Božić i Badnje veče

BEOGRAD — Pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar slave Božić – rođenje Isusa Hrista, najradosniji hrišćanski praznik.

Božić je, uz Uskrs, jedan od dva najveća hrišćanska praznika. To je dan kada hrišćanski svet slavi rođenje Hristovo i kada je, prema verovanju, duh Isusa sveprisutan među ljudima, donoseći im mir i praštanje.

Osim Srpske pravoslavne crkve, Božić se po julijanskom kalendaru slavi i u ruskoj, gruzijskoj i makedonskoj crkvi, Jerusalimskoj patrijaršiji, a obeležavaju ga i Kopti.

Tradicionalno, od 2002. godine, ponoćna liturgija služi se u Hramu Svetog Save oko kog se tokom večeri okupio veliki broj građana.

Praznovanje Božića počeće prvim ponoćnim liturgijama, a uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika patrijarh Irinej u Hramu Svetog Save, nakon što je upaljen badnjak na platou ispred hrama, služio je večernju liturgiju.

Poglavar SPC, koji će u devet časova služiti svetu arhijerejsku liturgiju u u Sabornom hramu Svetog arhangela Mihaila u Beogradu, poručio je u poslanici da ne dozvolimo nikome da nas deli po bilo kom osnovu.

On je naveo da su nam danas više nego ikad, potrebni mir na zemlji i dobra volja među ljudima i narodima.

Pripreme za Božić počinju 40 dana pre 7. januara, kada počinje Božićni post koji predstavlja pročišćenje duha i tela pred najradosniji događaj u pravoslavlju.

Od Božića do Bogojavljenja, ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima „Hristos se rodi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se rodi“.

Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu. Vernici koji slave Božić dan započinju unošenjem nenačete vode, dočekivanjem položajnika, odlaskom u crkvu na službu i pričest, te prvim mrsnim doručkom.

Dug je spisak narodnih običaja koji krase ovaj praznik – od lomljenja pogače pa do igara koje simuliraju tobožnje vijanje Božića.

Prvi dan Božića je dan radosti rađanja, obnavljanja života, dok se drugi dan provodi u svečanom, tihom domaćem raspoloženju, a u crkvama služi Liturgija zahvalnosti Bogorodici.

Patrijarh predvodio paljenje Badnjaka

Patrijarh srpski Irinej predvodio je osvećenje i paljenje badnjaka na platou ispred Hrama Svetog Save.

Paljenju badnjaka, pored velikog broja građana, prisustvovao je i gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

„Naložili smo badnjak i time smo ispunili ono što smo nasledili od naših predaka“, rekao je patrijarh okupljenim vernicima, dodajući da je badnjak drvo koje daje veliku svetlost i predstavlja simbol onog što slavimo.

On je rekao da je Isus doneo ljubav i uselio se u naše duše i srca i u sve domove, kako u Srbiji, tako i u domove širom sveta.

Patrijarh je istakao da veruje da se badnjak osim u Beogradu i hramovima u Srbiji, nalaže i u zemljama gde živi srpski narod, što nas čini jedinstvenim.

„Neka svetlost badnjaka obasja život, put naš, a to je put Hristov“, poručio je patrijarh, poželevši da plamen zapaljenog badnjaka obasja Srbiju „ukrašenu najlepšim ukrasima“, za koju su se borili naši preci.

On je poželeo da plamen i toplota uđe u srca i sve ono što je dobro, plemenito i omogući da volimo jedni druge.

Patrijarh je nakon paljenja badnjaka služio večernju u Hramu Svetog Save.

Pravoslavni vernici u Srbiji danas obeležavaju Badnji dan, uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića – praznika kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.

Božić, zajedno sa Uskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika.

Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara Božićnim postom koji predstavlja pročišćenje duha i tela, a ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima „Hristos se rodi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se rodi“.

Badnji dan je poslednji dan posta, dan kada se obavezno priprema posna večera, a prati ga i druga simbolika kod Srba, seča badnjaka, unošenje slame, bacanje oraha, pijukanje dece koju predvodi domaćica i obilaženje u krug prostorije u kojoj se postavlja posna večera.

Smatra se da je Badnji dan povezan sa pokojnicima, pa se veruje da su te večeri zajedno živi i njihovi pokojnici, odnosno preci.

Srbi Božić obeležavaju od pamtiveka, a Badnjakom, odnosno božićnim drvetom se u kuću unosi sreća, zdravlje i napredak.

Uz drvo, daruje se i žito da bi naredna godina bila plodna.

Božić po julijanskom kalendaru, pored srpske, slave i ruska i jermenska crkva, Sveta gora i jedan deo koptske crkve.

Hiljade vernika SPC palilo Badnjak u Podgorici

Hiljade vernika večeras su nalagale badnjake, koje je blagosiljao Mitropolit Amfilohije sa sveštenstvom, na platou pred Sabornim hramom Hristovog Vaskrsenja u Podgorici.

Vladika je, čestitajući Badnje veče vjernom narodu rekao da je Božić dan u koji se sabiraju svi dani do njega, sve godine i sva vremena.

„To je dan iz koga se rađaju sva vremena, sva događanja posle njega – do kraja ovoga sveta i veka, ali i vo vjeki vjekov“, kazao je on.

On je kazao da se ove godine posebno sećamo događaja koji su ugrađeni u biće Crne Gore i da je jedan od njih Mojkovačka bitka, koja se odigrala na Božić pre tačno stotinu godina.

„Taj Božić na Mojkovcu je nastavak odbrane časti i obraza, dostojanstva i slobode, ne samo Crne Gore nego i sveukupnog našeg naroda, i ne samo našeg naroda, Crne Gore i Srbije nego svih ugroženih naroda u ono vreme na Balkanu od strane nasilnika, tirana i osvajača Švaba i Austrougara“, rekao je Mitropolit crnogorsko-primorski.

On je kazao da se sećamo ove godine i 387 dobrovoljaca iz SAD, rodom iz Like, Dalmacije, Hercegovine, Boke, Crne Gore i Brda koji su tada pohitali u pomoć ugroženom otečestvu, ali su se potopili u Medovi, kao i Božića 1878. godine kada je oslobođen Bar od viševekovne okupacije.

„Svi ti Božići i događaji nas podsećaju na naš put istorijski, kakav je bio i kojim smo putevima hodili, i kako smo sebe žrtvovali za veru i otačastvo“, podsjetio je Vladika i rekao da mi nemamo drugoga puta.

On je kazao da danas, nažalost, među nama ima i onih koji smatraju da je taj put bio pogrešan.

„Kažu da treba ići nekim novim, kako ga nazivaju dukljansko-montenegrinskim putem“, kazao je on.

On je rekao da je NATO pakt, kojemu oni hrle u zagrljaj, nastavak dela i zločina onih koji su se 1914. i 1941. godine borili protiv nas i prave i istinske hrišćanske Evrope.

„To su takođe nacifašizma, koji je od 1941 – 1945. ponovo Evropu i svet pogruzio u krv, u nasilje. Sledovati njima, pa to bi upravo bilo sledovanje onome što se danas naziva NATO pakt“, poručio je Vladika Amfilohije.

Priređen je bogat praznični program, koji je bio posvećen stotoj godišnjici Mojkovačke bitke.

Učestvovali su deca polaznici podgoričkih škola veronauke, dramski umetnici Jelena i Ivana Žigon, Jelena Ivanišević-Mila i Lepomir Ivković, etno-pojac Danica Nikić, guslari Bojana Peković i Stevan Vujačić i KUD „Đurđevansko kolo“.

Izvor: Agencije