Dešavanja u Ukrajini 13.05.2014

16:53 – Borci tzv. Nacionalne garde su opkolili selo Oktjabersko, udaljeno 15 kilometara od Kramatorska (Donjeck), javlja Itar-tas. Prema rečima koordinatora narodne milicije Kramatorska u reon je sletelo najmanje tri helikoptera ukrajinske vojske.

16:53 – „EU će podržati plan implementacije sporazuma za liberalizaciju viznog režima sa Ukrajinom što je pre moguće“, izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo u zajedničkom sastanku sa predstavnicima kijevskih vlasti.

16:49 – Ranjeni u Ukrajini novinar „Raša tudej“ drugi put operisan

U Ukrajeni ranjeni novinar „Raša tudej“ Fjodor Zavalejkov podneo je drugu operaciju, javlja rukovodstvo TV kanala. Njegovo stanje je stabilno.

Zavalejkov je pogođen metkom u stomak za vreme sukoba u Mariupolju 9. maja. Prenet je u lokalnu bolnicu gde je prvi put operisan. Sada se novinar nalazi u moskovskoj klinici.

Rusija je pokrenula krivični postupak zbog ranjavanja novinara.

16:42 – Istraga potvrđuje da „Berkut“ nije pucao na demonstrante u Kijevu

Za vreme februarskih protesta u Kijevu pripadnici specijalne milicijske jedinice „Berkut“ nisu pucali na demonstrante, zaključila je privremena istražna komisija ukrajinskog parlamenta.

Dokaz toga su meci ispaljeni iz snajperskih pušaka. Stručnjaci smatraju da su u demonstrante mogli da pucaju neki predstavnici nekontrolisanih društvenih organizacija.

Masovne protestne akcije u Kijevu su trajale od 21. novembra 2013. Poginulo je više od 100 ljudi, većina je ubijena 20. februara.

15.50 – Moskva traži da Kijev odustane od kaznenih operacija

Moskva traži da Kijev odustane od kaznenih operacija na jugoistoku zemlje i povuče vojsku i plaćenike, izjavili su u MIP-u Rusije.

U spoljnopolitičkom resoru kažu da OEBS mora naterati vlasti u Kijevu da sarađuju u istrazi nasilja u Ukrajini, u istrazi tragedije u Odesi koja je odnela desetine života.

Ispunjavanje tačaka predloženog mirovnog plana bi stvorilo uslove za početak dijaloga unutar zemlje u kojem će učestvovati sve političke snage, kažu u MIP-u Rusije.

15.35 – Vode se borbe ispred Kramatorska

Donjecke snage samoodbrane se bore protiv jedinica Nacionalne garde Ukrajine ispred Kramatorska. Mediji prenose da je zapaljeno jedno oklopno vozilo ukrajinske vojske.

Nema podataka o poginulima i ranjenima.

Kramatorsk sa svojih 160 hiljada stanovnika je jedan od najvećih gradova Donjecke oblasti i centar protesta na jugoistoku Ukrajine.

15.32 – Evropska komisija: Ukrajina u stanju da plati za ruski gas

Ukrajina može da iskoristi pomoć Evropske komisije i da plati za ruski gas. Takvu tačku gledišta je izneo portparol Evropske komisije Sajmon O’Konor.

Očekuje se da će u utorak ukrajinska strana u Briselu potpisati sporazum o novoj tranši pomoći od milijardu evra. Ukrajina još nije iskoristila prethodno dobijenu pomoć od 600 miliona evra.

Gasprom je poslao zvanično obaveštenje Naftogasu Ukrajine da prelazi na avansni sistem plaćanja za gas. Ruska kompanija je primorana na takav korak posle porasta duga Ukrajine do 3,5 milijarde dolara.

15.30 – Nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer pokušava „last minute“ diplomatijom da spase predsedničke izbore u Ukrajini, planirane za 25.maj, ali šanse za to su loše, ocenjuju nemački mediji današnju posetu Kijevu.

