Дијаспора незадовољна односима са матицом

БЕОГРАД – Српска дијаспора није задовољна односом са матицом а желела би и да има представнике у српском парламенту, рекао је данас председник Скупштине дијаспоре Срба у региону Драган Станојевић.

Срби у расејању, како је објаснио на Пословној конференцији-Србија и дијаспора у београдском Сава центру, имају предлоге за измену Закона о дијаспори и желели би да председник Владе Србије, Ивица Дачић, што пре организује састанак са њима, како би га упознали са својим проблемима.

Представници дијаспоре би, такође, желели да упознају премијера и са другим захтевима и да од њега чују шта је могуће од њих остварити, казао је Станојевић и поновио и овом приликом да је и даље један од предлога да дијаспора добије своје представнике у парламенту.

Он је нагласио да је тачно да постоје проблеми и расколи у дијаспори, али, како је оценио, и држава мора да покаже добру вољу и да помогне дијаспори да се боље организује.

Према његовом мишљењу, бројне бирократске процедуре отежавају долазак инвеститора у Србију, и зато је потребно „створити тим у Србији који би се бавио препознавањем економскх пројеката“.

Премијер Србије Ивица Дачић изјавио је да чланови дијаспоре могу да се боре за српске националне интересе само учешћем у власти у земљама у којима живе и истакао да влада Србије треба да створи подстицај за инвестиције и препозна дијаспору као потенцијал.

„Србе у Црној Гори поистовећују са опозицијом. Морамо да се боримо за национални интерес у Црној Гори, а та борба се остварује победом и учествовањем на власти“, рекао је Дачић на отварању пословне конференције „Србија и дијаспора“ у Београду.

Дачић је рекао да не верује да су Срби јединствени у свету и да треба да буду реални и свесни онога што јесу јер само тако могу да исправљају грешке.

„Срби данас у свету не предстваљају никакав фактор, ни Србија као земља, нити Србија као диајспора. То говорим зато што до сада нисам срео ниједног Србина у политичким структурама где сам био, али зато Бошњаке, Албанце и Турке јесам, а нас има много више“, рекао је Дачић.

Он је рекао да је зато суштина у томе да се организујемо, а не само „да причамо, љубимо, грлимо се, наздрављамо и заклињено у љубав и верност а иза тога нема ничег другог“.

Дачић је рекао да без Срба у региону нема владе у Хрватској и додао и да „косовски премијер“ Хашим Тачи влада уз помоћ Срба у Приштини.

Дачић је такође указао рекао да српска дијаспора спада у најдарежљивије, да је међу првима у свету по дознакама које шаље у матицу, али да је по инвестицијама на самом зачељу и да зато држава треба да створи услове за улагање.

Дачић је прецизирао да је у првих шест до осам месеци, према подацима НБС, формалним каналима у Србију стигло 1,5 милијарди евра, односно 2 милијарде долара, док, према подацима Светске банке, годишње у Србију формалним и неформалним каналима пристигне око 5,5 односно 5,6 милијарди долара, што је између десет и 15 одсто бруто националног производа.

„Сматара се да око 11 одсто грађана добија новчану помоћ из иностранства“, рекао је Дачић.

Међутим, по инвестицијама из дијаспоре Србија је на зачељу, јер је тренутно однос дознака и инвестиција 90:10 и држава мора да створи услове за улагање.

„Нама недостају инвестиције у најопштијем смислу. Не треба их делити на домаће и стране. Удео инвестиција код нас је веома мали, и ако га не подигнемо не можемо да рачунамо на било какав напредак“, рекао је Дачић.

Дачић је додао да локална самоуправа може да рачуна са инвестицијама дијаспоре али да однос према њој мора бити организован и да дијаспора може да нађе свој интерес кроз јавно и приватно партнерство које подстиче Србија.

Председник Савеза Срба у Аустрији Зоран Алексић сматра да је потребно веће политичко ангажовање Срба, који чине значајан удео у становништву Аустрије.

Он је, на обраћање премијера Ивице Дачића на конференцији „Србија и дијаспора“, у којем је говорио о непостојећем учешћу Срба у политичком животу у срединама у којима жзиве у дијаспори, рекао да се то „буквално“ односи на Аустрију али и многе друге земље у Европи у којима је ситуација иста.

