Da li je Evropi potrebna Evropska Unija?

Ovo pitanje nikada nije silazilo sa dnevnog reda u zapadnoevropskim državama. Ipak, naših dana ono je posebno aktuelno, pošto unija koja pretpostavlja jedinstvo država, u realnosti sve ih više razdvaja.

Neslaganja povodom usvajanja sankcija protiv Rusije upečatljivo pokazuju koliko je nestabilno evropsko jedinstvo. Ponekad se čini da ga jednostavno nema. I sve više zapadnoevropskih političara i posmatrača govori o tome da se EU nalazi na ivici raspada.

A sve je započelo dobrim i razumnim namerama – objedinjavanjem 1951. godine evropskih resursa za eksploataciju uglja i proizvodnju čelika. Setimo se da se borba za ove resurse u prošlosti mnogo puta pretvarala u krvave ratove. Kako bi se ubzrao ekonomski razvoj i sprečili vojni konflikti, dešavalo se dalje ujedinjavanje Evrope.

Ipak vremenom ujedinjena Evropa je počela da menja svoj karakter. Postepeno se desila birokratizacija ogromnog upravljačkog aparata. O tome je planirao da piše u svojoj knjizi danski političar Rit Bjeregord koji je jedno vreme bio komesar EU. Ali već napisana knjiga nije ugledala svetlost dana (izašla je samo njena novinaska varijanta), pošto je na Rita Bjeregorda bio izvršen snažan politički pritisak.

Postepeno birokratizam, karijerizam i drugi negativni faktori pretovrili su EU od zajednice ravnopravnih dražva u hijerarhijsku strukturu. O tome je između ostalog vrlo dobro govorio francuski istoričar Emanuel Tod koji je ovih dana bio učesnik televizijskog programa Dedlajn. Prema njegovim rečima, prvobitno su se evropske zemlje koncentrisale oko Nemačke i Francuske, koje su zauzimale centralni, ali ravnopravni sa drugim zemljama položaj. Sada, u hijerarhijskog strukturi, one se nalaze na vrhu piramide vlasti, a dole su zemlje kao što su Grčka, Rumunija, Bugarska…

Takvo stanje, naravno, rađa nepoverenje, nezadovoljstvo, čak i neprijateljstvo protiv članova EU. Nije tajna da građani zemalja EU koje se nalaze u dnu piramide osećaju netrpeljivost upravo prema Nemačkoj, a ne prema Rusiji, koju lideri EU optužuju za sve smrtne grehe.

Sve to pretvara EU od organizacije pozvane da garantuje mir i postupni razvoj u žarište napetosti. Posebno je opasna sa ove tačke gledišta razlika vladajućeg vrha zemalja-članica EU u odnosu na sopstveno stanovništvo, koje smtra da ovaj vrh ne uzima u obzir interese širokih masa, niti interese poslovnih krugova, zbog čega zemlja sve više gubi samostalnost. Takvo nezadovoljstvo se pojavilo na primer u Drezdenu, gde su demonstranti dočekali kancelara Mekel sa plakatima: „Podpirivač rata!“ i „Ne ratu sa Rusijom!“.

A sada da se vratimo pitanju da li je Evropi potrebna Evropska unija? Ne u takvom obliku.

Izvor: Glas Rusije