15.25 – Vršilac dužnosti ukrajinskog ministra odbrane Mihail Kovalj izjavio je danas da je u „antiterorističkoj operaciji“ na jugoistoku Ukrajine poginulo do sada devet vojnika, odnosno, poginulo je pet pilota, dva komandosa i dva pripadnika „teritorijalne odbrane“, prenela je agencija UNN.

15.15 – Donjecka Narodna Republika pooštrava mere bezbednosti posle atentata na narodnog gubernatora susedne Luganske oblasti Valerija Bolotova, javlja RIA Novosti.

„Naravno da ćemo pooštriti mere bezbednosti i izvući zaključke iz ovoga. Moramo biti oprezniji jer rezultati referenduma ne odgovaraju onima koji se protive volji naroda, izjavio je komesar društvno-patriotskog pokreta „Istočni front“ Nikolaj Solncev.

15.10 – Francuska: Ukrajina mora postati „most“ između Evrope i Rusije

Ukrajina ne sme da se nađe u situaciji kada će morati da bira između proevropske i proruske orijentacije, izjavio je u utorak ministar spoljnih poslova Francuske Loran Fabijus.

„Ukrajina mora biti „most“ između Evrope i Rusije, umesto da se nađe u situaciji kada će morati da bira jedan od ta dva pravca“, – napisao je Fabijus na svom Tviter nalogu.

Očekuje se da će Loran Fabijus, koji je doputovao u posetu SAD, kasnije u toku dana razgovarati sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem o ukrajinskoj krizi.

15.00 – MIP RF: SAD i EU moraju pomoći u uspostavljanju dijaloga unutar Ukrajine

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je još jednom pozvalo Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države da iskoriste svoj uticaj na vlasti Kijeva u razmatranju pitanja državnog uređenja i poštovanja prava regiona do izbora 25. maja.

U izjavi spoljnopolitičkog resora stoji da neželja kijevskih vlasti da razgovaraju sa predstavnicima jugoistočnih regiona Ukrajine koči uspostavljanje dijaloga unutar zemlje.

U MIP-u takođe kažu da se u utorak zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Grigorij Karasin sastao sa šefom misije EU u Rusiji Vigaudasom Ušackasom i razgovarao sa njim o krizi u Ukrajini.

14.40 – Rusija24: Nikolas Berns još početkom 2008. poslao izveštaj u kom upozorava da američka politika u Ukrajini može da iskomplikuje rusko-ukrajinske odnose

Još pre pet godina stručnjaci su upozoravali na to da je politika SAD u Ukrajini usmerena na izazivanje nasilja u toj zemlji i njenu podelu, javljaju ruski mediji.

Državni podsekretar SAD Berns je još 1. februara 2008. u tajnom izveštaju govorio o tome, objavio je TV kanal Rusija24.

Berns je govorio o mogućem širenju NATO na istok i ulasku Gruzije i Ukrajine u tu alijansu. On je u istom izveštaju naveo da takva politika može dramatično da iskomplikuje rusko-ukrajinske odnose.

Isti izvor navodi izjavu šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova iz 2008, u kojoj on upozorava da su nove članice NATO sklone da svoju pripadnost alijansi koriste da bi glorifikovale fašizam i prekrajale istoriju.

14.52 – „Kakvi su oni deb…. Zapad ih koristi kao topovsko meso da krvare s Rusijom, a oni su oduševljeni što su na gubitku samo da ugode Zapadu“, prokomentarisao je ukrajinsku krizu na svom Tviteru predsednik Čečenije Ramzan Kadirov.

14.21 – Život se vraća u Marijupolje posle masakra koji su 9. maja u tom gradu napravile ukrajinske snage, javlja dopisnik Raše tudej Grejem Filips. Barikade u centru su uklonjene, brojne prodavnice su otvorene, ljudi su raspoloženiji.

