veze već u 19. veku oslabile zbog uticaja romantizma i okretanja kulturne elite Srba ka Nemačkoj.

U prvoj polovini 20. veka većina srpske kulturne elite bila je usmerena ka Francuskoj, to je doba dileme pozapadnjačenje ili smrt. Između dva rata ruski kulturni uticaj osećao se u pravcu realizma i doprinosu belogardejske emigracije na kulturnom polju, i imamo sovjetski uticaj preko komunističke ideologije. Od 1950. godine je politički uticaj Rusije bitno smanjen, a kulturni potpuno, jer se sprovodi amerikanizacija jugoslovenskog društva, u kome se promoviše hrvatska politička dominacija. Potom sledi trijumf američkog uticaja – od 1991. do danas, rekao je Lompar.

U zaključku je ocenio da konstantne probleme u rusko-srpskoj komunikaciji čine ruski nedostatak empatije (i to imperijalističke empatije) i naše nerazumevanje da smo zemlja na peroferiji ruskog sveta – što nije proizvod volje nego zadato stanje!

U popodnevnom delu konferencije nastupili su gosti iz Rusije. Oni su govorili energetskom prisustvu Rusije u Evropi i o mekoj moći kao delu „pametne moći”.

Profesor na Katedri za uporednu politikologiju Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose , dr Jelena Ponomarjeva, na samom početku je istakla da bez volje nacionalnog rukovodstva da brani suverenitet zemlje, ništa ne znači da li je neka zemlja jaka vojno ili ekonomski. Dakle: potrebna je pametna moć, a ona se sastoji od formiranja prioriteta i političara koji imaju uticaja na neku situaciju.

Ponomarjova je istakla da je današnja globalizacija produbljena na celokupno upravljanje, a ne samo na zajedničko rešavanje problema. I upravo je Putin u Valadajskom klubu mnogo govorio baš o suverenitetu i EU i rekao da članice EU gube suverenitet da bi dobile ništa – odnosno da bi se zadužile kod MMF i Svetske banke.

Za razliku od scenarija koje za uspostavljanje novog svetskog poretka nude Zapad i njegovi ideolozi (nadnacionalno upravljanje, demokratska imperija , hegemonistička stabilnost i kontrolisana nestabilnost), postoji i ideja policentričnog sveta uz očuvanje suvereniteta. U okviru tog policentričnog poretka Rusija može da realizuje svoju viziju sveta Evroazijskog ekonomskog saveza, kao veze između Evrope i Azije, rekla je Ponomarjova i istakla da Srbija ne treba da se plaši alternative jer u današnjem svetu ništa nije ni gotovo ni rešeno.

Odgovarajući na brojna pitanja publike, ona je istakla da sve što se dešavalo od Francuske buržoaske revolucije predstavlja projekat vlade iz senke i da sada govorimo o četvrtom Rajhu – EU kao projektu nacista! Ali, bez obzira na sve projekte, Balkan će biti mesto sukoba raznih projekata.

Kada Rusija bude finalizovala projekat Evroazzijske unije, ponudiće ga Balkanu. U svakom slučaju- nema političkih poraza i nema Vučićevog „mi smo mali i bedni i ništa ne možemo da odlučimo”. Da je tako, Tito nikada ne bi napravio Jugoslaviju. Svako od nas mora da bude mali kamen o koji će se svetski poredak spoticati. Čovek mora da se bori do poslednjeg – tako ćemo pobediti, rekla je Ponomarjova.

Na direktno pitanje šta misli o Vučićevoj vlasti, odgovorila je: Ako neko kaže da neće biti Južnog toka jer je tako rekao Brisel, onda ako vam kažu da pristupite u NATO, vi ćete ući u NATO, ako vam kažu „parada” – vi ćete da je predvodite, a sve to znači da kao vlada nemate suverenitet!

U tom duhu je govorio i generalni direktor Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov i ukazao da „ne može da se radi sa vladom koja kaže – mo se ne pitamo, razgovarajte sa EU” .

Štaviše, srpska Vlada „radi u stilu da Rusiju istisne iz NIS kako bi NIS postao evropski, a cilj Zapada nije da ta firma radi, već da Srbija bude energetski zavisna od njega”.

Pravosudov je precizirao: Vučić je posle izbora rekao da NIS treba da profit usmerava u dividende, a ne u razvoj – iako NIS u dividende već ulaže i više nego što je obavezan po ugovoru. Počela je revizija ugovora o kupovini NIS-a sa ciljem da Gaspromnjeft ponovo plati cenu za NIS, dok srpska Vlada ne žuri da plati 530 miliona duga koji državna preduzeća imaju prema NIS-u, ukazao je Pravosudov i upozorio da ovi problemi mogu dovesti do odlaska ruskog kapitala iz NIS-a.

On je istovremeno podsetio da je ruska kompanija došla u Srbiju nakon bombardovanja kada je naftna industrija Srbije bila devastirana i od NIS je napravila stabilnu kompaniju koja posluje na tržištima više zemalja u regionu.

Na kraju je reč imao zamenik direktora Nacionalnog fonda za energetsku bezbednost Aleksej Grivač, koji je ocenio da je u javnosti na delu spin da bi Gasprom povlačenjem iz NIS počinio izdaju. „Izdaja bi bila to što se Gasprom proteruje”, rekao je Grivač.

Govoreći na temu „Mesto Južnog toka na karti energetske saradnje između Rusije i Evrope, ukazao je na budući porast potražnje za gasom u Evropi i Južni tok kao faktor osiguravanja gasnog tranzita, uzimajući u obzir situaciju u Ukrajini. U ovom momentu izgradnja Južnog toka završena je u Rusiji i čeka se početak gradnje crnomorske deonice i početak gradnje u Bugarskoj. Međutim ovaj projekat nailazi na velike opstrukcije od strane Evropske komisije, koja pritiscima na vlade država koje učestvuju u ovom projektu, na sve načine pokušava da sabotira njegov završetak . Oni koji se bore protiv Južnog toka su oni koji hoće da EU bude što zavisnija od svog suverena, istakao je Grivač.

Zaključak njegovog izlaganja, a prema organizatorima i zaključak celodnevne konferencije – je da Srbija mora da preuzme aktivniju i suvereniju ulogu po pitanju Južnog toka, ali i svih drugih spoljno političkih izazova. Rusiji je potrebna javna podrška Srbije – kao kada je Vučić Putinu ponovio da Srbija neće uvesti sankcije Rusiji – ali ta javna podrška mora da bude dosledna, iskrena i u kontinuitetu.

Izvor: Fakti