Deni Noivak o Hrvatima i ustaštvu

Deni Novak, Jevrejin iz SAD, o snimanju filma o stratištu na Pagu u Hrvatskoj: Ukoliko su zaista katolički vernici, treba da pročitaju deset božjih zapovesti, posebno onu koja kaže: “Ne ubij!”

Spremao sam se da govorim na mestu stradanja moje porodice, kada sam video da nam se približava čovek sa detetom. Držao sam slike majke i tetke u rukama, a on je počeo da viče: “Ovde se ništa nije dogodilo! Odlazite! Idite smesta!”

Ovako o svojim pomešanim osećanjima za “Novosti” priča Deni Novak, penzionisani profesor matematike na Itaka koledžu, po povratku iz Hrvatske, u čijem glavnom gradu je začet pre 67 godina. Iako je na svet došao u Izraelu, gde je tri godine služio vojsku, a od 26. godine sa suprugom Hajom i dvoje dece živi u Americi, progovorio je prvo hrvatski, kako su govorili i njegovi roditelji kada su se 1948. godine preselili u Haifu. Tim jezikom govorili su i brojni članovi njegove porodice, stradali u četiri ustaška logora – Jasenovcu, Jadovnom, Metajni i Slanom.

Novak je prešao Atlantik da bi na ostrvu Pagu, kao jedan od aktera izraelskog TV dokumentarca o stradanjima Jevreja u Jugoslaviji, govorio o majci i tetki koje su silovane i ubijene u Metajni. Dočekali su ga gnev meštana i policija.

– Parkirali smo kola ispred kuće u Metajni, i nas sedmoro smo počeli da iznosimo opremu, kada nam je prišao čovek sa detetom i počeo da nam govori da se sklonimo i da se ovde ništa nije dogodilo. I ja sam podigao glas, govorio da nije istina da se tu ništa nije desilo. Stvorila se napetost. U prvom trenutku me obuzeo gnev, a onda sam pokušao da shvatim šta mi govori. Govorio je da ima dete, da ne želi da ono odrasta opterećeno… A onda se dogodio neverovatan trenutak. Pogledao sam ga u oči, i on mene. Video sam nešto u tim očima. Onda smo se rukovali.

* I nastavili ste snimanje?

– Otišli smo i odlučili da snimamo na drugom mestu. Kada smo došli u Slano, zaustavila nas je policija i tražila nam dokumenta. Pitali su nas da li imamo dozvolu za snimanje, što nismo imali. Uzeli su nam dokumente i neko vreme smo vozili iza njih. Onda su nas pustili, uz upozorenje da ne snimamo i da odemo u hotel. Kada smo stigli u hotel, došla je ponovo policija. Izvinili su se i pitali da li nameravamo da nekoga tužimo. Pitali su da li želimo da se vratimo i snimamo. Rekli smo da želimo i narednog dana smo rano snimili sve – i kuću, i mesta oko Slanog. Snimali smo tri-četiri sata.

* Više niste imali nikakvih problema?

– Ovog puta ne, jer policija je stajala uz nas. Pratili su nas sve dok nismo napustili ostrvo.

Novak sa suprugom Hajom, pored jedne od jama u koje su bacane žrtve

* Šta ste osećali tih dana, sati?

– U filmu govore preživeli logoraši, ili njihova deca. Moja majka je jedina preživela od cele porodice u Zagrebu. Izgubila je u logoru oca, majku i sestru, a moj otac veći deo familije. Majčina majka i sestra, Elza i Mira Štajner, umrle su u Metajni. Otac Fric Brihta i njegov brat Hans su odvedeni u Slano. Moj deda je odveden u Gospić, pa u Jasenovac. Moja tetka koja živi u Beogradu u memoarima je napisala da je moj stric poginuo u Jadovnu. Moja majka je napisala knjigu o tome kako se spasla. Moj otac je bio ratni zarobljenik u Nemačkoj. Hodao je iz Nemačke do Zagreba, do kuće. Nije mogao da uđe, jer je njegova prva supruga ubijena 1945. Kao advokat se sa majkom upoznao pomažući joj da povrati imovinu koju su joj uzeli komunisti. Komunisti su zatvorili i mog oca. Ipak, moj cilj nije da govorim samo o tragediji svoje porodice, već da ostavim svedočenje da se ovakve stvari više ne ponove.