13.50 – Pucano na gubernatora Luganska Valerija Bolotova

Upravo je izvršen atentat na „narodnog gubernatora“ Luganske oblasti na istoku Ukrajine Valerija Bolotova, ali on je preživeo. Bolotov je samo lako ranjen, izjavili su za RIA Novosti njegovi saradnici iz snaga samoodbrane Luganska.

Bolotov je hospitalizovan s prostrelnom ranom, izjavio je predstavnik pres centra Luganske Narodne Republike Vasilij Nikitin.

Atentat je izveden oko podneva po lokalnom vremenu (sat ispred srpskog vremena), ali nije saopšteno da li je napadač bio sam ili ih je bilo više i da li je uhvaćen.

„On je živ i zdrav, rana nije teška“, kaže Nikitin i dodaje da je Bolotov u zatvorenom delu bolnice i da je bezbedan.

„Atentat na Bolotova je odgovor Kijeva na narodni referendum“, dodao je Nikitin, a s njim se slaže kopredsednik vlade Donjecke Narodne Republike Denis Pušilin.

„Verujem da je to provokacija kijevske hunte. Pokušavaju sve da okrenu situaciju u svoju korist“, rekao je on.

13.45 – Ukrajinske jedinice za brzu intervenciju u nemačkim uniformama

Ukrajinske specijalne jedinice „Omega“ i „Vega“ obukle su nemačke uniforme.

„Vojnici su naglasili da su uniforme važan poklon koji dobijaju u pravo vreme“, – piše na sajtu ukrajinskog ministarstva unutrašnjih poslova u utorak.

Nije poznato koliko je kompleta uniformi isporučila Nemačka. Mnoge zapadne zemlje su ranije izjavile spremnost da pomognu ukrajinskim organima reda koji sprovode specijalnu operaciju na jugoistoku zemlje.

Mediji javljaju da su Sjedinjene Američke Države isporučile Ukrajini bodljikavu žicu i dvoglede, i da planiraju da izdvoje sedam miliona dolara za šatore, grejače i drugu tehniku potrebnu graničarima.

13.30 – Ban Ki Mun: Prestati sa pretnjama po suverenitet Ukrajine

Generalni sekretar OUN Ban Ki Mun traži da se prestane sa pokušajima podrivanja teroritorijalne celovitosti Ukrajine.

„Poslednjih nedelja je u Ukrajini bilo mnogo nasilja i malo dijaloga. Pozivam sve strane koje žele da ugroze jedinstvo, teritorijalnu celovitost i stabilnost Ukrajine da hitno prekinu te radnje“, – izjavio je Ban Ki Mun u Njujorku.

„Kijevske vlasti moraju biti maksimalno uzdržane u pokušajima da odgovore na takve akcije i da se pridržavaju ukrajinskih zakona i međunarodnih principa u oblasti ljudskih prava“, – rekao je generalni sekretar UN. „Još nije kasno da se zaustavi sunovrat Ukrajine“, – naglasio je Ban Ki Mun.

13.15 – Novinar ruskog TV kanala Raša tudej Fjodor Zavaljejkov, kojeg su ukrajinske snage upucale u stomak tokom masakra u Marijupolju 9. maja, podvrgnut je već drugoj operaciji, javlja njegova matična kuća.

13.10 – Poslanici ruske Državne dume započeli su današnju sednicu minutom ćutanja za žrtve ofanzive ukrajinskih snaga na istok Ukrajine, javlja Raša tudej.

„Rezultat operacije koju sprovode takozvane kijevske vlasti je pogibija ljudi u nekoliko gradova jugoistoka Ukrajine. Ljudi su ubijeni u brutalnom zločinu koji su nacionalisti počinili u Odesi 2. maja“, kazao je predsedavajući donjeg doma Sergej Nariškin.

12.48 – Vitalij Čurkin: „Donjecka Narodna Republika“ zabranila ulazak na svoju teritoriju Obami, Merkel, Ešton i Kameronu

Donjecka Narodna Republika zabranila je ulazak na svoju teritoriju predsedniku SAD Baraku Obami, nemačkom kancelaru Angeli Merkel, visokom komesaru EU Ketrin Ešton i britanskom premijeru Dejvid Kameronu, objavio je na svom Tviteru stalni ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin.

