Да ли је идеја о избегличким квотама мртва?

Уочи састанка Европског савета, заказаног за среду, почеле су да се појављују вести да не да неће бити прегласавања како би биле усвојене обавезне квоте за пријем избеглица, што је прошле недеље као могућност најавио немачки министар спољних послова Франк Валтер Штанјмајер, него се исказује све већа скепса да је уопште могуће постићи споразум о решавању овог проблема.

Председник Европског парламента Мартин Шулц јуче је рекао да страхује да на самиту ЕУ неће доћи до споразума о решавању избегличке кризе. Он је овакву бојазан изразио после разговора са појединим шефовима држава покушавајући да „избегне ширење разлика и јаза који већ сада постоје”.

Без обзира на то што је немачка канцеларка Ангела Меркел рекла да ће урадити све да се проблем расподеле избеглица међу чланицама ЕУ реши консензусом, а не простим надгласавањем, јуче су се у Прагу на састанку „Вишеградске четворке” водиле тешке и жучне расправе.

Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто је својим колегама из Чешке, Пољске, Словачке и Луксембурга, који тренутно председава ЕУ, рекао да „ЕУ сања ако мисли да ће систем обавезних квота за прихват избеглица решити избегличку кризу”.

У припреми за данашњи састанак министара унутрашњих послова, министри држава чланица ЕУ викенд су провели у Бриселу, усаглашавајући нацрт закључака који ће се наћи на столу на састанку Европског савета у среду. Тај план, како преноси „Еуобзервер”, портал близак администрацији у Бриселу, неће садржи математички „кључ” о прерасподели избеглица, који би се заснивао на БДП-у, броју становника и другим факторима. Извор из ЕУ је навео да то значи да је идеја о обавезним квотама „мртва”.

Сајт „Еуроактив”, који се такође бави активностима ЕУ, јуче је навео да ће се лидери ЕУ на ванредном самиту у среду бавити питањима како да земље чланице разликују економске мигранте од оних који траже азил због ратних дејстава, као и проблемом Турске која је примила два милиона избеглица. Шулц је најавио да би Европски савет, као једно од решења, могао да повећа буџет за Јордан, Либан и Турску, истакавши да у тим земљама нема више новца за помоћ људима у избегличким камповима.

На састанку представника ЕУ јуче у Бриселу Мађарска је навела да не жели да учествује у плану расподеле избеглица по квотама, због чега чланице ЕУ разматрају различите моделе за расподелу 54.000 избеглица које треба да буду пресељене из те земље, јавила је Хина позивајући се на луксембуршко председништво.

Европска комисија раније овога месеца предложила је да се 120.000 избеглица из Грчке, Италије и Мађарске распореде по земљама чланицама ЕУ. Будимпешта одбија да то учини јер није чланица на првој линији, то јест она у коју избеглице улазе први пут на територију ЕУ.

Представници земаља чланица разговарају о две опције, а коначну одлуку требало би да донесу министри унутрашњих послова, који ће данас одржати ванредни састанак.

Како преноси Танјуг, једна од опција је да се мађарска квота додели Италији и Грчкој, а друга је да се нађе флексибилна формулација која би омогућила да у тај програм може да се укључи било која земља која то затражи и која испуњава услове, то јест да на својој територији има толики број избеглица да не може сама да их збрине.

Незванично се помиње да би могућност премештања избеглица са своје територије, поред Италије и Грчке, могле да затраже и Хрватска, Словенија, Аустрија и Немачка.

Министри унутрашњих послова после овога би морали да разговарају и о механизму компензација. Европска комисија је у свом предлогу спомињала солидарну клаузулу према којој би те земље у буџет ЕУ уплаћивале 0,002 одсто свога бруто домаћег производа, а помињала се и могућност да држава која не жели да прими избеглице за сваког од предвиђене квоте плати 6.500 евра.

Мађарска влада тврди да је ове године у Мађарској већ 172.000 миграната поднело захтев за добијање азила, те да власти раде на регистрацији свих избеглица које пристижу, али ако оне то одбијају не могу да их задрже. Према последњим истраживањима „Ипсоса”, Орбанова владајућа десничарска партија Фидес је знатно повећала своју предност у односу на опозиционе партије. Највероватније због свог става према мигрантима, закључује агенција, Фидес је у септембру добио подршку 24 одсто анкетираних, у односу на јунских 20 одсто.

Орбан се уопште не обазире на оптужбе суседа. Румунски премијер Виктор Понта јуче је поновио да и даље „држи мишљења које је слично ономе које имају српски, хрватски и аустријски премијери, Европска комисија и генерални секретар УН – да је мађарско управљање кризом неевропско и срамота за Европу”. Поводом изградње ограде на мађарско-румунској граници Понта је рекао да је „бесан због мешања Будимпеште у унутрашње политичке ствари у Румунији”.

Хрватска захтева од Грчке да заустави мигранте са Блиског истока, а министар унутрашњих послова Ранко Остојић јуче је рекао да је апсолутно неприхватљиво да Грчка празни своје прихватне центре и мигранте шаље према Македонији, Србији и Хрватској. Хрватске власти тврде да је у њихову земљу ушло нешто више 29.000 миграната.

Хрватска избеглицама који пролазе преко њене територије не узима отиске прстију јер их то, како је објаснио Остојић, плаши.

Грчка полиција саопштила је јуче да је током последња 24 часа 8.500 тражилаца азила прешло северну границу те земље са Македонијом. Током ове године више од 260.000 људи стигло је у Грчку бежећи од рата и сиромаштва. Већина њих иде ка северу Европе пролазећи кроз Македонију.

Грчка је почетком овог месеца примила од ЕУ 33 милиона евра помоћи за мигранте, али је у предизборној кампањи речено да недостаје 400 милиона евра за решавање кризе. Према подацима Међународне организације за миграције од 430.000 избеглица, 309.000 дошло је у Грчку.

Током викенда у Аустрију је стигло скоро 24.500 избеглица. Словенија је јуче почела да поставља ограду уз руб пута према зеленим површинама, тако да избеглице не могу илегално да пређу границу, већ морају да остану испред ње и у шаторском насељу, јавила је Телевизија Н1 Хрватска.

Иначе, шатори за избеглице тренутно су празни, већина избеглих који су последњих дана чекали на улазак у Словенију на граничним прелазима Брегана и Хармица пропуштени су током ноћи у Словенију и аутобусима превезени у прихватне центре у унутрашњости земље, тврди словеначка полиција.

Избеглице које прелазе Средоземно море желе да се домогну Немачке, Шведске или Велике Британије, али не желе да иду у Француску због незапослености, бирократије и нехигијенских услова смештаја, оценила је јуче агенција Франс прес. Једна трећина избеглица је смештена у зграде са заједничким тоалетима, па многи због тога одлучују да остану на улицама.

Извор: Политика