* Da li sad strahujete da bi, ipak, mogle i da se ponove?

– Mogu da se ponove, i upravo zato sam došao. Nisam došao da napravim mali spomenik za baku. U Hrvatskoj postoji oblak mešavine neznanja i straha. Kada sam u razgovoru sa nekim ljudima u centru Zagreba upotrebio reč ustaša, brzo su me upozorili: “Tiše, ne govori to, ne govori to ovde”. Zaključio sam da postoji bojazan da okolo ima ustaša. Na drugom mestu sam razgovarao sa učiteljicom, katolikinjom, i električarem, pravoslavcem, koji su želeli da se venčaju. Tužni deo priče je da je ona bez posla, jer nema dece. A dece nema jer su razorene kuće koje su pripadale Srbima…Ustaše i ekstremisti žele razdvajanje.

* Šta mislite o onima koji sebe danas nazivaju ustašama?

– To je zlo koje mora biti sasečeno bez milosti. Ukoliko su ustaše zaista katolički vernici, treba da pročitaju 10 božjih zapovesti, posebno onu: “Ne ubij!”

ZAHVALNOST

* Sa kojim osećanjima ste se vratili iz Hrvatske?

– Glavno osećanje je zahvalnost. Nikada nisam ni sanjao šta će se dogoditi u Metajni. Dobro je to što se desilo, jer ono što je bilo skriveno, izbilo je na površinu. Voleo bih da se vratim i podučavam ljude. Imam dosta prijatelja u Hrvatskoj.

JEVREJI

* Ponovo se pojavljuje i netrpeljivost prema Jevrejima?

– I među Jevrejima postoje oni koji nisu etični i dobri, ali oni koji optužuju sve Jevreje su ljudi plemenske svesti, kakav je bio Hitler.

Dani Novak, Dušan Bastašić, predsednik Udruženja „Jadovno 1941”, i Novakova supruga Haja tokom obilaska Paga 2006. godine

Američki profesor pronosi istinu o paškim logorima smrti

Dani Novak imao je nepune dve godine kada se iz Zagreba odselio u Izrael, a potom u SAD. Ipak, nije zaboravio stradanja članova svoje porodice u ustaškim logorima na ostrvu Pag.

Dani Novak, profesor matematike na Itaka koledžu u Njujorku, doživeo je tokom proteklog vikenda neprijatan incident. Hrvatska policija sprečila je izraelsko-američku filmsku ekipu, s kojom je bio na Pagu, da snimi delove ovog ostrva, gde se tokom 1941. godine nalazio ustaški koncentracioni logor.

Ko je njujorški profesor koji se trenutno nalazi u rodnom Zagrebu i zašto je njegov dolazak sa izraelskim i američkim snimateljima izazvao takvu uzbunu na Metajni, gde se nalazio logor smrti za srpsku, jevrejsku i romsku žene i decu?

Predsednik Udruženja „Jadovno 1941” Dušan Bastašić je prijatelj profesora Novaka i posetio ga je juče u Zagrebu. Za „Politiku” objašnjava kako je upoznao Danija Novaka i otkrivašta se zaista dogodilo proteklog vikenda.

– Novaku su u logoru na Metajni ubijeni tetka i baka. One su bile logorašice na prostoru gde se danas nalazi osnovna škola. Novak mi je govorio da je detinjstvo proveo uz majku potresenu tom porodičnom tragedijom. Kada mu je majka umrla, on je počeo da istražuje šta se dogodilo na samom početku Drugog svetskog rata sa njegovim bliskim rođacima – kaže Bastašić.

Njujorškog profesora i Bastašića je neraskidivo povezala paška tragedija. Bastašiću su u kamenoj uvali Slano ustaše ubile i dedu po ocu i dedu po majci, zatim i njihovu rođenu braću. U logoru smrti, koji podseća na površinu Meseca, ubijen je i Bastašićev rođeni stric. Imao je 18 godina.

