Anatomije političkog realizma

Pored estetskog, antropološkog i filosofskog, postoji i politički realizam, koji svakako podrazumeva dve stvari: da se pravilno, sa što manje iluzija i učitavanja, procenjuje postojeće stanje i da se dela u skladu sa mogućnostima.

Realizam u tom smislu predstavlja osnovu političkog promišljanja i delovanja kao takvog, gde čak i ideološke konstrukcije služe konkretnim i ostvarivim političkim ciljevima. Ideološke vizije se ne postavljaju kao cilj nego, eventualno, samo kao sredstvo.

Politički realizam, u vremenu kad smo apsolvirali štetnost političkih idealizama i osporili vrednost univerzalnih narativa, s jedne strane se čini kao put povratka političkom, pa čak i institucionalnom, nacionalnom kontekstu u kom se odvija politički proces. S druge strane, ovakav realizam je često pokriće za goli politički pragmatizam, cinizam i legitimizaciju prava jačeg. Takav realizam polazi od primata interesa i sugeriše da je u „našem“ interesu da se uvek opredeljujemo za jačeg.

Treba imati na umu i to da se nijedno delovanje u javnom prostoru ne odvija izvan određenog idejno-vrednosnog konteksta, pa i ono na prvi pogled najpragmatičnije i najrealističnije. Naš pogled je uvek posredovan već i formama kojima, ili kojima neko u naše ime, definiše realnost. Nijedno političko delovanje nije lišeno ciljeva, koji nisu rezultat bezinteresne razumske procene, nego i određenih temeljnih, na ovaj ili onaj način osveštenih, koncepata i uverenja.

Takođe, to delovanje je u velikoj meri uslovljeno kulturom, koja i dalje predstavlja najtemeljniji idejno-vrednosni sistem koji učestvuje u formiranju pojedinaca i grupa. On je kao takav „stariji“ od ideologija, ali ne mora da znači da i sam nije i ne može biti ideološki uslovljen, odnosno da instrumentalizacija narasle kulturne samosvesti nema svoju ideološku funkciju.

Realizam postoji kao politički pojam sve dok je svestan svojih antinomija i dok se kreće u prostoru političkog, dakle u prostoru zajednice. Onog trenutka kada se podredi trans-političkim procesima samoregulišućeg sveta kapitala, koji ukidajući kulture i ideologije ukida političko, on postaje samo servis jedne odavno osamostaljene moći tlačenja, koja je na tragu ukidanja ne samo svega političkog i društvenog, nego i ljudskog.

Realizam ne bi smeo da služi idolima, jer idoli su iluzija i prašina. Realizam je politički pojam samo kad ruši idole, a ne kad im prinosi žrtvene darove.

Mi uostalom imamo Jevanđelje i imamo Kosovski zavet, koji nas uče šta je realizam, šta je istinska realnost i da se idoli ovoga sveta ruše samo Carstvom Božijim. Nemojmo to da zaboravimo.

Izvor: Stanje stvari