12.27 – Rusija je danas saopštila da će nove sankcije Evropske unije omesti napore da se smiri kriza u Ukrajini i pozvala Zapad da ubedi Kijev da održi razgovore o budućoj strukturi zemlje i regionalnim pravima pre predsedničkih izbora koji su zakazani za 25. maj.

Rezultati referenduma o samoupravi u istočnim regionima Donjeck i Lugansk „trebalo bi da budu jasan signal Kijevu o dubini krize“ u Ukrajini, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova, a prenosi Rojters.

12.10 – Merkel: Ukrajinska kriza se ne može rešiti vojnim putem

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da se ukrajinska kriza ne može rešiti vojnim putem, ali i pripretila Rusiji novim sankcijama, ukoliko se Moskva ne angažuje na stabilizaciji stanja u tom regionu.

„Kriza se vojnim putem ne može rešiti“, rekla je Merkel za regionalni dnevnik „Vestfalenpost“ iz Severne Rajne Vestfalije i založila se za diplomatsko rešenje, čime je, kako prenose mediji, „očitala lekciju“ svima koji imaju vojna razmišljanja.

Ona je naglasila da svi predstavnici regiona i ukrajinsko društvo, koji se izjašnjavaju protiv nasilja, moraju biti uključeni u nacionalni dijalog i da ona sama lično „u toj teškoj fazi“ može uvek iznova razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Merkelova je, istovremeno, pripretila novim, još jačim sankcijama Moskvi, ukoliko se „Rusija ne angažuje za nužnu stabilizaciju situacije“ i rekla da za to mora i privreda imati razumevanje.

11.54 – Vršilac dužnosti predsednika Ukrajine i predsednik Vrhovne rade Aleksandar Turčinov rekao je danas da će antiteroristička operacija (ATO), u cilju zaštite života i zdravlja ukrajinskih građana, biti nastavljena.

11.43 – Ambasador Rusije u Crnoj Gori, Andrej Nestarenko, izjavio je da stavovi profesora Moskovskog državnog univerziteta za spoljnu politiku Sergeja Grizunova o odnosima Crne Gore i Rusije nisu zvanični stavovi Moskve.. Nestarenko je rekao da će pridruživanje Crne Gore stavovima Evropske unije prema ponašanju Rusije u vezi sa ukrajinskom krizom „zauzeti odgovarajuće mesto“ u istoriji međusobnih odnosa Crne Gore i Rusije.

11.28 – Ruski državni naftni gigant „Gasprom“ poslao je zvanično obaveštenje „Naftogasu Ukrajine“ o uvođenju avansnog plaćanja za ruski gas. „Preliminarni račun za jun, na osnovu ugovorenog obima isporuke od 144 miliona kubnih metara dnevno, iznosi 1,66 milijardi dolara, izjavio je predstavnik ruske kompanije Sergej Kuprijanov.

11.20 – Štajnmajer Kijevu: Pokrenite nacionalni dijalog o rešenju krize u zemlji

„Podržavamo vaše napore za pokretanje nacionalnog dijaloga, pod ukrajinskom palicom, putem okruglih stolova, na centralnom i regionalnom nivou“, izjavio je šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer na zajedničkoj konferenciji za novinare na kijevskom aerodromu s privremenim premijerom Ukrajine Arsenijem Jacenjukom.

„Nadam se da će pod tim uslovima biti moguće preduzeti korake za vraćanje okupiranih zgrada i eventualno razoružanje ilegalnih grupa“, dodao je nemački ministar, koji je razgovarao i sa šefom ukrajinske diplomatije Andrejem Deščicom. Ocenivši da je situacija u nekim delovima Ukrajine i dalje opasna, Štajnmajer je naglasio da su predstojeći predsednički izbori u toj zemlji od ključnog značaja i izrazio nadu da će odziv biti veliki.