– Oni su bili među 487 Srba iz Grubišinog Polja, pobijenih u kompleksu logora Gospić–Jadovno–Pag. Ja sam živeo u Hrvatskoj 33 godine i nisam nikada otišao na Pag. Nekako smo i mi Srbi prećutkivali šta se dogodilo sa našim najmilijima. Valjda da naše porodice ne bi doživljavale dodatne neprijatnosti u Hrvatskoj. Međutim,2005. godine, profesor Novak je sleteo prvi put u Zagreb, uzeo rentakar i otišao da traži Jadovno. Nakon toga otišao je na Pag. Obišao je Metajnu i Slano. Ja sam ga upoznao preko interneta, pa smo 2006. godine zajedno prošli isti put. Tako se dogodio svojevrsni paradoks. Zapravo me profesor Novak inspirisao da istražujem do tada malo poznatu i dobro skrivanu istinu o sistemu logora smrti Gospić–Jadovno–Pag, kojim je režim Ante Pavelića započeo sprovođenje plana o istrebljenju Srba, Jevreja i Roma u Hrvatskoj – priča Bastašić.

Dani Novak je imao nepune dve godine kada se sa majkom odselio u Izrael, a potom u Ameriku. Objavio je knjigu na engleskom i hrvatskom jeziku, na osnovu zapisa svoje majke, o porodičnoj tragediji pod nazivom „Kad se nebo srušilo”.

Tokom proteklog vikenda profesor Novak se uverio da nije dobrodošao na Pag. Sa izraelskom i američkom ekipom koju je predvodila poznata producentkinja Nica Gonen, doputovali su na ostrvo kako bi snimili mesta gde su se nekada nalazili logori smrti. Smatrali su kako im za to ne treba nikakva posebna dozvola. Kada su počeli da raspremaju opremu za snimanje na Metajni, oko njih su se okupili meštani.

– Atmosfera je bila sve užarenija. Profesoru Novaku i snimateljima meštani su počeli da govore da nije dozvoljeno snimati zgradu škole. Posebno su naglašavali da priče o logoru na Metajni nisu istinite. Počeli su da im prete da će im celu opremu baciti u more. Svesni da ne mogu da obave snimanje, članovi ekipe su se povukli. Kada su krenuli ka kolima, zaustavilo ih je policijsko vozilo. Policajac im je rekao da im je potrebna dozvola ministarstva obrazovanja za snimanje. Potom je policajac oduzeo pasoše Izraelcima i Amerikancima. Na njihov zahtev da pozovu šefa policije, i on im je odgovorio isto. Da ne smeju da snimaju i da moraju da predaju pasoše – prenosi Bastašić neprijatno iskustvo koje je doživela izraelsko-američka filmska ekipa.

Potom su, bez pasoša, Izraelci i Amerikanci otišli u hotel u mestu Novalja, na čijem području su se nalazili logori Slano i Metajna.

Kuriozitet je, ističe Bastašić, da je 2011. godine, u centru Novalje, podignut spomenik izraelsko-hrvatskom prijateljstvu. U hotelu, nedaleko od tog spomenika, odsela je ekipa nepoželjna za hrvatske vlasti. Među njima je bio i profesor Novak.

– Članovi ekipe su stupili u kontakt sa vlastima u Izraelu i veoma brzo u hotel su stigla dva hrvatska policajca koji su ljubazno poručili da sutradan mogu sve da snimaju, ali uz policijsku zaštitu. Zaista, ekipa je sutradan snimala u Metajni. Odatle su, uz pratnju policije, napustili Pag. Ono što je, međutim, posebno zabolelo Denija Novaka jeste trenutak kada mu je prišao čovek sa sinčićem i rekao mu da ne može da prihvati činjenicu da njegov sin odrasta sa takvim lažima o navodnom postojanju logora smrti na ostrvu Pag – prenosi Bastašić atmosferu koja je vladala u Metajni.

Filmskoj ekipi vraćeni su pasoši. Ipak, nisu snimili sve što su želeli. Nije im dozvoljeno da snimaju uvalu Slano, gde se nalazio logor smrti za Srbe i Jevreje.

Pravoslavni krst u spomen na žrtve

Iza paške plave lagune, pejzaža kao stvorenog za razglednice, nekada je postojala ustaška manufaktura smrti. Krajem juna članovi Udruženja „Jadovno 1941” postavili su pravoslavni krst osveštan u Banjaluci, na uzvišici koja je razdvajala srpski od jevrejskog logora.

Istoga dana obišli su Pag pod zaštitom policije. Na Metajni hrvatska policija upozorila je da hodočasnici i televizijske ekipe obave posao što pre. Plašili su se incidenta sa meštanima.

Izvor: Večernje Novosti, Politika