Britanski princ i Vučićeva maskarada

Kao Srbin ne mrzim nikoga ko je mom narodu naneo zla. Doduše, pamtim to i o učinjenom govorim u prilikama gde je to poželjno. Loše se osećam kada predstavnici političke elite, svih prethodnih od 5. oktobra 2000. godine, a naročito ove sada vladajuće, koju Slobodan Antonić, ugledni profesor Filozofskog fakulteta, svojevremeno okvalifikova kao ološ elitu, rade protiv interesa sopstvenog naroda u želji da se dodvore kolonijalnim upravnicima, kako bi ih umilili za još malo vremena na vlasti. Jedan od tih primera jeste boravak britanskog naslednika prestola Čarlsa u Beogradu.

Britanski princ nije persona bez uticaja za zbivanja koja su od velikog interesa za državnu politiku. Mi Srbi dobro znamo kakva je to bila politika u proteklih vek ipo.

Britanska politika na Balkanu rukovodila se isključivo svojim imperijalnim interesima a među kojima je na prvom mestu bilo primarno suzbijanje ruskog uticaja na teritorijama propadajuće Turske, koje je započelo vojnom saradnjom u toku Prvog srpskog ustanka, u bitci kod Varvarina na primer. Od tada Srbi su „mali Rusi“ i to je vidljivo do današnjih dana.

Dobro je poznato, mada mi Srbi lako zaboravljamo, da su Britanci bili protiv srpskih interesa na Berlinskom kongresu 1878, protiv promene dinastija 1903, protiv balkanskog saveza sklopljenog radi proterivanja Turske u Malu Aziju… O britanskoj politici prema Srbiji u toku Velikog rata napisao je vredne tekstove nedavno preminuli akademik Dragoljub Živojinović. Britanski „prsti“ osetili su se u Konkordatskoj krizi 1937. godine, u podržavanju hrvatskog separatizma u Kraljevini Jugoslaviji i tajnoj podršci ustaškom pokretu koji je trebalo da se okončaju prelaskom Nezavisne Države Hrvatske na stranu Angloamerikanaca 1944. godine. O njihovom odnosu prema generalu Dragoljubu Mihailoviću, koji je okončan njihovom saglasnošću za generalovo ubistvo a sve da bi pomogli Hrvata Josipa Broza kako bi Srbe odvojio od Rusa (Sovjeta) i njegovu politiku bratimljenja žrtve i zločinca kako bi se zaboravili svi hrvatski zločini nad srpskim narodom – već je puno toga napisano.

Srbi su već zaboravili angloameričko bombardovanje Srbije 1999. godine radi otimanja Kosova i Metohije, gotovo da se samo manjina seća predloga rezolucije o Srebrenici koju su Britanci uz američku podršku podneli Ujedinjenim nacijama.

To je samo mali deo razloga zbog kojih nas aktuelna vlast driluje u korist britanskog princa. U toj raboti prednjači Aleksandar Vučić koji svojim postupcima krši brojne diplomatske i protokolarne norme do kojih je baš Britancima stalo. Videsmo da je postrojio na aerodromu gardu i lično dočekao gosta. Valjda je umislio da je car (onako kako ga predstavljaju njegove sluge sa ružičaste televizije i cinkaroških novina)!

Da stvar bude još tužnija postarao se Vučićev protokol: gostu iz Britanije u šetnji Kalemegdanom pričala je predstavnica i glasogovornica britanskog projekta o genocidu nad muslimanima u Srebrenici 1995. godine, profesorka Dubravka Stojanović. Moguće je pretpostaviti da mu je pričala o silnim turskim glavama koje su posekli srpski ustanici predvođeni Karađorđem kada su osvojili Beograd, o nezahvalnim Srbima koji nisu razumeli poklone dobijene na Vaskrs 1944. od Angloamerikanaca u vidu bombi koje su pogađale i skloništa i logor na Sajmištu pun Srba iz Nezavisne Države Hrvatske…

Izvor: Fond Strateške Kulture

Komentari

Jedan komentar na Britanski princ i Vučićeva maskarada