Obrt u politici EU prema Moskvi

MOSKVA – U odnosima Evropske unije i Rusije došlo je do prividno neočekivanog razvoja situacije – nabolje. Posle razmimoilaženja ruskog predsednika Vladimira Putina i nemačke kancelarke Angele Merkel na prošlonedeljnom samitu G-20, u australijskom Brizbejnu, i oštrih reči šefice nemačke vlade upućenih Moskvi u Sidneju, u ponedeljak je Savet ministara EU odlučio je da ponudi Rusiji, ključnoj članici Evroazijske privredne unije, nove vidove saradnje. Detalje nove strategije Brisela trebalo je juče da pojasni nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer u Moskvi, koji se u Moskvi sastao sa resornim kolegom Sergejem Lavrovom.

***

Ministri spoljnih poslova EU odlučili su u ponedeljak ponude uspostavljanje novih vidova saradnjeizmeđu EU i Evroazijske privredne unije (koja predstavlja ruski protivteg strategiji Brisela da uspostavi ekonomsku dominaciju u „predvorjima” Evrope, od Male Azijedo Kavkaza).

„Evropa će pokrenuti nove pregovore sa Rusijom”, rekao je austrijski šef diplomatije Sebastijan Kurc, uz naglasak da su pregovarači EU do sada bili „fiksirani na ukrajinski problem”, što će reći da su izgubili iz vida da odnosi zajednice zapadnih država (članica EU i SAD) i Rusije ne zavise samo od rešenja krize u Ukrajini.

Austrijski ministar, naravno, nije govorio u lično ime – dan pre tog obraćanja javnosti bio je suprotnog mišljenja. Kurc je samo pročitao zajedničko saopštenje, u svojstvu predsedavajućeg spoljnopolitičkog saveta EU. Na tu rotirajuću funkciju stupio je upravo prošlog ponedeljka.

Odluci ministara prethodilo je i doprinelo uvodno izlaganje nemačkog ministra spoljnih poslova. Nepun sat posle žestokog istupa nemačke kancelarke u Sidneju – u kome je Merkelova optužila Moskvu da sprovodi osvajačku politiku i najozbiljnije ugrožava evropski mirovni poredak od okončanja hladnog rata – Štajnmajer je predočio ministrima članica EU da se Rusija i njeni interesi moraju uvažiti i da verbalni ispadi nekih (zapadnih) državnika ne odslikavaju pravo stanje stvari ni spremnost njihovih država i vlada da eventualno zauzmu oštriji stav prema Moskvi.

S obzirom na to da je bilo jasno na koga se Štajnmajerova kritika odnosi, u zapadnim bulevarskim medijima su se pojavili napisi u kojima su odluke ministarskog saveta nazvane „ustankom ministara protiv kancelarke Evrope”. Nemački dnevnici su predočili čitaocima dva scenarija. Po prvom, u koalicionoj vladi u Berlinu caruje razdor između vladajućih demohrišćana Merkelove i socijaldemokrata Zigmara Gabrijela, kojima pripada Štajnmajer. Po drugom scenariju, Berlin se odlučio za taktiku dobrog i zlog policajca, kao u filmovima crnog žanra, pa je na Štajnmajeru – dobrom policajcu – da pokuša da privoli Rusiju na saradnju, možda na ustupke u rešavanju zamršene unutrašnje političke situacije u Ukrajini.

Suzdržaniji i pritom realniji komentatori istakli su da su aktuelni sukobi u svetu međusobno povezani, to jest da su zapadna alijansa i Rusija upućeni na međusobnu saradnju u rešavanju kriza, od Iraka i Sirije do Ukrajine. Ovo je potvrdio i sam Štajnmajer u intervjuu za nedeljno izdanje dnevnika „Velt” kada je rekao da se ne bi smelo izgubiti iz vida koliko je nervozno reagovala Moskva na pokušaj Brisela da proširi svoj uticaj na Ukrajinu, ali, i obrnuto, koliko je prašine podignuto u Briselu kada je postalo jasno da će Rusija osnivanjem Evroazijske privredne unije osujetiti planove evropske ekspanzije u Aziju.

„Rešenje koje bi bilo u interesu EU i Rusije, a pri tom i na dobrobit Ukrajine, bila bi saradnja dva privredna bloka: perspektive privredne povezanosti bi bile od značaja za obe strane”, rekao je Štajnmajer.

Uprkos primamljivim predlozima za saradnju, za obe strane, put do realizacije bi mogao da bude dug. To je, uoči sastanka sa nemačkim resornim kolegom istakao i Lavrov.

„Cenimo aktivni dijalog sa Berlinom, ali to ne znači da bi trebalo očekivati nagli pomak u rešavanju ukrajinskog problema”, rekao je Lavrov, imajući u vidu da je Evropa odavno prekoračila granicu podnošljivosti sankcija koje je nametnula Moskvi.

Sagledavajući ovakav diplomatski razvoj događaja, od razmimoilaženja zapadnih članica i Rusije na samitu G-20, pa sve do jučerašnje posete Štajnmajera Moskvi, moglo bi se zaključiti da su kritičari u pravukada tvrde da je ovde reč o igri dobrih i zlih policajaca, kao što su istakli neki bulevarski listovi. Jer, strategija Berlina je bila poznata i pre samita, baš kao što je i poseta Štajnmajera Moskvi još pre samita ugovorena. Čekalo se da ministri EU u Briselu opunomoće Štajnmajera da povede pregovore u novom pravcu. Čini se, dakle, da su istupi Merkelove u Australiji bili poslednji pokušaj da se postigne više od planiranog…

Izvor: Politika