Dimić – Srbija je imala dva antifašistička pokreta

Sagovornik Tanjuga istoričar Ljubodrag Dimić napominje da su u vreme Drugog svetskog rata na prostoru Jugoslavije bila aktivna dva antifašistička pokreta – jedan levičarski na čelu sa Komunističkom partijom Jugoslavije (partizanski pokret) i drugi građanski, „koji je predvodila ili na neki način simbilizovala jugoslovenska vojska u otadžbini ili četnički pokret“, ali primećuje istovremeno da ovde antifašizmom kao da nije „na ceni“.

– Ne treba zaboraviti da je 9. maj, danas Dan Evrope, ustvari datum koji simbolizuje antifašizam, a da o antifašizmu na ovim prostorima i u ovom gradu i u državi nedovoljno vodimo računa. Dok drugi u okruženju izmišljaju svoj antifašizam, mi kao da ga se na neki način stidimo, bilo da je levičarski ili onaj koji su simbilizavale građanske snage – primećuje Dimić.

Rat je, ističe, Dimić, bio izuzetno težak za jugoslovenski, a pogotovo srpski narod, pominjući oko 1,7 miliona poginulih.

– Tokom tih godina, podjednako kao i u Evropi, dešavala su se istrebljenja čitavih naroda. U Evropi je stradalo između pet i šest miliona Jevreja. Istrebljenja tog naroda na prostoru Jugoslavije obavile su okupatorske nemačke formacije i u Srbiji na prostoru Nezavisne države Hrvatske, Slovenije, Makedonije… stradalo je gotovo 65.000 Jevreja – podsetio je Dimić.

Direktor Centra za regionalizam istoričar Aleksandar Popov ističe da je pokret protiv fašizma u tadašnjoj Jugoslaviji bio izuzetno jak i da je konačno doveo do potpunog oslobođenja naše zemlje od nemačke okupacije.

Podseća da su tu veliku ulogu antifašističkog pokreta na teritoriji SFRJ priznale sve zemlje sveta, uključujući i velike sile, što je omogućilo jugoslovenskim vlastima da na tom „velikom kapitalu“ grade budućnost zemlje.

– To je kapital koji je tadašnji predsednik Tito i tadašnje rukovodstvo znalo dobro da iskoriste u odnosima s velikim zemljama. To je izazivao veliki respekt kod velikiih sila i ostalih zemalja zato što je tako snažan pokret otpora bio u jednoj zemlji kao što je Jugoslavija – smatra Popov. Na pitanje kolika je uloga Srbije i regiona u oslobađanju Evrope od okupatora, Popov nije želeo da izdvaja konkretnu ulogu Srbije u oslobodilačkom ratu, podsetivši da je narodnooslobodilačka borba bila jedinstvena i da su proleterske brigade ratovale na celoj teritoriji nekadašnje Jugoslavije u mešovitom sastavu.

Smatra i da nije dobro što se u poslednje vreme vrši revizija istorije kako u Srbiji, tako i u ostalim zemljama, posebno u Hrvatskoj, čime se oslobodioci i pravi borci protiv fašizma proglašavaju za zločince, dok se kolaboracionisti i kvislinzi nastoje rehabilitovati i prikazati u javnosti kao da su oni „bili heroji ili da su bar u neku ruku bili u istoj ravni kao partizani koji su delovali kao oslobodilačka snaga“.

– To je štetno za Srbiju, ali i za ostale zemlje koje to rade, zato što, umesto da kapitalizuju to učešće u antifašističkoj koaliciji, što je i danas jedan veliki moralni i politički kapital, mi zapravo kao da se stidimo tog antifašizma i nama je trebalo da dođe Putin ovde pre nekoliko godina da upozori na to da smo oduzeli imena ulica oslobodicima Beograda i dali neka druga imena koja nemaju veze s tim – rekao je Popov.

On, međutim, upozorava na pojavu neonacizma poslednjih godina, što objašnjava, između ostalog, ekonomskom i političkom krizom i dolaskom novih generacija koje nisu upoznate sa istorijom.

Zato podvlači da je potrebno da se stalno vodi računa da se mladim generacijama govori o pošasti fašizma, da se upozoravaju na to da to nije modni trend, već ogromno zlo koje, ako bi se materijalizovalo, moglo bi da oživi stare aveti i napravi isto zlo koje se desilo 40-ih godina prošlog veka.

Dimić, inače, podseća da je rat počeo septembra 1939. godine napadom na Poljsku od strane Nemačke, da je trajao šest godina i da je okončan 9. maja padom Berlina.

Berlinska operacija, dodao je, počela je 16. aprila, a okončana je 2. maja, „nakon kojeg je usledilo haotično stanje u Nemačkoj, samoubistva i ubistva, da bi nedelju dana kasnije bio potpisan ugovor o predaji“.

– To je značilo da je okončan jedan rat kojem je učestvovalo 40 država sveta, u kojem je samo šest bilo neutralno, i koji je porodio 55 miliona žrtava – naglasio je Dimić.

Današnje vreme u nekim elementima podseća na ono koje je prethodilo Drugom svetskom ratu

Dimić je zaključio da je na kraju teško je reći ko je pobednik, a ko je izašao kao gubitnik iz rata.

– Vreme u kojem živimo podseća na vremena koja su u nekim elementima prethodila i Drugom svetskom ratu. U tom kontekstu je zaista teško reći ko je iz njega izašao kao pobednik, a ko kao gubitnik. Verovatno su pobedili samo oni koji su ostali živi, a oni koji su poginuli ili ostali teški invalidi, bilo na kojoj strani, svakako su veliki gubitnici jednog nepromišljenog sukoba, u koji velike sile ulaze uvek onda kad ne mogu da politički razreše svoje odnose – poručio istoričar Ljubodrag Dimić.

Izvor: Tanjug