Balkanski đorsokak očima Brisela

BRISEL – Ocena da je region zapadnog Balkana delimično u političkom ćorsokaku te da čak dolazi i do pogoršanja situacije u nekim zemljama provejava iz ovogodišnjih izveštaja Evropske komisije o napretku Albanije, Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine na putu ka Evropskoj uniji. Briselski zvaničnici ističu primetan manjak napretka zemalja u oblasti vladavine prava i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Odlazeći komesar za proširenje Štefan File izrazio je žaljenje što je došlo i do generalnog pogoršanja situacije u vezi sa slobodom govora, dok su poslanici Evropskog parlamenta juče istakli da se pojedine države zapadnog Balkana suočavaju sa problemom da se političko nesaglasje sve češće rešava bojkotom parlamenta i svih institucija.

File je pozvao rukovodstvo Albanije da nakon dobijanja statusa kandidata nastavi da radi na uslovima da otvori pregovore, a lidere Crne Gore da ubrzaju reforme pravosuđa i intenziviraju borbu protiv korupcije. Političke lidere Bosne i Hercegovini pozvao je da nakon predstojećih izbora obustave blokadu državnih institucija i sprovedu reforme koje su neophodne za nastavak evropskih integracija BiH, dok je Skoplju uputio reči nade da će novi izaslanik Ujedinjenih nacija pomoći da Makedonija reši spor sa Grčkom oko naziva republike i konačno otpočeti pregovore o pridruživanju.

Prema izveštaju EK, BiH je na samom začelju zemalja u regionu kada je reč o ispunjavanju obaveza na putu ka članstvu EU. Komisija najviše zamera nedostatak političke volje BiH lidera da se istinski bave reformama nužnim za evropski put zemlje, a masovni protesti građana u februaru su, kako ističu, pokazali svu krhkost socioekonomske situacije u BiH.

Brisel konstatuje da vladajuće elite BiH i dalje instrumentalizuju političke, etničke i stranačke interese kada je reč o mnogim važnim pitanjima, dok država još nije primenila presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu „Sejdić i Finci”, koja treba da ukine nacionalnu diskriminaciju iz izbornog zakonodavstva. Kritike Brisela Sarajevu upućene su i zbog funkcionisanja javne uprave i povećanog političkog i finansijskog pritiska na medije.

S druge strane, o susednoj Crnoj Gori Brisel navodi da nastavlja da „dovoljno ispunjava politička merila”, ističući da je u dosadašnjim pregovorima o članstvu Podgorica otvorila 12 i zatvorila dva pregovaračka poglavlja. Iako je otvorila ključna poglavlja 23 i 24 o vladavini prava i temeljnim slobodama, Crnoj Gori se zamera da „ima dosta kašnjenja u primeni mera, posebno u zakonodavnim reformama” i da neki već usvojeni zakoni za druga područja nisu sprovedeni.
EK je istakla su Crnoj Gori u ova dva poglavlja postavljeni međuuslovi te da će „napredak u primeni akcionih planova za primenu tih uslova odlučiti o sveukupnom toku pregovora”. Drugim rečima, briselske diplomate ističu da ako Crna Gora zaista ne bude počela da primenjuje zakone koje je donela u ovoj oblasti, moguće je i suspendovanje celog pregovaračkog procesa.

Dok se ne očekuje da Albanija uskoro počne pregovore o članstvu, EK je šestu godinu zaredom predložila državama članica da počnu pregovore sa Makedonijom. Međutim, zbog protivljenja Grčke, zasad je malo verovatno da će s tim u vezi doći do konsenzusa među 28 država članica EU.

Izvor: Politika