Advokati, paušalni porez i reakcija notara

BEOGRAD – Advokatska komora Srbije saopštila je da je na današnjem sastanku u Ministarstvu finansija dogovoreno da to ministarstvo u toku dana Komori dostavi predlog dogovora o paušalnom oporezivanju za 2014. godinu.

Odmah po dobijanju, predlog će biti upućen upravnim odborima advokatskih komora u sastavu AKS, radi razmatranja i zauzimanja stavova povodom predloga.

Nakon toga, Upravni odbor AKS će doneti odluku o daljim koracima, navodi se u informaciji objavljenoj na sajtu AKS.

Razgovori o izmenama kriterijuma za paušalno oporezivanje za 2015. godinu biće nastavljani u narednom periodu, dodaje se u informaciji.

Na sastanku u Ministarstvu finansija u ime Vlade Srbije razgovarali su ministar pravde i državni sekretar Ministarstva finansija a advokaturu su predstavlajli predsednik AKS Dragoljub Đordević, njegov zamenik Zoran Jevrić, predsednik Advokatske komore Beograda Slobodan Šoškić, kao i advoakti Branislav Vulić, Vidoje Matić i Nebojša Avlijaš.

Beogradski advokati su letos 15 dana štrajkovali tražeći izmene poreskih rešenja za 2014. godinu, kojima je porez advoaktima poveća za 40 odsto a u nekim slučajevima i do 100 odsto.

Štrajk je ponovo počeo 10. septembra u Beogradu a u celoj Srbiji 17. septembra. Pored poreza advokati traže i izmene zakona o javnom beelžništvu.

Neprihvatljive dalje izmene zakona koje traže advokati 

BEOGRAD – Predsednik Komore javnih beležnika Miodrag Đukanović izjavio je da su neprihvatljive dalje izmene zakona o javnom beležništvu i o prometu nepokretnosti koje zahtevaju advokati.

U izjavi agenciji Beta, Đukanović je rekao da je Komora javnih beležnika podržala aktuelne predložene izmene tih zakona, ocenjujući da je funkcionisanje pravnog sistema u punom kapacitetu u interesu građana i da protest advokata „u bitnom narušava interes građana i njihova prava”.

„Dalje izmene zakona koje zahtevaju advokati predstavljale bi suštinsku izmenu koncepta javnih beležnika i svodilo bi ih na overitelje potpisa, što je apsolutno neprihvatljivo i za komoru i za javne beležnike”, rekao je Đukanović.

On je dodao da je to samo stav komore na zahteve advokata i da nije bilo nagoveštaja da će se tako nešto i dogoditi.

Odgovarajući na optužbe iznete u skupštinskoj raspravi da su javni beležnici „jezgro pravosuđa pod kontrolom režima”, Đukanović je rekao da se radi o paušalnim ocenama i da ni u jednom komentaru nije dat konkretan primer da je neki beležnik politički angažovan.

Prema njegovim rečima, zakon sprečava javne beležnike da budu članovi organa stranaka ili da ih finansiraju.

„Kada je konkurs bio raspisan, on je podrzumevao da svaki notar ima pravosudni ispit, pet godina radnog iskustva nakon pravosudnog ispita i notarski ispit. To su ozbiljni kriterijumi i sa njima ljudi ispunjavaju uslove za sudije višeg suda”, rekao je Đukanović.

On je dodao da je konkursna komisija rangirala kandidate na osnovu tih kriterijuma i predložila ministru takav izbor.

Govoreći o broju notara u Srbiji, Đukanović je podsetio da je predviđeno da ih ukupno ima 371, odnosno po jedan na svakih 25.000 stanovnika, a da ih sada ima nešto manje od 100.

„U najskorije vreme biće raspisan još jedan konkurs i biće popunjena sva mesta. Ako praksa bude pokazala da ih treba više, onda će biti izabrano još”, rekao je Đukanović.

Ranije je bilo predviđeno da u jednoj opštini za notara može da konkuriše samo neko ko ima prebivalište u toj opštini, a predloženim izmenama zakona biće omogućeno da konkurišu i oni koji žive u drugim opštinama.

Đukanović je rekao da će izmene zakona obezbediti da od cene koju notar naplati 20 odsto ode u budžet na ime Poreza na dodatu vrednost, a da 30 odsto ode u pravosudni budžet, dok će beležniku ostati 50 odsto.

„Ni to nije prihod, nego ono od čega on plaća sve troškove, plate zaposlenih, troškove prostora i članarine. Kada se to sve odbije, ono što ostane predstavlja ono što je notarska dobit”, rekao je Đukanović.

Prema njegovim rečima, notarske tarife nisu nepovoljnije od tarifa koje su bile predviđene pre pojave notara, kada su građani morali da plaćaju overu u sudu i, najčešće, usluge advokata za sastavljanje ugovora.

Prvi čovek Komore javnih beležnika je rekao da je zbir naknada advokata i sudske takse u najvećem broju slučajeva veći od naknade notara ustanovljene zakonom, a da je ranije sud samo proveravao identitet stranaka koje su overavale ugovor.

„Solemnizacija (overa) naplaćuje 60 odsto tarife koja je do sada važila za sastavljanje zapisa”, rekao je Đukanović i dodao da taj proces predviđa i proveru da li je isprava sačinjena u skladu sa zakonskom regulativom.

Izvor: Agencija