Dijaspora nezadovoljna odnosima sa maticom

BEOGRAD – Srpska dijaspora nije zadovoljna odnosom sa maticom a želela bi i da ima predstavnike u srpskom parlamentu, rekao je danas predsednik Skupštine dijaspore Srba u regionu Dragan Stanojević.

Srbi u rasejanju, kako je objasnio na Poslovnoj konferenciji-Srbija i dijaspora u beogradskom Sava centru, imaju predloge za izmenu Zakona o dijaspori i želeli bi da predsednik Vlade Srbije, Ivica Dačić, što pre organizuje sastanak sa njima, kako bi ga upoznali sa svojim problemima.

Predstavnici dijaspore bi, takođe, želeli da upoznaju premijera i sa drugim zahtevima i da od njega čuju šta je moguće od njih ostvariti, kazao je Stanojević i ponovio i ovom prilikom da je i dalje jedan od predloga da dijaspora dobije svoje predstavnike u parlamentu.

On je naglasio da je tačno da postoje problemi i raskoli u dijaspori, ali, kako je ocenio, i država mora da pokaže dobru volju i da pomogne dijaspori da se bolje organizuje.

Prema njegovom mišljenju, brojne birokratske procedure otežavaju dolazak investitora u Srbiju, i zato je potrebno „stvoriti tim u Srbiji koji bi se bavio prepoznavanjem ekonomskh projekata“.

Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je da članovi dijaspore mogu da se bore za srpske nacionalne interese samo učešćem u vlasti u zemljama u kojima žive i istakao da vlada Srbije treba da stvori podsticaj za investicije i prepozna dijasporu kao potencijal.

„Srbe u Crnoj Gori poistovećuju sa opozicijom. Moramo da se borimo za nacionalni interes u Crnoj Gori, a ta borba se ostvaruje pobedom i učestvovanjem na vlasti“, rekao je Dačić na otvaranju poslovne konferencije „Srbija i dijaspora“ u Beogradu.

Dačić je rekao da ne veruje da su Srbi jedinstveni u svetu i da treba da budu realni i svesni onoga što jesu jer samo tako mogu da ispravljaju greške.

„Srbi danas u svetu ne predstvaljaju nikakav faktor, ni Srbija kao zemlja, niti Srbija kao diajspora. To govorim zato što do sada nisam sreo nijednog Srbina u političkim strukturama gde sam bio, ali zato Bošnjake, Albance i Turke jesam, a nas ima mnogo više“, rekao je Dačić.

On je rekao da je zato suština u tome da se organizujemo, a ne samo „da pričamo, ljubimo, grlimo se, nazdravljamo i zaklinjeno u ljubav i vernost a iza toga nema ničeg drugog“.

Dačić je rekao da bez Srba u regionu nema vlade u Hrvatskoj i dodao i da „kosovski premijer“ Hašim Tači vlada uz pomoć Srba u Prištini.

Dačić je takođe ukazao rekao da srpska dijaspora spada u najdarežljivije, da je među prvima u svetu po doznakama koje šalje u maticu, ali da je po investicijama na samom začelju i da zato država treba da stvori uslove za ulaganje.

Dačić je precizirao da je u prvih šest do osam meseci, prema podacima NBS, formalnim kanalima u Srbiju stiglo 1,5 milijardi evra, odnosno 2 milijarde dolara, dok, prema podacima Svetske banke, godišnje u Srbiju formalnim i neformalnim kanalima pristigne oko 5,5 odnosno 5,6 milijardi dolara, što je između deset i 15 odsto bruto nacionalnog proizvoda.

„Smatara se da oko 11 odsto građana dobija novčanu pomoć iz inostranstva“, rekao je Dačić.

Međutim, po investicijama iz dijaspore Srbija je na začelju, jer je trenutno odnos doznaka i investicija 90:10 i država mora da stvori uslove za ulaganje.

„Nama nedostaju investicije u najopštijem smislu. Ne treba ih deliti na domaće i strane. Udeo investicija kod nas je veoma mali, i ako ga ne podignemo ne možemo da računamo na bilo kakav napredak“, rekao je Dačić.

Dačić je dodao da lokalna samouprava može da računa sa investicijama dijaspore ali da odnos prema njoj mora biti organizovan i da dijaspora može da nađe svoj interes kroz javno i privatno partnerstvo koje podstiče Srbija.

Predsednik Saveza Srba u Austriji Zoran Aleksić smatra da je potrebno veće političko angažovanje Srba, koji čine značajan udeo u stanovništvu Austrije.

On je, na obraćanje premijera Ivice Dačića na konferenciji „Srbija i dijaspora“, u kojem je govorio o nepostojećem učešću Srba u političkom životu u sredinama u kojima žzive u dijaspori, rekao da se to „bukvalno“ odnosi na Austriju ali i mnoge druge zemlje u Evropi u kojima je situacija ista.

