Albanizacija Srbije

Danas na Kosovu i Metohiji, nema ekonomskog, socijalnog i privrednog potencijala, za održivi život populacije veće od 600.000 ljudi. Ipak, populaciona slika je takva da Albanci i dalje imaju nesrazmerno veliki prirodni priraštaj u odnosu na Srbe.

Sa druge strane, ova srpska pokrajina sa dominantno albanskim stanovništvom, koje danas masovno boluje od raznih oblika raka, uzrokovanog bacanjem osiromašenog uranijuma iz aviona NATO pakta 1999. godine, postala je tesna onima koju su hteli separatističku tvorevinu, nadri-državu bez perspektive. Zbog nepoverenja u svoje zdravstvene ustanove, mnogi Albanci se danas masovno leče u srpskim bolnicama u Nišu i Beogradu.

Prema ovome, lako je izračunati da bi 2025. godine odnos broja Albanaca i Srba bio 5 prema 1 u korist Albanaca. Progresivno, 2035. godine, to bi bilo već 7 prema 1.

Albanaca na Kosovu i metohiji ima barem tri puta više nego što to njihova sadašnja, separatistička vlada, može da izdržava. Zbog toga, sve je veći masovni odlazak mlađih albanskih porodica u zemlje Evropske unije, gde nikako nisu dobro došli. Naime, prema jednoj studiji Instituta „Bertelsman“, Nemačkoj do 2050. godine, treba 500.000 radno sposobnih imigranta, ali je problem u tome što Nemci neće svakoga, a posebno ne one imigrante bez obrazovanja i odgovarajućih profesija, iz najsiromašnijih zemalja, mahom muslimanskih.

Nemački problem je u tome što će u idućih 15 godina, polovina svih nemačkih radnika biće penzionisana. Bez imigranata, do 2050. godine, broj radnika u Nemačkoj bio bi smanjen sa 45 na svega 29 miliona.

Uprkos tome, Kosovo i Metohija ostaje i dalje u grupi nestabilnih područja za Nemačku. Zato su Albanci uvek masovno vraćani sa granica EU.

Koliko je Nemačkoj stalo da se oslobodi albanskih useljenika, govori i podatak da je ovda država dala svim Albancima koji pristanu da se doborvoljno vrate, i finansijsku pomoć. Tako, na primer, 750 evra iznosi pomoć za imigrante sa Kosova i Metohije koji se dobrovoljno vraćaju (starosti 12+ godina), iznosi 375 evra. Za decu čija je starost manja od 12 godina, 250 evra plus putni troškovi (karte za avione, autobuse…) i još 200 evra pomoći za troškove prilikom povratka na Kosovo i Metohiju.

Jedna porodica sa tri maloletna deteta, koja se dobrovoljno vraća, dobija, 4.575 evra. Ovakvu pomoć ne dobijaju emigranti koji su srpske ili makedonske nacionalnosti.

Albanci računaju da bi ulaskom u EU, mogli rešiti svoju težnju da se ujedine u jednoj državi. Mnogi od njih vide Evropsku uniju kao neku mega-Albaniju, veću od Velike Albanije, gde će se naći svi Albanci (u Nemačkoj, Austriji, Holandiji, Belgiji…).

Bez obzira na preteću opasnost od masovnog dolaska Albanaca u zemlje EU, Srbi i država Srbija, neće po svemu sudeći nikada postati deo ove birokratizovane i sva slabije zajednice. Evropa svesno pokušava da Srbiju albanizuje i tako sebe odbrani od albanske invazije. U međuvremenu, populacija najmlađih Srba je sve manja. To govore i podaci o velikom padu novih naraštaja u osnovnim školama…

Za razliku od Srbije, Makedonija danas ima najbolju pronatalnu politiku na Balkanu, jer već šest godina (od 2009. godine), svaka majka koja rodi treće dete dobija svaki mesec 135 evra, u trajanju od punih deset godina (16.200 evra za 10 godina).

Mada su Albanke za razliku od pravoslavnih Makedonki znatno više iskoristile ovu pogodnost, reč je o državnom projektu koji bi i Srbija mogla da primeni, samo kad bi imala vlast koja misli na suštinu državnih interesa i budućnost svoga naroda.

Kosovska agencija za privatizaciju oglašava i otkup stanova koji su pripadali Srbima, građanima Kosova i Metohije, iako su oni već jednom otkupili tu imovinu! Na sve proteste Srba, Agencija se poziva na nekakav „član 159 Ustava Republike Kosovo“.

Izvor: Tabloid