Broj Srba na biralištima ne utiče na pregovore

BRISEL – Visoki evropski zvaničnici koji će odlučivati o početku pregovora Srbije sa Evropskom unijom zadovoljni su reakcijom zvaničnog Beograda na ubistvo carinika Euleksa na severu Kosmeta. To se pre svega odnosi na izjavu potpredsednika vlade Aleksandra Vučića da će „odgovor države biti žestok”.

Kako saznaje „Politika”, oružani prepad u kojem je ubijen 35-godišnji Litvanac u Briselu ocenjuje se kao „politički akt”, a Vučićeve reči se tumače kao najava da se zvanični Beograd neće zadržati samo na osudi ubistva.

Evropski diplomata upućen u situaciju veruje da će nasilna smrt Euleksovog službenika biti povod da se „ubrza rad na integraciji policije i pravosuđa” sa severa Kosova, jer je sloboda kretanja za pripadnike Kfora i Euleksa krunsko pitanje Briselskog sporazuma, a put za Brnjak još nije postao prohodan za vozila Kfora ukoliko prevoze albanske carinike.

To, drugim rečima, znači da će Brisel ovaj događaj da iskoristi kako bi iznudio bržu primenu najosetljivijih delova sporazuma, a pre svega potpunu slobodu kretanja za međunarodne službenike, ali i prištinskih vlasti.

Kako saznaje „Politika“, netačne su tvrdnje da će stav o početku pregovora zavisiti od izlaznosti Srba na kosovskim lokalnim izborima 3. novembra. Vlasti u Beogradu, prema rečima evropskog diplomate sa kojim je „Politika“ razgovarala, vode kampanju da povećaju izlaznost Srba na izbore na Kosovu i „nema razloga za kritiku vlade u tom pogledu”. Zvanični Beograd čini koliko može i neće biti odgovoran za procenat izašlih na birališta.

Tako da je cela buka, koja je prvobitno nastala povodom novog britansko-nemačkog „non pejpera” (nezvaničnog dokumenta) u briselskim razgovorima Beograda i Prištine, koji je navodno doneo nove zahteve, izjavama zapadnih diplomata juče stišana.

Direktor Fondacije „Konrad Adenauer” u Beogradu Henri Bone rekao je za „Politiku“ da, što se Berlina tiče, on zagovara normalizaciju odnosa i ocenjivanje primenjenog, slično viđenjima koja su ovom „non pejperu” predložile Velika Britanija i Nemačka. On je objasnio da „non pejper“ predstavlja konkretan pregovarački okvir i „mapu puta“ koja utvrđuje sva pravila vezana za pitanja normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Bone je demantovao napise prištinske štampe da će posle novembarskih izbora na Kosmetu doći do promene formata razgovora, rekavši da to „svakako nije zvanični stav Zapada“.

Juče je šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport za Tanjug rekao da je britansko-nemački pregovarački okvir posao za Evropsku komisiju u saradnji sa članicama EU i da je još rano da se kaže kako će taj okvir izgledati na kraju.

Najnoviji briselski „non pejper“ predstavlja više podršku Britanije stavovima sadržanim u Deklaraciji o Srbiji koju je nemački parlament usvojio u leto prošle godine, a u Beograd su ga doneli u septembru 2012. i dobio je kolokvijalni naziv „sedam nemačkih tačaka”.

„Politika“ je još pre dva meseca pisala o tome da će se zajedno sa poglavljima 23 i 24 otvoriti i poglavlje 35 o KiM, pošto su pregovori koji se vode u Briselu zapravo rešavanje poglavlja 35.

Prema pisanju „Novosti“, čiji je dopisnik iz Brisela imao uvid u taj dokument, zahteva se da pomenuta tri poglavlja budu poslednja zatvorena, što takođe nije neočekivano jer su to najkompleksniji setovi pitanja koje Srbija treba da reši.

Nije nov ni zahtev da se primene sve tačke Briselskog sporazuma i da Beograd „konstantno na terenu dokazuje da neće ometati Prištinu u procesu evropskih integracija”. Zahtev da se pregovori suspenduju u bilo kom momentu, ukoliko Beograd okleva ili prekine sprovođenje preuzetih obaveza, ovog puta je jasno naveden iako se „podrazumevao“ u nemačkim tačkama.

Dok je zahtev da „Beograd i Priština potpišu sporazum o dobrosusedskim odnosima pre punopravnog članstva u EU“ samo sažetije naveden zahtev koji su Nemci formulisali na način da Srbija „postigne pravno obavezujuću normalizaciju odnosa sa Kosovom s perspektivom da obe punopravne članice u smislu EU ugovora mogu realizovati svoja prava i obaveze nezavisno jedna od druge i zajedno”.

Preostale tačke su, prema navodima „Novosti“, manje-više iste: uspeh lokalnih izbora, potpuno uklanjanje paralelnih struktura na severu Kosova, slobodno kretanje kosovskih carinika, nastavak reforme pravosuđa i borba protiv korupcije, pomirenje u regionu i vidljiv napredak u otkrivanju i gonjenju počinilaca paljenja nemačke ambasade 2008. godine.

Specijalni izaslanik Ministarstva inostranih poslova Nemačke Ernst Rajhel izjavio je juče Tanjugu da Berlin nema, „niti je imao ikakve nove uslove na putu Srbije ka EU”.

U vezi sa inicijativom Nemačke i Velike Britanije da se u pregovaračkom procesu sa Srbijom otvori i poglavlje o Kosovu, Rajhel je rekao da ne vidi ništa protivrečno u tome da, dok se vode pristupni pregovori, paralelno dalje teče proces normalizacije odnosa sa Kosovom i da se „na kraju dođe do stanja koje možemo okarakterisati potpunom normalizacijom”.

Na pitanje da li potpuna normalizacija odnosa znači da Srbija pred učlanjenje u EU, kad god to da se dogodi, mora priznati nezavisnost Kosova, nemački diplomata je podvukao da je reč o „potpunoj normalizaciji odnosa”.

„Znate da postoje istorijske referentne tačke kako se kod neslaganja oko statusa može delovati. U ovom trenutku ne možemo predskazati gde ćemo završiti kod normalizacije odnosa sa Kosovom. Rezultat toga svakako mora biti da dospemo do tačke da možemo reći da smo postigli normalizaciju odnosa”, istakao je on za Tanjug i negirao da postoje bilo kakvi novi uslovi.

———————————————————————–

Lajčak: U EU tek treba da se dogovorimo o tom dokumentu

Šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak je, komentarišući predlog Britanije i Nemačke da bi poglavlje 35 o Kosovu trebalo da se otvori na samom početku pristupnih pregovora sa Srbijom, istakao da on nije sa odobravanjem primljen u EU.

„Ima nekih pojedinačnih predloga, ali to sve treba da se usvoji konsenzusom i zato ne treba previše dramatizovati te glasove koji dolaze iz nekih država članica”, rekao je Lajčak, napominjući da svaki predlog treba da se usvoji konsenzusom. „Predlog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine došao je prerano i nijedno pitanje ne sme da ima privilegovan položaj u odnosu na druga pitanja tokom pregovora o članstvu”, rekao je Lajčak

Izvor: Politika