Dinkić i Selaković o prodaji „Vršačkih Vinograda“

BEOGRAD – Poništavanje licitacije „Vršačkih vinograda” jedina je razumna i prava odluka. Taj proces treba ponoviti zbog svih dilema koje su se pojavile. Da sam ostao ministar uradio bih to isto.

Ovim rečima Mlađan Dinkić, lider URS-a i bivši ministar finansija i privrede, komentariše odluku Agencije za privatizaciju od pre tri dana da poništi plan restrukturiranja i prodaju ovog preduzeća vrati na početak.

– Početkom avgusta na moj predlog državni sekretar Aleksandar Ljubić poslao je dopis Agenciji za privatizaciju kojim je zabranio da se potpisuje ugovor sa kineskom kompanijom „Guan Nan”, s obzirom na nedostatke koje su u tom procesu uočene. Dat je nalog agenciji da ispravi manjkavosti kupoprodajnog ugovora. Traženo je da se država bolje obezbedi i da se vrednuje grožđe na čokotima, to jest da se predstojeća berba grožđa dodatno plati. Preporuka ministarstva je bila da se poništi licitacija, ukoliko kineska strana to ne prihvati. Ona to nije prihvatila, ali su na mene kao ministra vršeni politički pritisci da se ugovor s Kinezima potpiše – dodaje Dinkić u intervjuu za „Politiku”.

Ko je vršio pritisak?

Iz kabineta predsednika države zvali su više puta da se taj ugovor potpiše zato što je predsednik Nikolić tada putovao u Kinu i mislio je da bi to pomoglo našim bilatelarnim odnosima. Mi smo tada odgovorili da ima smisla potpisati samo ukolikose isprave manjkavosti koje smo uočili.

Da li je plan restrukturiranja bio pripremljen za unapred poznatog kupca i da li je u postupku privatizacije bilo propusta?

Ne. Izmene u planu restrukturiranja su pravljene zbog bivših društvenih firmi koje imaju tehnologiju staru preko 20 ili 30 godina i koje niko neće da kupi. Tu se ne radi o „Telekomu” ili NIS-u, već o firmama koje imaju velike dugove i staru tehnologiju. Morale su se uraditi izmene da bi ih uopšte neko kupio i da bi se, kao što je zakonom određeno, završio proces restrukturiranja do juna 2014. Cena sa aspekta kupovine „Vršačkih vinograda” bila je u redu, ali kao što smo u našim primedbama naglasili, u obzir nije uzet ovogodišnji rod grožđa. Ceo proces nimalo nije bio sporan u odnosu na bilo šta drugo što je rađeno. Kinezi su se za „Vršačke vinograde” zainteresovali krajem prošle godine i o tome obavestili to preduzeće.

Hoćete da kažete da nijedna procedura nije prekršena?

Kinezi nisu prekršili proceduru. Agencija je uradila loš ugovor i mi kao ministarstvo smo stopirali potpisivanje ugovora.

Kako je moguće da Olivera Aranđelović u kritičnom periodu realizacije prodaje „Vršačkih vinograda” istovremeno bude zamenica direktora Agencije za privatizaciju, predsednica Odbora direktora „Vršačkih vinograda” i predsednica Komisije za sprovođenje licitacije? Zar nije to konflikt interesa?

To je tako u svim slučajevima. Ljudi iz agencije su uglavnom u odboru direktora firmi u restrukturiranju, jer nema ko drugi. Ne vidim tu nikakav konflikt interesa. To su državne firme, a ovo je državni službenik.

Kinezima su odobrene subvencije 6.000 evra po novootvorenom radnom mestu pre nego što je raspisan poziv za licitaciju? Kako je to moguće?

Njima je data mogućnost za dobijanje podsticaja kao što ih dobija bilo koja domaća i strana firma. Oni nisu nikada dobili podsticaje, jer ugovor o podsticajima nikada nije potpisan.

Kako su mogli da podnesu prijavu i da SIEPA komisija to odobri tri meseca pre nego što je javni poziv za kupovinu raspisan?

Tako su radili svi. Tako se dogodilo sa Jurom, Benetonom i u mnogo drugih slučajeva. Investitore morate motivisati da bi oni odlučili da investiraju baš kod nas, jer oni imaju mnogo izbora, a naše je da ih ubedimo da izaberu baš naše firme.

Po kom osnovu Kinezi dobijaju subvencije za otvaranje novih radnih mesta ako je obaveza kupca bila da preuzme svih 247 zaposlenih u „Vršačkim vinogradima” bez rupe u radnom stažu. Dakle oni ne preuzimaju ljude sa biroa?

Da li su dobili subvencije? Njima je samo nagovešteno da imaju mogućnost ako ispune sve kriterijume, a nisu ih ispunili. Zato ih nisu ni dobili. Da su Kinezi platili i odgovarajuću cenu, uključujući i ove zalihe, i da su dokazali da će zaposliti nove ljude, a ne postojeće , tek onda bi dobili podsticaje.

