Da li Srbija postaje EU kolonija?

Britanski poslanik u Evropskom parlamentu – Džejms Karver – izgovorio je u Strazburu nešto što se ni jedan srpski poslanik ni u Skupštini Srbije ne usuđuje.

Karver je vrhuški Evropske unije, a i onima koji vladaju preko nje, otvoreno rekao da su „na pragu imperijalističkog širenja na prostoru bivše Jugoslavije”. Pri tom je direktno pozvao Evropsku komisiju da Srbiju ne pretvara „u još jednu koloniju”, već da joj dozvoli da bude „posrednik između Zapada i Rusije”.

Dakle: Britanac vidi da Brisel od Srbije pravi koloniju. Da to, u najmanju ruku, pokušava.

Očito smatra i da će u tome uspeti. Zato i govori: ne pravite „još jednu koloniju”.

A beogradska vlast žubori o „evropskom putu” i priključivanju „evropskim vrednostima”, o „reformama” i „modernizaciji”…

Je li Vučićeva Srbija samo na putu da postane EU-kolonija ili je na tom putu otišla mnogo dalje nego što Karver podozreva ili neće da kaže?

Ako je „process” odmakao, znači li to da Aleksandar Vučić Srbiju svesno vodi ka tom statusu, ubeđujući je da je vodi danas jedino mogućim srpskim putem, da jača njenu ekonomiju, suverenitet i međunarodni uticaj (navodno nikad nije bio veći otkad je Srbija ponovo samostalna država)?

Ako je Karverova opomena tačna i zasnovana – zbog čega u Srbiji nema pobune protiv kolonijalnosti ni među intelektualcima, ni u narodu?

Ša o tome misle ljudi koji uporno skreću pažnju na opasne procese koji se u Srbiji odvijaju nakon peto-oktobarskog puča:

Prof. dr Milo LOMPAR, Filološki fakultet u Beogradu

Nameće nam se i Hrvatska kao lokalni staratelj

Od 2000. do 2008. Smo vodili politiiku poraza, a od 2008. sve ubrzanije vodimo politiku izdaje. Na toj politici nije moguće osmisliti nikakav delotvoran oporavak

NEMA sumnje da je najprecizniji opis našeg stanja ono što sam 2010. godine opisao u knjizi „Duh samoporcanja” – a to je kolonijalno okupaciono stanje.

Okupaciono u direktnom vidu na KiM, a u ostatku Srbije je tiha okupacija koja podrazumeva kompletnu kontrolu ekonomskog, političkog, društvenog i kulturnog područja i totalnu medijsku dominaciju ideologije evropeizma, pa su u javnosti prisutni samo oni kritičari vlasti koji kritiku vrše samo u korist EU-interesa, dok su oni kritičari koji kritikuju vlast iz nacionalne perspektive satanizovani i izolovani čak i na društvenim mrežama.

Dakle, bliže smo kolonijalnom statusu jer se odvija neprestana eksploatacija materijalnih dobara i finansijskih sredtava u ime ideologije evropejstva, ali je i specifično kolonijalan jer nam se nameće lokalni staratelj u vidu dominacije hrvatske politike koja poprima ulogu filtera za naše pristupanje EU.

Svi ti činioci pokazuju da smo od 2000. do 2008. vodili politiiku poraza, a od 2008. sve ubrzanije vodimo politiku izdaje. Na toj politici nije moguće osmisliti nikakav delotvoran oporavak.

Ne čudi me što se o Srbiji kao o koloniji govori u EP, a kod nas se ćuti. U EP postoje poslanici koji dolaze iz zemalja u kojima su birani da bi branili nacionalne interese svojih zemalja. U našem parlamenu su praktično bez izuzetka poslanici birani da rade protiv nacionalnih interesa svoje zemlje.

Prof. dr Zoran ČVOROVIĆ, istoričar prava

SSP lišava Srbiju državnosti i svodi je na status kolonije

SSP je celim nizom svojih odredbi protivan važećem Ustavu Srbije. Primera radi: AP KiM tretira kao nezavisnu teritoriju sa kojom će po obavezi iz člana 15 SSP Srbija morati da zaključi ugovor o dobrosusedstvu onog trenutka kada tzv. republika Kosovo bude zaključila ugovor o SSP sa EU. Drugo, SSP predviđa i obaveznu regionalizaciju Srbije iako važeći Ustav ne predviđa postojanje regiona kao jedinica teritorijalne autonomije. Zato je zahtev Nenada Čanka da se u Srbiji uvede pet izbornih jedinica zapravo uvođenje regiona na mala vrata

Pravnički gledano, krunski dokaz da se Srbija nalazi u položaju kolonije ili jednom od statusa nesuverenih teritorija (kakvi su , primera radi, dominioni) jeste sadržaj i pozicija SSP-a u ustavnopravnom poretku Srbije, koji je Srbija zaključila sa EU i potom ratifikovala.

Pravnu i političku analizu sadašnjeg položaja Srbije moramo da počnemo analizom SSP-a, jer je to akt koji služi – ne samo u slučaju Srbije već i drugih pristupnica EU – kao instrument za razaranje suvereniteta države.