Савез и Заједнице српских клубова у покрајинама баве се управо питањем зашто Срби немају своје представнике у политичком животу Аустрије, рекао је он Тањугу.

„Покушавамо да „извучемо“ на површину људе који би се ангажовали политичким радом, али они траже заузврат подршку. Док год не покажемо да ми, којима је то у интересу можемо да анимирамо већи број људи који ће стати иза кандидата српског порекла, које год партије, нећемо успети да се боље политички артикулишемо, нити ћемо бити озбиљно схваћени јер су наши резултати на изборима поражавајући“, нагласио је Алексић.

Он је указао да је у Бечу, на пример, сваки десети становник српског порекла и да би зато требало да Срби имају већи број одборника у градској скупштини него грађани турског порекла, али би, како је додао, сада успех био имати и макар једног.

Алексић је уједно констатовао да је можда проблем што би сви желели одмах да уђу у покрајинске скупштине, а не крећу од општинског нивоа.

Према његовим речима потребно је да се крене са локалног нивоа, да се у одборима сазре и конкурише потом за виши ниво.

„Овако нећемо никада имати критичну масу за представника на некој већој позицији“, поручио је Алексић.

Дијаспора може да буде најбољи покретач развоја Србије

Директорка Канцеларије Владе Србије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Славка Драшковић рекла је данас да дијаспора може да буде најбољи покретач бољитка и развоја државе, највећа помоћ и амбасадор за поправку имиџа у свету.

Она је поручила да Влада и локалне власти раде на стварању доброг амбијента за њихово пословање што је и циљ споразума „Запослимо Србију“, који ће данас бити потписан, а чији је акценат на повезивању дијаспоре са локалном самоуправом.

Драшковић је рекла да је српска дијаспора локално оријентисана, да су Срби из дијаспоре повезани са својим завичајем и местом из којих су потекли и да је зато 90 одсто инвестиција која долазе из дијаспоре локално оријентисано.

„Градоначелници су данас ту да би се представили и понудили добар амбијент за инвестирање, али и обавезали уласком у пројекат да ће вам дати добре прилике и стабилан пословни амбијент ослобођен државних администрација, као и да ће сами радити на помоћи у прикупљању свих материјала и докумената потребно за дозволе, да ће се дозволе издавати у најбржем, року и да неће уводити нове таксе док је инвестиција у току“, рекла је она.

Координатор Еономског савета СНС Миленко Џелетовић рекао је да Србија не сме да испусти историјску шансу и не искористи капацитете дијаспоре за добробит матице, али да наслеђени проблеми траже мозаик решења.

„Свако парцијално решење, сваки исхритрен корак, ако не буде део свеобухватне стратегије биће губљење времена. Овде је време драгоценије од новца“, рекао је Џелатовић.

Он је поручио да је Србији, влади и носиоцима економске политике потребан „Заокрет“, пре свега у отварању нових радних места, повећању запослености, порасту бруто домаћег производа и благостања, односно заокрет ка модернијој и функционалнијој Србији.

Према његовим речима, то није могуће без појачања извозних перформанси и пуњења девизних резерви.

Џелетовић је рекао да је заокрет неопходан и да би све потенцијале дијаспоре требало укључитои у дефинисање стратегије развоја.

„Да знамо шта нам ваља чинити наредних 20 година. Заокрет је неопходан и да нас историја не би запамтила као генерацију која није искористила шансу, која је оставила енормни дуг, минусе на рачунима, хипотеке на становима“, рекао је Џелетовић.

Он је поручио и да је заокрет неопходан и у односу матице према диајспори јер су иза нас деценије неразумевања и неслагања.

“Прошлост се гумицом не може избрисати, али се оловком будућност може исписати И надамо се да ће ова конференција представљати ту оловку”, рекао је он и поручио да конференција може бити мост ка великим предузећима и политичарима у земљама у којима Срби живе.

Џелатовић је рекао да је пројектом“Запослимо Србију“ у плану формирање банке, која не би била класична инвестициона банка.

