Број Срба на биралиштима не утиче на преговоре

БРИСЕЛ – Високи европски званичници који ће одлучивати о почетку преговора Србије са Европском унијом задовољни су реакцијом званичног Београда на убиство цариника Еулекса на северу Космета. То се пре свега односи на изјаву потпредседника владе Александра Вучића да ће „одговор државе бити жесток”.

Како сазнаје „Политика”, оружани препад у којем је убијен 35-годишњи Литванац у Бриселу оцењује се као „политички акт”, а Вучићеве речи се тумаче као најава да се званични Београд неће задржати само на осуди убиства.

Европски дипломата упућен у ситуацију верује да ће насилна смрт Еулексовог службеника бити повод да се „убрза рад на интеграцији полиције и правосуђа” са севера Косова, јер је слобода кретања за припаднике Кфора и Еулекса крунско питање Бриселског споразума, а пут за Брњак још није постао проходан за возила Кфора уколико превозе албанске царинике.

То, другим речима, значи да ће Брисел овај догађај да искористи како би изнудио бржу примену најосетљивијих делова споразума, а пре свега потпуну слободу кретања за међународне службенике, али и приштинских власти.

Како сазнаје „Политика“, нетачне су тврдње да ће став о почетку преговора зависити од излазности Срба на косовским локалним изборима 3. новембра. Власти у Београду, према речима европског дипломате са којим је „Политика“ разговарала, воде кампању да повећају излазност Срба на изборе на Косову и „нема разлога за критику владе у том погледу”. Званични Београд чини колико може и неће бити одговоран за проценат изашлих на биралишта.

Тако да је цела бука, која је првобитно настала поводом новог британско-немачког „нон пејпера” (незваничног документа) у бриселским разговорима Београда и Приштине, који је наводно донео нове захтеве, изјавама западних дипломата јуче стишана.

Директор Фондације „Конрад Аденауер” у Београду Хенри Боне рекао је за „Политику“ да, што се Берлина тиче, он заговара нормализацију односа и оцењивање примењеног, слично виђењима која су овом „нон пејперу” предложиле Велика Британија и Немачка. Он је објаснио да „нон пејпер“ представља конкретан преговарачки оквир и „мапу пута“ која утврђује сва правила везана за питања нормализације односа између Београда и Приштине. Боне је демантовао написе приштинске штампе да ће после новембарских избора на Космету доћи до промене формата разговора, рекавши да то „свакако није званични став Запада“.

Јуче је шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт за Танјуг рекао да је британско-немачки преговарачки оквир посао за Европску комисију у сарадњи са чланицама ЕУ и да је још рано да се каже како ће тај оквир изгледати на крају.

Најновији бриселски „нон пејпер“ представља више подршку Британије ставовима садржаним у Декларацији о Србији коју је немачки парламент усвојио у лето прошле године, а у Београд су га донели у септембру 2012. и добио је колоквијални назив „седам немачких тачака”.

„Политика“ је још пре два месеца писала о томе да ће се заједно са поглављима 23 и 24 отворити и поглавље 35 о КиМ, пошто су преговори који се воде у Бриселу заправо решавање поглавља 35.

Према писању „Новости“, чији је дописник из Брисела имао увид у тај документ, захтева се да поменута три поглавља буду последња затворена, што такође није неочекивано јер су то најкомплекснији сетови питања које Србија треба да реши.

Није нов ни захтев да се примене све тачке Бриселског споразума и да Београд „константно на терену доказује да неће ометати Приштину у процесу европских интеграција”. Захтев да се преговори суспендују у било ком моменту, уколико Београд оклева или прекине спровођење преузетих обавеза, овог пута је јасно наведен иако се „подразумевао“ у немачким тачкама.

Док је захтев да „Београд и Приштина потпишу споразум о добросуседским односима пре пуноправног чланства у ЕУ“ само сажетије наведен захтев који су Немци формулисали на начин да Србија „постигне правно обавезујућу нормализацију односа са Косовом с перспективом да обе пуноправне чланице у смислу ЕУ уговора могу реализовати своја права и обавезе независно једна од друге и заједно”.

Преостале тачке су, према наводима „Новости“, мање-више исте: успех локалних избора, потпуно уклањање паралелних структура на северу Косова, слободно кретање косовских цариника, наставак реформе правосуђа и борба против корупције, помирење у региону и видљив напредак у откривању и гоњењу починилаца паљења немачке амбасаде 2008. године.

Специјални изасланик Министарства иностраних послова Немачке Ернст Рајхел изјавио је јуче Танјугу да Берлин нема, „нити је имао икакве нове услове на путу Србије ка ЕУ”.

У вези са иницијативом Немачке и Велике Британије да се у преговарачком процесу са Србијом отвори и поглавље о Косову, Рајхел је рекао да не види ништа противречно у томе да, док се воде приступни преговори, паралелно даље тече процес нормализације односа са Косовом и да се „на крају дође до стања које можемо окарактерисати потпуном нормализацијом”.

На питање да ли потпуна нормализација односа значи да Србија пред учлањење у ЕУ, кад год то да се догоди, мора признати независност Косова, немачки дипломата је подвукао да је реч о „потпуној нормализацији односа”.

„Знате да постоје историјске референтне тачке како се код неслагања око статуса може деловати. У овом тренутку не можемо предсказати где ћемо завршити код нормализације односа са Косовом. Резултат тога свакако мора бити да доспемо до тачке да можемо рећи да смо постигли нормализацију односа”, истакао је он за Танјуг и негирао да постоје било какви нови услови.

———————————————————————–

Лајчак: У ЕУ тек треба да се договоримо о том документу

Шеф словачке дипломатије Мирослав Лајчак је, коментаришући предлог Британије и Немачке да би поглавље 35 о Косову требало да се отвори на самом почетку приступних преговора са Србијом, истакао да он није са одобравањем примљен у ЕУ.

„Има неких појединачних предлога, али то све треба да се усвоји консензусом и зато не треба превише драматизовати те гласове који долазе из неких држава чланица”, рекао је Лајчак, напомињући да сваки предлог треба да се усвоји консензусом. „Предлог о нормализацији односа Београда и Приштине дошао је прерано и ниједно питање не сме да има привилегован положај у односу на друга питања током преговора о чланству”, рекао је Лајчак

Извор: Политика