VAŠINGTON – Atlantski savet SAD objavio je juče izveštaj „Balkan napred – nova američka strategija za region”, u kojem se predlaže uspostavljanje stalnog američkog vojnog prisustva u jugoistočnoj Evropi i zalaganje za „istorijsko približavanje” sa Srbijom.
U izveštaju instituta iz Vašingtona predlaže se i obnavljanje reputacije SAD, kao „iskrenog posrednika”, kao i oslanjanje na preduzetnike i mlade u regionu.
Uspostavljanje stalnog američkog vojnog prisustva pokazalo bi da su SAD trajno opredeljene za bezbednost regiona i dugoročno učvrstilo sposobnost SAD da utiču na razvoj događaja, navodi se u izveštaju, prenosi Beta.
Kad je reč o istorijskom približavanju sa Srbijom, strogo uzevši, to nije nov pristup, već snažniji pokušaj u svetlu obnovljenog angažovanja u regionu, navodi Atlantski savet.
Beograd može i treba da bude blizak partner i saveznik u regionu, ali to može postati samo ako počne suštinski da se distancira od Rusije, navodi se u izveštaju i dodaje da to nije trivijalno pitanje za srpsko rukovodstvo, ali da ne treba da bude ni nešto oko čega će EU i SAD praviti kompromise. „Dok jačaju svoje prisustvo, SAD treba da obnove svoje napore za bolje i konstruktivnije odnose sa Srbijom. Još jedan pokušaj da se pristupi Beogradu kao partneru i savezniku, umesto kao stalnom izazivaču nevolja u regionu, može isplatiti velike dividende”, navodi Atlantski savet.
Ambasada SAD u Beogradu povodom izveštaja Atlantskog saveta SAD navela je da akademske i istraživačke institucije nemaju formalnu ulogu u formulisanju američke politike prema Srbiji ili bilo kojoj drugoj zemlji.
Okretanje glave od puzećeg autoritarizma lidera u regionu vredelo je, čini se, na kratak rok, navodi se u izveštaju i dodaje da slepo opredeljivanje za stabilnost nauštrb napretka u demokratskom razvoju praktično garantuje opstanak patologija koje muče region.
Atlantski savet navodi da SAD treba da pomognu predsednicima Srbije i Kosova Aleksandru Vučiću i Hašimu Tačiju da u predstojećoj godini postignu konačan dogovor o Kosovu.
U izveštaju se navodi da bi tek deset odsto Srba išlo u rat za Kosovo, ali i da samo osam odsto prihvata priznanje nezavisnosti Kosova, dok drugo istraživanje govori da je 80 odsto Srba reklo da treba odustati od EU ako je uslov za ulazak priznavanje nezavisnosti Kosova.
Takvi rezultati ispitivanja javnog mnjenja „lukavim političarima” omogućavaju beskonačne manevre, a Vučić je „upravo takva vrsta političara”, navodi Atlantski savet. „On je došao na vlast smišljeno obećavajući svojim biračima i uspešan put ka EU i prihvatljivo rešavanje kosovskog pitanja. U međuvremenu, u inostranstvu, Vučić je više puta tražio strpljenje međunarodne zajednice, implicirajući da će eventualno dovesti svoje birače do prihvatanja kosovske nezavisnosti”, navodi se u izveštaju.
U analizi se dodaje da mnogi na Zapadu i dalje veruju da je Vučić jedini koji može reštiti pitanje Kosova. „Uspešno neutrališući domaću političku opoziciju i sa sve jačom kontrolom medija koja mu obezbeđuje vlasti, neki posmatrači misle da ovog puta misli ozbiljno”, navodi Atlantski savet.
Dodaje se da se Vučić, dok je zapadnim liderima obećavao rešavanje pitanja Kosova, dodvoravao i Rusiji, koju vidi manje kao partnera za napredak svoje zemlje, a više kao način da podigne svoju vrednost na Zapadu, igrajući na kartu nedohvatljivosti kako bi dobio neke ustupke u vezi sa Kosovom.
Moskva rado čini usluge Vučiću i koristi svoje „istorijske” veze s Beogradom, koje su, kako navodi institut iz Vašingtona, „retko bile više od retoričke i moralne podrške”, kako bi iskoristila postojeća osećanje među Srbima da bi dovela u pitanje ceo razvoj posle raspada Jugoslavije.
Atlantski savet navodi da bi jačanje vojnog prisustva SAD u regionu bazom na Kosovu trebalo da prati diplomatska aktivnost u Beogradu, kako se taj potez ne bi označio kao antisrpski, pošto već postoji negativno raspoloženje javnosti prema SAD i NATO-u, koje podstiču tabloidni mediji koji služe Vučiću i njegovoj Srpskoj naprednoj stranci.
U analizi se navodi da su srpski zvaničnici naznačili da žele bolje odnose sa SAD i da su sami ukazivali da je srpska vojska imala više od 200 vojnih vežbi sa NATO-om i Amerikom, dok je s Rusijom imala 17, ali da privatno navode da saradnja s NATO-om ima negativnu konotaciju.
Dodaje se da se Vučić neće odreći strateške mogućnosti za manevrisanje i političke nejasnosti koju je stvorio „ašikovanjem” s Rusijom, ali da američke diplomate moraju insistirati, ne da se odrekne „istorijskog” partnerstva, već na „pravičnom i tačnom pokrivanju onoga što bi moglo biti ’istorijsko’ približavanje SAD i Srbije”.
SAD bi mogle da ponude postepeno ali veoma javno otopljavanje odnosa dve zemlje posetom ministra odbrane Džima Matisa ili nekog drugog istaknutog člana administracije Donalda Trampa, praćeno priznavanjem da je Srbija ključna za regionalnu stabilnost i vredan partner u borbi protiv terorizma, ali da zauzvrat Vučićeva vlast sprovede javnu kampanju za zbližavanje i partnerstvo sa SAD. „Svaki korak u procesu približavanja sa strane SAD mora biti recipročno uzvraćen pozitivnim naporima srpske vlade da ispriča pozitivnu priču svom narodu”, navodi Atlantski savet i dodaje da Vučiću treba ukazati da je 17 vojnih vežbi s Rusijom imalo mnogo više medijskog pokrivanja od znatno brojnijih misija sa SAD i NATO.
U slučaju da Vučić to ne ispuni, uz izgovor da ne može da kontroliše tabloide, SAD moraju pročitati njegov blef i Srbija „umesto da se smatra vrednim partnerom za mir i stabilnost… mora biti izolovana od svog susedstva, s Moskvom na koju se jedino može osloniti”. „Da bi uspela istorijska revitalizacija savezništva SAD i Srbije, važno je da se na Vučića izvrši čvrst pritisak, ali bez zahtevanja ponižavajuće predaje ili potpune promene stava. SAD mogu biti uverene da će on, suočen s teškim izborim između slabe podrške Rusije i prave ponude za zbližavanje sa Zapadom, napraviti pravi izbor”, navodi Atlantski savet.