Jacenjuk je zahvalio nemačkom diplomati Volfgangu Išingeru za pripremu okruglog stola koji bi, prema navodima Kijeva, mogao da počne u sredu.

Vlasti u Kijevu nisu želele da kažu koje će grupe učestvovati na tim razgovorima, ali vršilac dužnosti predsednika Aleksandar Turčinov rekao je da „teroristi“ nisu pozvani.

11.10 – Komentari Kremlja o referendumima u regionima Donjeck i Lugansk ne promovišu smirivanje situacije, već naprotiv, direktno ohrabruju nelegitimne akcije terorista, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine. „U cilju praktične realizacije rezultata tih referenduma, Kremlj direktno ohrabruje nelegitimne akcije. Rusija pribegava jednoj drugoj vrsti manipulacije takozvanim „referendumima“, ponovo pogrešno predstavljajući stvari međunarodnoj zajednici“, navodi se u saopštenju, a prenosi agencija Ukrinform.

11.09 – Orban: Autonomija i dvojno državljanstvo za Mađare u Zakarpatskoj Ukrajini

Mađarski premijer Viktor Orban je izjavio u parlamentu da Mađari u Zakarpatskoj Ukrajini moraju dobiti autonomiju i pravo na dvojno državljanstvo.

Na teritoriji Ukrajine živi oko 200 hiljada Mađara, rekao je Orban. Mađarske vlasti očekuju od nove ukrajinske vlade da omogući sva prava mađarskoj zajednici i da Mađima mogućnost samoupravljanja.

11.00 – Uprkos sankcijama, ministri inostranih poslova EU sazivaju u Ženevi druge pregovore o rešavanju krize u Ukrajini, tvitovala je novinarka ruskog TV kanala Raša tudej Pola Slier.

10.54 – Kopredsednik vlade Donjecke Narodne Republike Miroslav Rudenko izjavio je da je DNR „na referendumu potvrdila svoj suverenitet“ i da joj nije potrebno priznanje međunarodne zajednice, već „zaista nezavisna država“, a da je preuranjeno razmatrati pitanje prisajedinjenja Rusiji. Rudenko je u intervjuu letonskoj radio stanici Baltkom rekao da postoje Južna Osetija i Abhazija „koje je priznalo šest zemalja“ i Kosovo „koje je priznalo 100 zemalja“.

10.43 – OEBS pravi mirovni plan za Ukrajinu

Aktuelni predsednik OEBS-a Didije Burkhalter je izjavio da je predložena „mapa puta“ za Ukrajinu dobila pozitivne ocene u Ukrajini, Rusiji, SAD i Evropskoj uniji, i zato je započeta njena realizacija.

Sa vlastima Ukrajine se razmatra pomoć OEBS-a u organizovanju okruglih stolova i uspostavljanju nacionalnog dijaloga. Posmatračka misija OEBS-a u Ukrajini dobija sve više članova, stvaraju se timovi brzog reagovanja koji su na stalnoj vezi sa misijom u Kijevu.

Burkhalter je 6. maja izneo inicijativu o stvaranju „mape puta“ do izbora 25. maja u Ukrajini.

10.26 – Ruski Istražni komitet pokrenuo je tužbu zbog pokušaja ubistva Fjodora Zavaljejkova, novinara ruskog TV kanala Raša tudej. Ukrajinski vojnici pucali su Zavaljejkovu u stomak 9. maja tokom napada za zgradu policije u Marijupolju. Delo se tretira kao pokušaj ubistva u pokušaju da se mediji spreče da izveštavaju, što je u Rusiji krivično delo.

10.23 – Vašington: Moskva ne sme koristiti gas kao instrument pritiska na Kijev

Vlasti Sjedinjenih Američkih Država smatraju da Rusija ne sme koristiti energetske resurse kao instrument pritiska na Ukrajinu, izjavila je predstavnica Stejt departmenta Dženifer Psaki.