Savez i Zajednice srpskih klubova u pokrajinama bave se upravo pitanjem zašto Srbi nemaju svoje predstavnike u političkom životu Austrije, rekao je on Tanjugu.

„Pokušavamo da „izvučemo“ na površinu ljude koji bi se angažovali političkim radom, ali oni traže zauzvrat podršku. Dok god ne pokažemo da mi, kojima je to u interesu možemo da animiramo veći broj ljudi koji će stati iza kandidata srpskog porekla, koje god partije, nećemo uspeti da se bolje politički artikulišemo, niti ćemo biti ozbiljno shvaćeni jer su naši rezultati na izborima poražavajući“, naglasio je Aleksić.

On je ukazao da je u Beču, na primer, svaki deseti stanovnik srpskog porekla i da bi zato trebalo da Srbi imaju veći broj odbornika u gradskoj skupštini nego građani turskog porekla, ali bi, kako je dodao, sada uspeh bio imati i makar jednog.

Aleksić je ujedno konstatovao da je možda problem što bi svi želeli odmah da uđu u pokrajinske skupštine, a ne kreću od opštinskog nivoa.

Prema njegovim rečima potrebno je da se krene sa lokalnog nivoa, da se u odborima sazre i konkuriše potom za viši nivo.

„Ovako nećemo nikada imati kritičnu masu za predstavnika na nekoj većoj poziciji“, poručio je Aleksić.

Dijaspora može da bude najbolji pokretač razvoja Srbije

Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Slavka Drašković rekla je danas da dijaspora može da bude najbolji pokretač boljitka i razvoja države, najveća pomoć i ambasador za popravku imidža u svetu.

Ona je poručila da Vlada i lokalne vlasti rade na stvaranju dobrog ambijenta za njihovo poslovanje što je i cilj sporazuma „Zaposlimo Srbiju“, koji će danas biti potpisan, a čiji je akcenat na povezivanju dijaspore sa lokalnom samoupravom.

Drašković je rekla da je srpska dijaspora lokalno orijentisana, da su Srbi iz dijaspore povezani sa svojim zavičajem i mestom iz kojih su potekli i da je zato 90 odsto investicija koja dolaze iz dijaspore lokalno orijentisano.

„Gradonačelnici su danas tu da bi se predstavili i ponudili dobar ambijent za investiranje, ali i obavezali ulaskom u projekat da će vam dati dobre prilike i stabilan poslovni ambijent oslobođen državnih administracija, kao i da će sami raditi na pomoći u prikupljanju svih materijala i dokumenata potrebno za dozvole, da će se dozvole izdavati u najbržem, roku i da neće uvoditi nove takse dok je investicija u toku“, rekla je ona.

Koordinator Eonomskog saveta SNS Milenko Dželetović rekao je da Srbija ne sme da ispusti istorijsku šansu i ne iskoristi kapacitete dijaspore za dobrobit matice, ali da nasleđeni problemi traže mozaik rešenja.

„Svako parcijalno rešenje, svaki ishritren korak, ako ne bude deo sveobuhvatne strategije biće gubljenje vremena. Ovde je vreme dragocenije od novca“, rekao je Dželatović.

On je poručio da je Srbiji, vladi i nosiocima ekonomske politike potreban „Zaokret“, pre svega u otvaranju novih radnih mesta, povećanju zaposlenosti, porastu bruto domaćeg proizvoda i blagostanja, odnosno zaokret ka modernijoj i funkcionalnijoj Srbiji.

Prema njegovim rečima, to nije moguće bez pojačanja izvoznih performansi i punjenja deviznih rezervi.

Dželetović je rekao da je zaokret neophodan i da bi sve potencijale dijaspore trebalo uključitoi u definisanje strategije razvoja.

„Da znamo šta nam valja činiti narednih 20 godina. Zaokret je neophodan i da nas istorija ne bi zapamtila kao generaciju koja nije iskoristila šansu, koja je ostavila enormni dug, minuse na računima, hipoteke na stanovima“, rekao je Dželetović.

On je poručio i da je zaokret neophodan i u odnosu matice prema diajspori jer su iza nas decenije nerazumevanja i neslaganja.

“Prošlost se gumicom ne može izbrisati, ali se olovkom budućnost može ispisati I nadamo se da će ova konferencija predstavljati tu olovku”, rekao je on i poručio da konferencija može biti most ka velikim preduzećima i političarima u zemljama u kojima Srbi žive.

Dželatović je rekao da je projektom“Zaposlimo Srbiju“ u planu formiranje banke, koja ne bi bila klasična investiciona banka.

