Keri u Bugarskoj ili novosti iz kolonija

Interes Vašingtona prema Bugarskoj, kao i Londona i Brisela,  primetno se povećao kada  je Moskva objavila da se projekt izgradnje „Južnog toka“, čija je trasa trebalo da prođe i preko bugarske  teritorije, zatvara. 14.januara, dan uoči Kerijevog dolaska u Sofiju, doputovao je i ministar inostranih poslova Velike Britanije   Filip Hamond. Kako je javljano, glavna tema razgovora britanskog ministra u bugarskoj prestonici je bila saradnja u okviru Evropske unije, „posebno u svetlu krize u Ukrajini“.

Konflikt u Ukrajini je pominjan i u američko-bugarskom kominikeu  o rezultatima posete. U njemu je konstatovano da su se Bugarska i SAD dogovorile da vrše zajedničke vojne vežbe, kao i da pojačaju gotovost za delovanje na jačanju bezbednosti  u regionu u okviru realizacije plana NATO-a (za „jačanje“ evropskih struktura NATO-a je predviđeno da se za ovu godinu izdvoji oko 1 milijarda dolara).

U suštini, kako su konstatovali politički posmatrači, američki državni sekretar u Sofiji nije vodio dijalog, već je imao monolog. Za početak, piše „Njujork tajms“, Keri je objavio da će „SAD pomoći Bugarskoj da po pitanju isporuke energenata  smanji zavisnost od Rusije“. Ali zna se, pri davanju obećanja stanovnicima kolonija strana koja obećava je  vrlo   darežljiva, ali posle toga, kao po pravilu, ispostavlja se da je sve bila prevara.

Za sada iz Vašingtona bugarskoj vladi stižu uporna obećanja da situacija u kojoj Bugarska iz Rusije dobija 85% gasa koji koristi kao energent i 100% nuklearnog goriva ne sme da se smatra za bezopasnu. Pretpostavlja se da je u toku svoje posete Keri pokušao da izdejstvuje odlaganje zabrane eksploatacije škriljčanog gasa metodom frikinga, odnosno hidrauličnog raskidanja sloja, koja je u Bugarskoj na snazi  (radi se o nalazištima na severoistoku Bugarske gde je najplodnije tle, za koje su zainteresovane američke energetske kompanije).

Šta su mogle da znače Kerijeve reči o podršci Bugarskoj „ukoliko dođe do osvetničkih postupaka Rusije „zbog propasti „Južnog toka““? Obzirom da se posle pojavljivanja Hamonda i Kerija u Sofiji našao i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, kao i zbog sve češćeg zalaženja američke Šeste flote  u luke Varna i Burgas ne sme da se isključi mogućnost da, pošto su bugarski vojnici isprobani kao „topovsko meso“ u Avganistanu i Iraku,   NATO    razmišlja  da ih ubaci i u pakao jedne od „mirotvornih“  operacija u Ukrajini. U svakom slučaju, u toku je  obrada javnog mnjenja Bugarske na planu pripreme za njeno moguće ubacivanje u ukrajinski konflikt  (pod zastavom ove ili one međunarodne organizacije). Uznemireni Bugari diskutuju i o takvoj mogućnosti. Prisećaju se da u Avganistanu i Iraku nije loše plaćano bugarskim vojnim licima. Stvarno, gde bi još Bugarin mogao da zaradi? Poneko, i to sa nadom, diskutuje  da u Donbas, gde je vruće, neće slati. Ali   ukoliko novo žarište napregnutosti bude u Zakarpatju, gde se stanovništvo do sada više puta borilo protiv mobilizacija za ukrajinsku armiju, koje su stizale jedna za drugom, prebacivanje bugarskih vojnika  samo 600 kilometaara preko teritorije NATO-ove Rumunije nije uopšte komplikovano. Kao, pa neće valjda da   na „smirivanje“ Zakarpatja šalju mađarske ili rumunske vojnike: obzirom na bes zakarpatskih zemljaka  zbog politike Kijeva, ovi mogu začas da okrenu cevi protiv oružanih formacija tamošnjih banaderovaca.

A sve u svemu, dolazak Kerija u Sofiju je po ko zna koji put pokazao da se Amerikanci prema Bugarima ponašaju kao prema nižoj rasi. Na molbu bugarske strane da se vizni režim za građane Bugarske za ulazak u SAD ukine, dobijen je nov otkaz, pri čemu bilo koji Amerikanac ima mogućnost da sedne u avion ili automobil i preseče bugarsku granicu bez  formalnosti.

Šta ćeš – kolonijalistički pristup stvarima!

Izvor: Fond Strateške Kulture