„Čuli smo više pretnji od strane Rusije. Smatramo da energetski resursi ne smeju biti korišteni kao instrument zastrašivanja“, – rekla je Psaki.

Portparolka Stejt departmenta je dodala da Amerika i Ukrajina već mesecima pokušavaju da reše energetsko pitanje.

10.00 – Počeli razgovori o ujedinjenju Donjecke i Luganske republike

DONJECK – Samoproglašene Donjecka Narodna Republika i Luganska Narodna Republika započele su razgovore o ujedinjenju, saopštila je pres služba vlade DNR, prenosi RIA Novosti.

To je juče najavio kopredsednik vlade DNR Denis Pušilin kad je na konferenciji za novinare proglasio nezavisnost DNR i apelovao na Rusiju da razmotri njen prijem u sastav federacije.

„Inicijativa o ujedinjenju republika objavljena je juče. U 10.00 (srpsko 09.00) počeli su pregovori na tu temu“, izjavio je sagovornik RIA Novosti čije ime nije saopšteno.

09.54 – Amnesti internešnl: Ukrajinska milicija okrutna

Prekoračenje snage i okrutnost organa rada su posebno došli do izražaja prilikom poslednjih događaja u Ukrajini, stoji u izveštaju međunarodne pravobranilačke organizacije Amnesti internešnl.

„Ukrajinski organi reda su odavno poznati po nepoštovanju ljudskih prava a odgovorna lica ostaju nekažnjena“, – naglašeno je u izveštaju. Pravobranilačka organizacija takođe obraća pažnju na mučenje zarobljenih u Ukrajini.

09.44 – Mapa puta koju je predložila Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za razrešenje krize u Ukrajini prihvatile su i Rusija, SAD, EU kao i vlasti u Kijevu.

09.40 – Predsednik Rusije Vladimir Putin i predsedavajući Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju Didije Burkhalter saglasili su se da OEBS treba da se više angažuje u unapređenju dijaloga između privremene ukrajinske vlade i separatista na istoku zemlje, javio je Rojters.Njih dvojica su u jučerašnjem telefonskom razgovoru istakli „značaj pojačavanja napora usmerenih na rešavanje krizne situacije, uključujući i omogućavanje direktnog dijaloga između vlasti u Kijevu i predstavnika jugoistočnih ukrajinskih regiona“, saopštila je vlada u Moskvi. Posle referenduma, nezavisnost od Ukrajine proglasile su Luganska Narodna Republika i Donjecka Narodna Republika.

09.28 – Češka nije priznala referendum u istočnoj Ukrajini

Referendum u Donjeckoj i Luganskoj oblasti Ukrajine je nelegitiman, smatra predsednik Češke Miloš Zeman a prenosi portparol kancelarije predsednika.

Zeman međutim smara da održani referendum svedoči o „određenim raspoloženjima stanovništva za koje je ruski jezik maternji“. Češki predsednik takođe smatra da je važno da građani aktivno učestvuju na izborima 25. maja, jer postoji opasnost da pobede nacionalističke ili fašističke snage.

09.09 – Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer doputovao je u Ukrajinu i započeo razgovore s tamošnjim privremenim premijerom Arsenijem Jacenjukom i ministrom diplomatskih poslova Andrejem Deščicom, saopštio je MIP Nemačke.

09.05 – Nemačka kancelarka Angela Merkel kaže da je neophodno da se nađe mirno rešenje za ukrajinsku krizu. „Vojnim sredstvima ova kriza se neće rešiti“, rekla je ona za list Vestfalenpost, prenosi Itar-Tass. „Svi kanali za pregovore moraju da ostanu otvoreni. Svi predstavnici regiona i ukrajinskog društva koji nisu za upotrebu sile treba da učestvuju u nacionalnom dijalogu“, rekla je Merkelova.

