Britance najviše zanima ko će i kada graditi Južni tok

BUDIMPEŠTA – Budimpešta je bila domaćin konferencije „Južni tok. Evolucija gasovoda”, na kojoj su svoje viđenje perspektive njegove gradnje, pored ostalih, izneli i predstavnici nadležnih ministarstava Mađarske.

Ministar nacionalnog razvoja te zemlje, Žuža Nemet, podsetila je da su Mađari na svojoj koži 2009. već osetili šta znače problemi sa isporukama prirodnog gasa preko tranzitnih država. Ona je dala punu političku podršku projektu Južnog toka ocenivši da će „pomoći Mađarskoj da poveća svoju energetsku bezbednost” i pozitivno uticati na povećanje njenog bruto društvenog proizvoda i izlazak iz ekonomske krize.

Mađarska ministarka je ukazala da je Rusija veoma važan partner Budimpešte u energetskoj sferi, u toj meri da energenti čine 40 odsto trgovinske razmene dve zemlje. Zato je Južni tok – podvukla je Nemet – za Mađarsku prioritetni projekat od nacionalnog značaja.

Sa iste pozicije je govorio i  mađarski državni sekretar za energetska pitanja, Pal Kovač, koji je precizirao da je njegova zemlja „najnezaštićenija na planu tradicionalnih izvora energije, od kojih 80 odsto odpada na ruski gas.

Kovač je istovremeo ocenio da je indikativno što je konzorcijum Šel u svoje vreme dao prednost gasovodu Južni tok, a ne njegovom konkurentu – projektu „Nabuko” – koji je pri tom bio još i 20 odsto skuplji.

„Nabuko” je izgubio jer je počeo kao Verdijeva opera, a završio se kao „sapunica”. A Mađarskoj je – naglasio je Kovač – potrebno da pitanje energetske bezbednosti reši ne za period od narednih pet godina i ne na nivou obećanja, već odmah i – realno. Južni tok je za Mađarsku utoliko važniji što je njegova gradnja već započela – i u Bugarskoj i na ruskoj obali Crnog mora.

Zamenik ruskog ministra energetike, Anatolij Janovskij, ukazao je na konferenciji da je spoljna energetska politika Ruske Federacije usmerena na maksimalnu integraciju u svetsko energetsko tržište. Pri tom je naglasio da je to dvosmerni proces jer i ruske kompanije dolaze u Evropu, kao što i evropske kompanije ulaze u Rusiju.

Rusija otvara svoja tržišta i to isto očekuje od svojih partnera – podvukao je Janovskij.

Učesnicima konferencije obratio se i predstavnik „Gasproma”, Aleksandar Siromjatin, koji je prvo podsetio da će gasovodom Južni tok u Evropu stizati 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Da bi plastičnije predočio o kakvoj količini gasa se radi, Siromjatin je istakao da je ona ravna količini komprimovanog gasa za čiji prevoz bi bilo potrebno 700 tankera. Dodao je da će te 63 milijarde kubnih metara gasa moći da zadovoljavaju potrebe 38 miliona evropskih domaćinstava.

Simptomatično je da su naglašeni interes za konferenciju u Budimpešti imali predstavnici ambasade Velike Britanije u glavnom gradu Mađarske i u Beču, koje je najviše zanimalo – ko će i kada graditi Južni tok u Srbiji.

Konferenciji je prisustvovao i srpski politikolog i geopolitičar Srđa Trifković, koji je ocenio da je jedan od razloga zašto Mađari podržavaju gradnju Južnog toka to što će taj gasovod povećati strateški značaj svake zemlje kroz koju prođe, pa i njihove. Posebno u očima stranih investitora.

Ispravnost Trifkovićeve procene potvrdilo je i neočekivano učešće u radu konferencije jednog od osnivača Evropske unije – bivšeg predsednika vlade Španije, Hosea Maria Asnara.

Gradnja srpskog dela Južnog toka treba da započne 24. novembra, a nije isključeno da će dodatni značaj tom događaju obezbediti dolazak predsednika Ruske Federacije, Vladimira Putina.

Neophodnost usaglašenog delovanja zemalja – učesnica u gradnji Južnog toka – po mišljenju zamenika ministra energetike RF Anatolija Janovskog – nije previše zaoštrena zato što se važenje Trećeg energetskog paketa EU ne može proširiti na zemlje koje nisu u sastavu Unije.

Prema njegovim rečima, Rusija i Evropska unija treba da utvrde „vozni red” saradnje u oblasti energetike do 2050. godine sa ambicijom da bude stvoreno panevropsko tržište energetskih resursa – nafte, prirodnog gasa, uglja i elektroenergije.

Izvor: Fakti