Znači vi ste tražili da zaposle novih 247 radnika i da preuzmu postojećih 247 radnika?

I to je manipulacija. Nikada se ne daje novac za postojeće radnike. Dakle investitor bira sam koje radnike će da zadrži, a koje će uz socijalni program da otpusti. Suština je da ukupan broj radnika treba da bude ovaj o kome govorimo. Oko 250 firmi je dobilo SIEPA podsticaje i to je jedini program koji je dao rezultate, jer je zahvaljujući tome srpski izvoz povećan dva puta.

Ministar Saša Radulović je upozorio da je SIEPA dodeljivala te podsticaje bez adekvatne kontrole i uz propuste u proceduri?

On nije razumeo model dodele podsticaja. Model sadrži automatsku kontrolu. Nije potrebno da to kontroliše bilo ko iz ministarstva, jer podsticaje ne može dobiti niko na lepe oči, nego morate dati bankarsku garanciju u iznosu jedna prema jedan u vrednosti subvencije koju dobija. Kako država može da zna da li je neko ozbiljan ili neozbiljan investitor, nikako, osim ako ne donese bankarsku garanciju, jer onda nema rizik država nego banka. U slučaju da se ne ostvari investicija, država naplati garanciju i time banka preuzima rizik. To je najbolji sistem kontrole koji je ikada smišljen.

Ako je tako, kako se dogodilo da ministarstvo ima dva miliona evra nenaplativih garancija Agrobanke i Razvojna banke Vojvodine?

Mi kao ministarstvo nismo mogli da znamo koje sve banke su davale garancije. SIEPA je imala obavezu da nas informiše. Ali ni SIEPA nije kriva što je Agrobanka propala. Garancije Agrobanke su propale u ko zna koliko desetina preduzeća. Centralna banka je ta koja vodi računa o zdravlju bankarskog sistema. Ovo je napumpana priča i od institucije koju je Svetska banka proglasila među pet najboljih na svetu oni se stavljaju na stub srama. Mislim da je bilo ko ko pokušava da zbog sitnog administrativnog propusta pojedinaca uruši celu instituciju, državni neprijatelj. Ja smatram da je Radulović državni neprijatelj Srbije. Zaista mislim da čini toliku štetu koju nije činio nijedan prethodni ministar poslednjih godina. Zato što iz pakosti i nekih očitih stvari koje su samo u njegovoj glavi,pokušava da uništi sve institucije koje su razvojnog karaktera, a ne nudi ništa drugo.

Otkuda toliko gneva prema Raduloviću da li je on nešto dobro uradio?

Oterao je japansku „Takatu”, „Ampeda” iz Belorusije. On tera kupce „Magnohroma” i „Petoletke”. Zaustavio je restrukturiranje društvenih firmi. On traži od njih neke besmislene bilanse koji ničemu ne služe. Kaže da kupci moraju da znaju šta kupuju. Kupce ne zanimaju bilansi, jer oni neće da kupuju dugove i potraživanja. Pitajte Svetsku banku šta misli o Raduloviću.

Ali vi ste bili dosta dugo ministar, zašto vi niste završili privatizacije?

Ja sam napravio plan da to završim do sredine ove godine. Zatekao sam kao ministar 180 firmi, a ostavio 153 u restrukturiranju. Rešio sam pitanje „Jata”, „Zastave” i mnogih propalih fabrika. Nama treba pet „Fijata” i pet „Etihada”. Reč ne bih rekao da je Radulović rekao ovaj model ne valja, nudim nešto drugo. Najpre je napao Fond za razvoj i hteo da ga ugasi, pa ga je Vučić sprečio u tome.

Koliko para je preko Fonda za razvoj dato različitim firmama koje ništa nisu uradile?

Fond za razvoj nema ni za milimetar lošiji rezultat od komercijalnih banaka. Krediti su obezbeđeni garancijama i stepen naplate od privatnih preduzeća je isti kao u bankarskom sektoru. Ono o čemu priča Radulović jesu subvencije. Sabrao je babe i žabe i prikazao da su krediti nenaplativi. Fond za razvoj ima dobit, a ne gubitke.

Vi ste posle objavljivanja mejlova o SIEPA rekli da je to najbolja agencija koju je Srbija ikada osnovala i kamo sreće da imamo više SIEPA, a da treba zatvoriti mnoge druge koje arče pare poreskih obveznika. Da li vi time branite „institucionalnu kulturu” nameštanja tendera i kršenja procedura?

