Адвокати, паушални порез и реакција нотара

БЕОГРАД – Адвокатска комора Србије саопштила је да је на данашњем састанку у Министарству финансија договорено да то министарство у току дана Комори достави предлог договора о паушалном опорезивању за 2014. годину.

Одмах по добијању, предлог ће бити упућен управним одборима адвокатских комора у саставу АКС, ради разматрања и заузимања ставова поводом предлога.

Након тога, Управни одбор АКС ће донети одлуку о даљим корацима, наводи се у информацији објављеној на сајту АКС.

Разговори о изменама критеријума за паушално опорезивање за 2015. годину биће настављани у наредном периоду, додаје се у информацији.

На састанку у Министарству финансија у име Владе Србије разговарали су министар правде и државни секретар Министарства финансија а адвокатуру су представлајли председник АКС Драгољуб Ђордевић, његов заменик Зоран Јеврић, председник Адвокатске коморе Београда Слободан Шошкић, као и адвоакти Бранислав Вулић, Видоје Матић и Небојша Авлијаш.

Београдски адвокати су летос 15 дана штрајковали тражећи измене пореских решења за 2014. годину, којима је порез адвоактима повећа за 40 одсто а у неким случајевима и до 100 одсто.

Штрајк је поново почео 10. септембра у Београду а у целој Србији 17. септембра. Поред пореза адвокати траже и измене закона о јавном беелжништву.

Неприхватљиве даље измене закона које траже адвокати 

БЕОГРАД – Председник Коморе јавних бележника Миодраг Ђукановић изјавио је да су неприхватљиве даље измене закона о јавном бележништву и о промету непокретности које захтевају адвокати.

У изјави агенцији Бета, Ђукановић је рекао да је Комора јавних бележника подржала актуелне предложене измене тих закона, оцењујући да је функционисање правног система у пуном капацитету у интересу грађана и да протест адвоката „у битном нарушава интерес грађана и њихова права”.

„Даље измене закона које захтевају адвокати представљале би суштинску измену концепта јавних бележника и сводило би их на оверитеље потписа, што је апсолутно неприхватљиво и за комору и за јавне бележнике”, рекао је Ђукановић.

Он је додао да је то само став коморе на захтеве адвоката и да није било наговештаја да ће се тако нешто и догодити.

Одговарајући на оптужбе изнете у скупштинској расправи да су јавни бележници „језгро правосуђа под контролом режима”, Ђукановић је рекао да се ради о паушалним оценама и да ни у једном коментару није дат конкретан пример да је неки бележник политички ангажован.

Према његовим речима, закон спречава јавне бележнике да буду чланови органа странака или да их финансирају.

„Када је конкурс био расписан, он је подрзумевао да сваки нотар има правосудни испит, пет година радног искуства након правосудног испита и нотарски испит. То су озбиљни критеријуми и са њима људи испуњавају услове за судије вишег суда”, рекао је Ђукановић.

Он је додао да је конкурсна комисија рангирала кандидате на основу тих критеријума и предложила министру такав избор.

Говорећи о броју нотара у Србији, Ђукановић је подсетио да је предвиђено да их укупно има 371, односно по један на сваких 25.000 становника, а да их сада има нешто мање од 100.

„У најскорије време биће расписан још један конкурс и биће попуњена сва места. Ако пракса буде показала да их треба више, онда ће бити изабрано још”, рекао је Ђукановић.

Раније је било предвиђено да у једној општини за нотара може да конкурише само неко ко има пребивалиште у тој општини, а предложеним изменама закона биће омогућено да конкуришу и они који живе у другим општинама.

Ђукановић је рекао да ће измене закона обезбедити да од цене коју нотар наплати 20 одсто оде у буџет на име Пореза на додату вредност, а да 30 одсто оде у правосудни буџет, док ће бележнику остати 50 одсто.

„Ни то није приход, него оно од чега он плаћа све трошкове, плате запослених, трошкове простора и чланарине. Када се то све одбије, оно што остане представља оно што је нотарска добит”, рекао је Ђукановић.

Према његовим речима, нотарске тарифе нису неповољније од тарифа које су биле предвиђене пре појаве нотара, када су грађани морали да плаћају оверу у суду и, најчешће, услуге адвоката за састављање уговора.

Први човек Коморе јавних бележника је рекао да је збир накнада адвоката и судске таксе у највећем броју случајева већи од накнаде нотара установљене законом, а да је раније суд само проверавао идентитет странака које су оверавале уговор.

„Солемнизација (овера) наплаћује 60 одсто тарифе која је до сада важила за састављање записа”, рекао је Ђукановић и додао да тај процес предвиђа и проверу да ли је исправа сачињена у складу са законском регулативом.

Извор: Агенција