09.01 – Referendumi u Donjeckoj i Luganskoj oblasti pokazali su da vlada treba da podrži svoj narod, izjavio je gradonačelnik Harkova Genadij Kernjes, koji se u Izraelu oporavlja posle atentata. „Mi treba da izvučemo zaključke i kaznimo one koji su krivi za žrtve, ali vlast mora da ispuni svoje obećanje da će biti demokratska i raditi za narod“, poručio je Kernjes.

08.50 – Tužiteljka Krima Natalija Poklonskaja žrtva novih sankcija EU

Na listi je i šest Ukrajinaca – između ostalih „narodni gradonačelnik“ Slavjanska Vjačeslav Ponomarjev i predsednik CIK samoproglašene Donjecke Narodne Republike Roman Ljagin.

Sa ovih novih 13, na crnoj listi EU sada je više od 60 osoba. Svima im je zabranjen ulaz, a ako imaju račune u evropskim bankama, oni su zamrznuti.

Sankcije EU proširene su i na još dva preduzeća, oba registrovana na Krimu – „Černomorsk-njeftegas“ i „Feodosija“.

08.46 – Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer danas će posetiti Ukrajinu da bi se založio za pregovore Vlade u Kijevu i proruskih separatista na istoku Ukrajine. Štajnmajer će se u Kijevu sastati s premijerom Arsenijem Jacenjukom, a potom je predviđeno da poseti istok Ukrajine. Jacenjuk bi zatim trebalo da otputuje za Brisel, da bi sa zvaničnicima Evropske komisije razmotrio mere podrške Kijevu.

08.42 – „Još ima vremena da se spreči da kriza u Ukrajini postane ratni konflikt“, izjavio je generalni sekretar UN Ban Ki-mun. „Prošlih sedmica videli smo mnogo nasilja i malo dijaloga. Pozivam sve koji osporavaju jedinstvo, teritorijalni integritet i stabilnost u Ukrajini da prestanu s tim. Ali i vlasti u Kijevu moraju da se maksimalno suzdrže u odgovoru i da ostanu u okvirima ukrajinskog zakona i međunarodnih principa ljudskih prava“, dodao je on.

08.38 – Zbog krize u Ukrajini Kanada je uvela ekonomske sankcije protiv još 12 osoba, po šestoro Ruska i Ukrajinaca, izjavio je tamošnji premijer Stiven Harper. Među njima su šef Generalštaba ruskih oružanih snaga Valerij Gerasimov, član rukovodstva vojne obaveštajne službe Igor Girkin i senatorka s Krima Olga Kovatidi.

08.25 – SAD i njeni evropski saveznici spremni su za treću fazu sankcija protiv Ruske Federacije, koja će biti ekonomske prirode, izveštava radio Eho Moskva. Zapadni mediji javljaju da je reč o zabrani snabdevanja Rusije najmodernijim tehnologijama i opremom za naftne i gasne kompanije. Postojeći projekti u oblasti energetike mogli bi biti pošteđeni od sankcija, ali na nove projekte biće uvedena dodatna kontrola ili će biti blokirani. Treća faza stupa na snagu ako Zapad smatra da Moskva pokušava da utiče na predsedničke izbore u Ukrajini.

08.17 – Eskalacija krize u Ukrajini još uvek može biti zaustavljena putem dogovora, izjavio je predsedavajući donjeg doma ruskog parlamenta, Državne dume, Sergej Nariškin. „Situacija u Ukrajini otišla je predaleko, ona se pretvara u humanitarnu katastrofu, ali verujemo da ekslacija krize još može da se zaustavi. Jedini način je dogovor čije će ostvarenje biti zajamčeno ustavom“, kazao je Nariškin i dodao da bi sve strane i političke snage u Ukrajini trebalo da učestvuju u tom procesu.

07.51 – Turčinov i Rompej o situaciji u Ukrajini

Vršilac dužnosti predsednika Ukrajine Aleksandar Turčinov i predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej su razgovarali o situaciji u zemlji, predstojećim predsedničkim izborima i pitanju pojednostavljenja viznog režima sa Evropskom unijom, saopšteno je na sajtu Vrhovne rade.