I dalje tvrdim da je SIEPA najbolja agencija koja je ikada osnovana. Ako treba ubiti instituciju koja je zaslužna za 1,5 milijarde evra investicija zato što što postoji sumnja da je neko od nižih službenika možda namestio tender za opremanje nekog štanda u vrednosti od 20.000 evra, onda izem ti ovu državu. Od mrava je napravljen slon. Ako je zaista tačno tog činovnika treba izbaciti sa posla i kazniti ga.

Kako je određivano ko će dobiti SIEPA podsticaje iz mejlova čija je sadržina procurela u javnost, saznali smo da su subvencije bile, na primer, predmet dogovorai da su podsticaji određivani po stranačkoj pripadnosti firme? Da li je to bilo pravilo ili izuzetak?

U SIEPA je radio samo jedan član moje stranke. Moji u stranci su me optuživali da sam zaposlio sve demokrate u SIEPA. Program podsticaja će se nastaviti, to je uostalom nedavno rekao i Aleksandar Vučić u Nišu.

Javnost sve ovo može da shvati kao vaš lični obračun sa ministrom Radulovićem?

Meni je upravo to krivo što ljudi misle da je u pitanju nešto lično. Da li ste ikada čuli da sam nešto rekao za Lazara Krstića? Ja se ovde osećam kao u horor filmu u kome  jedna osoba vidi ubicu, a niko u društvu ne veruje da je baš taj ubica, a ovaj kolje redom sve dok ne dođe do nje same.

Jeste li zadovoljni radom Lazara Krstića?

Krstić ima dobru nameru i ispravan rezon, što je za mene jako važno. Pošten je momak i želi najbolje. Trebaće mu puno vremena da shvati celinu sistema i da razume sve to.

—————————————————-

Kabinet predsednika Republike: Dinkić je pritiskao nas i treba da bude predmet istrage

„Politika” je zatražila komentar iz kabineta predsednika Republike na optužbe Mlađana Dinkića da je iz tog kabineta na njega vršen pritisak oko Vršačkih vinograda. Iz predsednikovog kabineta nam je saopšteno:

Predsednik Tomislav Nikolić je zajedno sa svojim saradnicima ukazao vladi na štetnost pomenutog predloga ugovora. Štaviše, iz kabineta tadašnjeg ministra Dinkića i zamenice direktora Agencije za privatizaciju vršen je pritisak da se potpiše ugovor zato što je vlasnik kompanije Guan Nan navodno blizak sa državnim rukovodstvom Kine.

Čak je i pomenuta saradnica gospodina Dinkića gospođa Olivera Aranđelović, zamenica direktora Agencije za privatizaciju i predsednica Upravnog odbora  „Vršačkih vinograda” došla u Peking prilikom posete predsednika, pokušavajući da izvrši pritisak ne bi li se taj ugovor, štetan po Srbiju, ipak potpisao.

Gospodin Dinkić danas ima lagodnu poziciju da, bez odgovornosti, iz opozicije rukovodi poslovima i novcem države sa našim najznačajnijim inostranim partnerom. Umesto toga, on bi trebalo da bude predmet istrage da bi se videlo da li smo u pravu kada smo ga decenijama optuživali za unižavanje svega čega se dotakao. Nažalost sada imamo paradoksalnu situaciju da on rukovodi najznačajnijim državnim investicijama i  istovremeno za sopstvenu korupciju optužuje predsednika Republike.

Predsednik Srbije nema udela ni u jednoj privatizaciji, ili investiciji, izuzev promocije Srbije kao povoljne destinacije za investicije. Poznato je javnosti da on ne vrši pritisak ni na koga, već je sam često predmet pritisaka.

Umesto što je toliko posvećen konstruisanju obmana i laži, gospodin Dinkić je trebalo da bude makar malo posvećen stvaranju uslova za bolji život građana, za šta je bio odgovoran kao navodni ekspert.

___________________________

Selaković – Predsednik nema veze sa prodajom „Vršačkih Vinograda“

Član predsedništva Srpske napredne stranke Nikola Selaković izrazio je danas uverenje da predsednik Srbije Tomislav Nikolić nema nikakve veze sa privatizacijom „Vršačkih vinograda“.

Selaković je na konferenciji za novinare u sedištu stranke, odgovarajući na pitanja u vezi sa tvrdnjama lidera URS Mlađana Dinkića da su saradnici predsednika Srbije vršili pritisak da se potpiše štetan ugovor o prodaji Vršačkih vinograda kineskoj firmi Guan Nan, istakao da ne može da govori o paušalnim optužbama.

– Ako postoji prostor da državni organi reaguju uveren sam da će reagovati tako što će poštovati ustav i zakone države, ali i svoju službu – rekao je Selaković.

Iz kabineta predsednika Srbije ranije su naveli da su ukazivali na štetnost predloga ugovora o prodaji Vršačkih vinograda kineskoj kompaniji Guan Nan, a da je iz Dinkićevog kabineta vršen pritisak da se ugovor potpiše.

Izvor: Politika