„Пројекат српске банке дијаспоре је пионирски, али је утемељење за оснивање српско-америчка банка, која је функционисала на најбољи начин у смислу повезивање матице и дијаспоре“, рекао је он.

Он је додао и да је најављен и закон о улагањима, који по први пут на исти начин прилази домаћим и страним инвеститорима и предвиђа увођење једног шалтера, где ће локалне власти имати велику одговорност.

Позив дијаспори да учествује у приватизацији предузећа

Вршилац дужности директора Агенција за промоцију извоза и страна улагања (СИЕПА) Владимир Миленковић позвао је данас инвеститоре из дијаспоре да учествују у приватизацији у Србији.

Он је рекао да Србија има потенцијал, нарочито у пољопривреди и индустрији.

„Потребно је радити на развоју привреде и индустрије како би се млади људи запослили“, изјавио је Миленковић.

Он је навео да у Србију годишње уђе између седам и осам милијарди евра новца из дијаспоре, а од тога мали део иде на инвестиције, а велики део на потрошњу.

Помоћник директора Канцеларије Владе Србије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Вукман Кривокућа, навео је да је закључак скупа да је недовољно искориштен потенцијал и могућности сарадње Србије и дијаспоре.

Потребна је, како је навео и боља повезаност инвеститора са локаном самоуправом и државним инситуцијама, као и сагледавање потреба српских фирми за стручњацима из дијаспоре.

Кривокућа је додао и да је потребно оснивање удружења привредника из дијаспоре и представљање конкретних пројеката локалних самоуправа.

Потписан споразум „Запослимо Србију“

Споразум „Запослимо Србију“, чији је циљ повезивање дијаспоре са локалним самоуправама, потписан је данас у оквиру пословне конференције „Србија и дијаспора“ у Београду.

Представници градова и општина Крушевац, Ниш, Пожаревац, Ужице, Нови Сад, Петровац на Млави, Неготин, Љубовија и Трстеник и директорка Канцеларије Владе Србије за сарадњу са дијаспором Славка Драшковић потписали су споразум уз присуство представника дијаспоре из више земаља света.

Споразумом је предвиђено да градоначелници понуде добре прилике за инвестирање и стабилан амбијент ослобођен административних препрека, рекла је приликом отварања конференције Драшковић.

Она је навела да је предвиђено да представници општина и сами раде на прикупљању материјала и докумената за дозволе, да их издају у најбржем року, као и да се не уводе нове таксе док је инвестиција у току.

Она је поручила да Влада и локалне власти раде на стварању доброг амбијента за пословање и да чланови дијаспоре могу да буду најбољи покретач бољитка и развоја Србије и амбасадори за поправку имиџа у свету.

Министар регионалног развоја и локалне самоуправе Игор Мировић рекао је, поводом потписивања споразума, да је Србија међу земљама које имају највеће регионалне разлике у Европи, али да ће нова регионална политика дати шансу свим регионима и бити усмерена на искоршћавање њихових потенцијала.

Мировић је рекао да ће нова регионална политика коју припрема то министарство бити утврђена националим планом регоналног развоја који ће бити промовисан у наредних неколико месеци.

Он је навео ће у наредном периоду бити финансирани пројекти у циљу јачања регионалне конкурентности, али без уплива политике, на основу јасних економских параметара.

Мировић је истакао да је свестан слабости управе и администрације, као и да недостају принципи управљања у јавној управи и додао да је у припреми неколико закона који ће бити темељ за професионализацију и повећање ефикасности администрације на локалном нивоу.

Министарство ће све капацитете и средства усмерити на стварање услова за нове инвестиицје у локалним самоуправама како би се смањила незапосленост, рекао је Мировић и додао да верује да ће и представници дијаспоре пронаћи шансу у томе.

Градоначелник Крушевца Братислав Гашић рекао је да је повезивање општина са дијаспором једна од карика која је недостајала политичким кормиларима.

Указујући да постоји оправдано неповерење због прошлости, Гашић је рекао да су представници власти доказали да раде одговорно, савесно и поштено.

„Идући од националног ка локалном нивоу, желим да као градоначелник Крушевца унапредимо механизме сарадње са дијаспором који су се показали недовољним“, рекао је Гашић.

Извор: Танјуг