Aleksandar Turčinov je izrazio uverenost da će ranije ili kasnije Kijev u potpunost „lokalizovati terorističku pretnju na istoku Ukrajine“.

„Činimo sve da se izbori u Ukrajini održe, da budu pošteni, transparentni i demokratski“, – rekao je Turčinov.

07.36 – MUP Ukrajine naložio ekspertizu hemijske materije koja je definitivno korišćena u požaru u Odesi

Šef SBU Valentin Nalivajčenko izjavio je da je u Odeskom domu sindikata za vreme požara korišćena nepoznata materija, MUP je naložio nezavisnu međunarodnu ekspertizu. Ranije su poslanici govorili o tome, da je tokom nereda u Odesi u Domu sindikata bila upotrebljena hemijska supstanca.

07.12 – Škotski političar osudio zapadnu podršku neonacistima u Ukrajini

Lider škotskih socijalista Kolin Foks smatra da je Zapad u određenom vremenskom periodu podržavao neonaciste u Ukrajini, a zatim sa vlasti oborio demokratski izabranog predsednika zemlje.

06.39 – Sergej Rjabkov: Sankcije prema Rusiji nedostojne Evropske unije

Prema rečima zamenika ministra spoljnih poslova RF Sergeja Rjabkova, Moskva žali zbog sankcija koje su Rusiji uvedene, međutim smatra da je taj korak nedostojan Evropske unije. U međuvremenu, „crna lista“ osoba prema kojima je EU uveo sankcije proširena je na 61 osobu.

Među njima su se našli i zamenik šefa kabineta predsednika RF Vjačeslav Volodin i javna tužiteljka Krima Natalija Poklonska, navodi Rusija 24.

Umesto da se bave realnim poboljšanjem situacije, deeskalacijom, razoružanjem Desnog sektora, uspostavljanjem direktnog dijaloga između kijevskih vlasti i regiona, kolege iz Evropske unije demonstriraju jednostranost, jednodimenzionalnost, politiku koja nema perspektivu i nije dostojna Evropske unije, naglasio je prema navodima Itar-Tassa Sergej Rjabkov.

00.39 – MSP RF zahteva izvinjenje od kijevskih vlasti zbog incidenta sa mitropolitom Ilarionom

Rusko ministarsvo spoljnih poslova uvereno je da odluka ukrajinskih vlasti da zabrane ulazak u zemlju mitropolitu volokolamskom Ilarionu, koji se nalazi na čelu Odeljenja spoljnih crkvenih veza Moskovske patrijaršije, predstavlja provokaciju bez presedana.

„Zahtevamo od de fakto kijevskih vlasti iscrpna objašnjenja za tako neučtiv odnos prema tako visokom crkvenom poglavaru i odgovarajuća izvinjenja“, kaže se u komenataru MSP RF, objavljenom na sajtu diplomatskog resora.

Poslednjih dana naneta je šteta i krhkoj religioznoj situaciji u Ukrajini. Sada se na nišanu našla kanonska pravoslavna crkva, naglašeno je u ruskom diplomatskom resoru.

Na aerodromu Dnjepropetrovska mitropolitu Ilarionu je bez objašnjenja takve odluke rečeno da mu je zabranjen ulazak na teritoriju Ukrajine.

Vladika je došao u Dnjepropetrovsk kako bi čestitao 75. rođendan mitropolitu dnjepropetrovskom i pavlogradskom Irineju, preneo čestitku patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila i uručio crkvenu nagradu, Orden svetog kneza Danila moskovskog.

RPC je izrazila odlučan protest povodom zabrane ulaska u Ukrajinu mitropolitu volokolamskom Ilarionu.

RPC ujedinjuje milione pravoslavnih vernika raznih političkih ubeđenja. Crkva odlučno osuđuje bilo kakav pokušaj da se politički i građanski sukob u Ukrajini prenese u versku ravan.

Izvor: Agencije