„Projekat srpske banke dijaspore je pionirski, ali je utemeljenje za osnivanje srpsko-američka banka, koja je funkcionisala na najbolji način u smislu povezivanje matice i dijaspore“, rekao je on.

On je dodao i da je najavljen i zakon o ulaganjima, koji po prvi put na isti način prilazi domaćim i stranim investitorima i predviđa uvođenje jednog šaltera, gde će lokalne vlasti imati veliku odgovornost.

Poziv dijaspori da učestvuje u privatizaciji preduzeća

Vršilac dužnosti direktora Agencija za promociju izvoza i strana ulaganja (SIEPA) Vladimir Milenković pozvao je danas investitore iz dijaspore da učestvuju u privatizaciji u Srbiji.

On je rekao da Srbija ima potencijal, naročito u poljoprivredi i industriji.

„Potrebno je raditi na razvoju privrede i industrije kako bi se mladi ljudi zaposlili“, izjavio je Milenković.

On je naveo da u Srbiju godišnje uđe između sedam i osam milijardi evra novca iz dijaspore, a od toga mali deo ide na investicije, a veliki deo na potrošnju.

Pomoćnik direktora Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Vukman Krivokuća, naveo je da je zaključak skupa da je nedovoljno iskorišten potencijal i mogućnosti saradnje Srbije i dijaspore.

Potrebna je, kako je naveo i bolja povezanost investitora sa lokanom samoupravom i državnim insitucijama, kao i sagledavanje potreba srpskih firmi za stručnjacima iz dijaspore.

Krivokuća je dodao i da je potrebno osnivanje udruženja privrednika iz dijaspore i predstavljanje konkretnih projekata lokalnih samouprava.

Potpisan sporazum „Zaposlimo Srbiju“

Sporazum „Zaposlimo Srbiju“, čiji je cilj povezivanje dijaspore sa lokalnim samoupravama, potpisan je danas u okviru poslovne konferencije „Srbija i dijaspora“ u Beogradu.

Predstavnici gradova i opština Kruševac, Niš, Požarevac, Užice, Novi Sad, Petrovac na Mlavi, Negotin, Ljubovija i Trstenik i direktorka Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa dijasporom Slavka Drašković potpisali su sporazum uz prisustvo predstavnika dijaspore iz više zemalja sveta.

Sporazumom je predviđeno da gradonačelnici ponude dobre prilike za investiranje i stabilan ambijent oslobođen administrativnih prepreka, rekla je prilikom otvaranja konferencije Drašković.

Ona je navela da je predviđeno da predstavnici opština i sami rade na prikupljanju materijala i dokumenata za dozvole, da ih izdaju u najbržem roku, kao i da se ne uvode nove takse dok je investicija u toku.

Ona je poručila da Vlada i lokalne vlasti rade na stvaranju dobrog ambijenta za poslovanje i da članovi dijaspore mogu da budu najbolji pokretač boljitka i razvoja Srbije i ambasadori za popravku imidža u svetu.

Ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave Igor Mirović rekao je, povodom potpisivanja sporazuma, da je Srbija među zemljama koje imaju najveće regionalne razlike u Evropi, ali da će nova regionalna politika dati šansu svim regionima i biti usmerena na iskoršćavanje njihovih potencijala.

Mirović je rekao da će nova regionalna politika koju priprema to ministarstvo biti utvrđena nacionalim planom regonalnog razvoja koji će biti promovisan u narednih nekoliko meseci.

On je naveo će u narednom periodu biti finansirani projekti u cilju jačanja regionalne konkurentnosti, ali bez upliva politike, na osnovu jasnih ekonomskih parametara.

Mirović je istakao da je svestan slabosti uprave i administracije, kao i da nedostaju principi upravljanja u javnoj upravi i dodao da je u pripremi nekoliko zakona koji će biti temelj za profesionalizaciju i povećanje efikasnosti administracije na lokalnom nivou.

Ministarstvo će sve kapacitete i sredstva usmeriti na stvaranje uslova za nove investiicje u lokalnim samoupravama kako bi se smanjila nezaposlenost, rekao je Mirović i dodao da veruje da će i predstavnici dijaspore pronaći šansu u tome.

Gradonačelnik Kruševca Bratislav Gašić rekao je da je povezivanje opština sa dijasporom jedna od karika koja je nedostajala političkim kormilarima.

Ukazujući da postoji opravdano nepoverenje zbog prošlosti, Gašić je rekao da su predstavnici vlasti dokazali da rade odgovorno, savesno i pošteno.

„Idući od nacionalnog ka lokalnom nivou, želim da kao gradonačelnik Kruševca unapredimo mehanizme saradnje sa dijasporom koji su se pokazali nedovoljnim“, rekao je Gašić.

Izvor: Tanjug