Да ли ће Русија наоружати Србију?!

Премијер Србије Александар Вучић налази се у тродневној посети Русији. Лист Взгляд упознат је са главним циљем посете: војни уговор без преседана по своти и садржају, чије потписивање може изазвати сензацију. Заправо, у светлу афере са скорим уласком Црне Горе у NATO, Москва је нашла начин да омогући Србији да и сама не уђе у ту алијансу.

Уговор који је са собом донео Вучић практично претпоставља потпуно снабдевање српске армије новим наоружањем по руским стандардима. Прво, ради се о дугорочном техничком снабдевању хаубица „нора” руским шасијама (на слици изнад). Потребно је да сама машина на којој је постављено оруђе хаубице (у ствари, то је лако борбено возило које користе руске ваздушно-десантне јединице) носи до 25 тона корисног терета, а за то је потребан уговор са Камазом, који је једино способан да обезбеди нову опрему за српске системе. Као што су показали догађаји у Новорусији, „норе” су изузетно корисне и у свакодневном животу, нарочито у околностима недостатка путева или њиховог лошег квалитета, као и лоше конфигурације терена, мочвара и блата, што је веома актуелно за Србију и њене вечите проблеме на хрватској граници.

„ЛАЗАР-2” ПОСТАЈЕ БЕЗМАЛО ЛАКИ ТЕНК

Друго, нова српска борбена платформа „лазар-2” биће опремљена руским 30-милиметарским топовима 2А42 (на слици испод), који су више познати у извозној варијанти као „производ 242”. Српски лаки оклопни транспортер „лазар-2” није потпуно оклопни, већ је пре неки лакши хибрид, сличан оном који се у СССР и савременој Русији обично називао оклопна обавештајно-диверзантска кола. Он је лакши од класичне платформе, али се у српским условима, исто као и „нора”, може користити као јуришно офанзивно оружје. Ипак, за то је потребно да се опреми озбиљним артиљеријским наоружањем. Управо за тај систем биће испоручени 30-милиметарски топови, који су се добро показали у неколико локалних конфликата. Сем тога, они могу да се постављају у парове, што српски „лазар-2” претвара безмало у лаки тенк. За балканске услове то је универзално оружје и у потпуности одговара потребама савремене српске армије, која, за разлику од старе ЈНА, неће бити оптерећена тешким тенковима и артиљеријом.

За руски систем 2А42 има низ питања, посебно у погледу каденце ватре, али то је већ размишљање за стручњаке. Основно је да такво пренаоружавање копнених трупа Србије стратешки одговара управо балканским потребама. Сем тога, постоји специјални извозни коефицијент који је по правилу за испоруке у треће земље, али ће за Србију највероватније бити створен нови. Овај 30-милиметарски топ има различите опције за количину муниције (од 250 до 460 граната). Својевремено је бивша Југославија покушавала да производи различите модификације, али без успеха и притом се оријентисала на стари оклопни транспортер „Застава”, чија производња је одавно укинута.

СИСТЕМ ПРОТИВРАКЕТНЕ ОДБРАНЕ

На крају, ради се и о могућим испорукама и система противракетне одбране, што је уистину јединствено, како за саму схему руско-српске војно-техничке сарадње, тако и за сам систем организације армије Србије, али не зато што би у Београду одједном одлучили да са неким мало ратују. Организовање система противракетне одбране, посебно у погледу циљева који ниско лете, јесте стратешки одбрамбени систем који није имала бивша ЈНА. Засад није јасно на које системе Срби рачунају и за коју своту, али је већ јасно да је организовање противракетне одбране за нисколетеће циљеве – јединствени уговор који се може упоредити само са испорукама С-300 у Иран (на слици испод). Иначе, могуће је да се и ради о сличим системима. Притом, у српском Генералштабу наглашавају да је суштина питања у супротстављању оперативно-тактичким ракетама које немају балистичку путању. Таквим ракетама у региону располаже само NATO, а не традиционални противници Београда.

Такво пренаоружавање српске армије, ако заиста буде остварено, довешће до практичног неуспеха свих планова о интеграцији Србије у NATO, будући да је оно фактички изводи из јединственог система пренаоружавања у Алијанси, који је припремљен за нове земље, а такође ће створити независан систем противракетне одбране у региону. Сем тога, само снабдевање нове српске армије биће оријентисано на руски систем муниције и резервних делова, што не дозвољава прелазак Београда на NATO стандарде по калибрима и унификовању снабдевања.

Тешко је израчунати укупан износ претпостављеног уговора, али оријентационо сума може да буде око пет милијарди евра, и она је за балканске земље незамислива. У том светлу, бледе сви енергетски и иновациони пројекти, чак и ако се претпостави да ће уговор бити на бази дугорочног кредитирања.

Сем већ набројаног, Србија ће добити десетак транспортних хеликоптера, од којих су два већ плаћена, а један од њих ће стићи на одредиште до краја текуће године. Српска армија сада већ претендује и на јуришне хеликоптере (на слици изнад), али за сада није јасно у каквој комбинацији. Могуће је да нови хеликоптерски парк премаши цифру од 16 јединица.

У сваком случају, уколико буде реализован, овај уговор биће јединствен не само за Србију него и за читав балкански регион.

Превод – Ксенија Трајковић

Извор: Взгляд/Факти