Дебаљцево – град где се одлучује судбина Украјине

Украјински председник Петро Порошенко губи контролу над војном ситуацијом на истоку земље. То не олакшава мировне преговоре – поготово зато што Запад не зна шта жели.

„Није лако“ – изјавио је раније ове недеље председник Украјине Петро Порошенко – „није лако да се прешалтујем и да се бавим миром, након што сам већи део дана провео гледајући војне мапе и проучавајући ситуацију на фронту“. Пред њим су седели чланови Националног савета за реформе који је основао Порошенко. „Морамо то да сада урадимо“, каже председник Украјине.

То прилично добро описује дилему украјинског руководства. У Украјини је рат – рат који елиту земље спречава да ради оно због чега је изабрана: да реформише Украјину у правцу демократске, отворене, либералне, европске заједнице. Али очигледно да рат на истоку земље гута све снаге које би могле да омогуће демократски развој.

Дебаљцево: место одлуке

Све се тренутно врти око једног малог града на истоку Украјине: Дебаљцево је пре овог рата имало само 23.000 становника. Ипак, оно је познато многим Русима и Украјинцима: онај ко возом путује из Ростова на Дону у Русији у Харков или из Харкова у источно украјинске градове Доњецк и Луганск, мора да прође кроз Дебалцево. Можда ће се баш у том граду ових дана одлучити судбина Украјине.

У Дебаљцеву је 5.000 војника украјинске војске окружено тешко наоружаним побуњеницима. Победом у Дебаљцеву, про-руски побуњеници решили би један проблем у источној Украјини: снабдевање из Русије убудуће би могло да се настави железницом. Из Русије ионако стиже све, али су колоне оклопних возила толико уништиле путеве у побуњеничким областима, да је свака вожња постала мучна. Ако побуњеници освоје Дебаљцево, отвара се пут ка Мариупољу, али посебно ка западу. „Дњепропетровск, па чак и Запорожје биће им на располагању“, каже један пуковник украјинске војсци. Ту је највећа нуклеарна електрана у Европи.

„Пишите да смо у рату са Русијом“

Због ратне пропаганде, тренутно у Кијеву није лако доћи до истине. Високи функционер председничке администрације каже: „Напишите коначно да је Украјина у рату са Русијом, а не са тамо неким побуњеницима“. То би наводно могло да помогне, пре него што у Кијев дође амерички државни секретар Џон Кери, док се истовремено доносиоци одлука састају на годишњој конференцији о безбедности у Минхену. Звучи беспомоћно.

Ипак, премијер Украјине Арсениј Јацењук је конкретнији. Он позива безбедносне фирме у земљи да у случају кризе служе као тиха резерва. То баш и не личи на поимање полиције по европским стандардима, већ пре на почетак рата у Босни, када су у Сарајеву криминалци преузели одбрану земље. За то време министар културе Украјине прича о култури у временима рата: „Култура мора да се потчини примату извршне власти – односно ратном стању.“

Тимоти Гартон Еш, угледни стручњак за Источну Европу захтева оружје за Украјину како би се „европски идеали супротставили руској ратоборности“. Проблем је у томе што без демократских реформи ни тај подухват није нешто више од рата. А шта је оно председник Украјине рекао раније ове недеље? „Тешко јепрешалтовати се на реформе – након што сам цео дан гледао у војне мапе.“

Извор: Дојче Веле