Suverenitet je ono svojstvo bez koga države nema. Suverenost kao najviša vlast se na unutrašnjem planu izražava kroz sposobnost jedne države da sama sebe pravno uređuje, tj. kroz ustavotvorstvo. SSP narušava upravo ovaj element suverenosti države. Prvo, jer je u pogledu niza odredbi protivan važećem Ustavu zato što AP KiM tretira kao nezavisnu teritoriju sa kojom će po obavezi iz člana 15 SSP-a, Srbija morati da zaključi ugovor o dobrosusedstvu onog trenutka kada tzv. republika Kosovo bude zaključila ugovor o SSP sa EU. Drugo, SSP predviđa i obaveznu regionalizaciju Srbije iako važeći Ustav ne predviđa postojanje regiona kao jedinica teritorijalne autonomije.

U svetlu odredbe SSP-a o regionalizaciji treba tumačiti zahtev Nenada Čanka da se u Srbiji uvede pet izbornih jedinica, što je zapravo uvođenje regiona na mala vrata. Uostalom, Čankov stav hronološki koincidira sa zahtevima slovenačkih poslanika u EP da se od Srbije zahteva zaštita autonomije Vojvodine.

SSP je ratifikovan i po osnovu člana 16 ustava Srbije i mora da bude u skladu sa Ustavom.

Ustavni sud je morao da u postupku prethodne ocene ustavnosti, pre ratifikacije ovog akta, oceni njegovu ustavnost. Ustavni sud to nije uradio i SSP danas u utavnopravnom poretku Srbije egzistira kao višestruki ubica ovog poretka, posebno imajući na umu da ratifikovani međunarodni ugovori prema Ustavu Srbije imaju veću pravnu snagu od domaćih zakona i podzakonskih akata.

Takođe, moramo imati u vidu da se prihvaćeni međunarodni ugovori u pravnom poretku Republike Srbije neposredno primenjuju, tj za njihovu primenu nije potrebno donošenje posebnog zakona.

Tumačeći princip neposredne primene SSP, sve do eventualne ocene ustavnosti od strane US, stoji iznad Ustava Srbije i urušava njen pravni poredak! Ovo – da stoji iznad Ustava, proizilazi iz člana 72 SSP kojim se Srbija obavezala da će svoje važeće zakonodavstvo pravilno primenjivati i vediti u duhu evropskih vrednosti.

Ako sve ovo imamo u vidu, onda možemo da zaključimo da je odluka Ustavnog suda da zaćuti (time što Briselski sporazum ocenjuje kao politički akt), u skladu sa obavezom preuzetom iz SSP- a da se domaće norme tumače u duhu evropskih vrednosti.

To još znači da se Srbija obavezala ne samo da se odrekne suverenosti u zakonodavstvu, već i da će sudovi i upravni organi primenjivati pravo domaćeg zakonodavca, ne po slovu norme, nego po duhu evropskih vrednosti. Možemo da zaključimo da sve dok se SSP ne proglasi neustavnim i ne eliminiše iz pravnog poretka Srbije, on će biti osnov za lišavanje Srbije atributa državnosti u sve tri grane vlasti i za njeno svođenje na status kolonije.

Samo se postavlja pitanje: zašto bi poreski obveznici to plaćali?!

Dr Ljubomir MADŽAR, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Istina je: EU nam radi otvaranja „poglavlja” ponešto nameće, ali…

KOLONIJA je područje nad kojim neko drugi ima kontrolu i tu kontrolu koristi da za sebe ostvari koristi na račun onoga koga kontroliše.

EU nam kroz otvaranje raznih poglavlja nameće nešto što zbog političkih ograničenja ne bismo mogli da izvedemo.

Ipak, ne znam zašto evropski parlamentarci kažu da je Srbija u kolonijalnom statusu, jer on podrazumeva eksploataciju, a Srbija ima bescarinski pristup EU i dobija 200 miliona evra donacija godišnje od EU.

Prof. dr Svetozar RADIŠIĆ, ekspert za vojne doktrine i strategije

Okupacija će prestati kada američka ambasada ne bude na Dedinju

Sve simbole okupiranosti treba da uklonimo. Ambasada SAD na Dedinju je najveći i najopasniji simbol okupacije

SRBIJA je okupirana zemlja, okupacija će prestati kada američku ambasadu izmestimo sa Dedinja. Da li će to biti za našeg života, ne znam.

Sve simbole okupiranosti treba da uklonimo. Ambasada SAD na Dedinju je najveći i najopasniji simbol okupacije. Zatim, imamo Trg Nikole Pašića, čoveka koji je sve vreme radio protiv Srba, a mi ne smemo da kažemo ni koje je bio nacionalnosti, ali kao kolac imamo njegov trg, spomenik i kuću. Pa, imamo i najveću evropsku deponiju kojom je zatrpana Vinča, odnosno najstarija Vinčanska kultura!

Večna vatra, koja je upaljena posle NATO bombardovanja, ne sme da se ponovo upali, iako večnu vatru svaka zemlja ima.

Da ne govorim o činjenici da je na Kosovu i Metohiji protektorat, iamo godinama strane trupe na našoj teritoriji.

Dakle: svaki čovek – i bez posebnog političkog znanja – zna da smo okupirani. A gde je okupacija, tu je i eksploatacija, što nas svakako čini kolonijom.

Uostalom, da nismo okupirani – i u srpskom parlamentu bi se govorilo o pretvaranju Srbije u koloniju EU!

Izvor: Fakti

Komentari

Jedan komentar na Da li Srbija postaje EU kolonija?