Diplomatska akademija i partijski kadrovi

Nije prvi put da se u našoj javnosti može čuti tvrdnja da u srpskoj diplomatiji caruju nepotizam, nekompetentnost, kumovske i partijske veze. Još je naš znameniti pisac Miloš Crnjanski pisao u „Embahadama” da u našoj diplomatiji glavnu reč vode strine, tetke i babe. To se najbolje može videti kada se objavi spisak polaznika Diplomatske akademije našeg Ministarstva spoljnih poslova. I nakon prošlogodišnjeg velikog skandala kada su na istom konkursu bile izabrane kao polaznice starlete i tzv. javne ličnosti sa estrade, i ove godine se ponavlja ista praksa otvorenog nameštanja ovog konkursa za podobne kandidate iz državnih i partijskih struktura i javnih preduzeća, a nisu bili zanemarljivi ni lični i rodbinski odnosi. Kako se može videti u novinskim napisima, od oko 50 polaznika primljenih na konkursu za Diplomatsku akademiju najmanje polovina je tu zahvaljujući nepotizmu, partijskom članstvu ili kumovskim vezama. Na spisku predlagača kandidata mogu se naći zaista zanimljivi primeri koji govore o tome da je diplomatija samo deo našeg ukupnog političkog života u kome se odavno ne cene znanje, profesionalnost i posvećenost poslu. Mogućnost da se jave kao predlagači polaznika iskoristile su i sledeće državne ustanove i javna preduzeća: Služba za upravljanje kadrovima, ministarstva za prosvetu, za rad i zapošljavanje, odbranu, kabinet ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku, bezbednosne institucije, Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, Republička direkcija za imovinu, Privredna komora Srbije, sekretarijat pokrajinske vlade, kabinet gradonačelnika Novog Sada, Gradska uprava Beograda – Sekretarijat za sport i omladinu, Aerodrom ,,Nikola Tesla“, Elektroprivreda Srbije, NIS i Telekom.

Na spisku je i ćerka Ivice Tončeva, novopostavljenog državnog sekretara u MSP, koji ima po svemu sudeći ogromno diplomatsko iskustvo, ali zato nije propustio priliku da izjavi da je njegova ćerka najbolji mogući kandidat (ona je već u diplomatskoj službi). Ona se pridružila sinu Veljka Odalovića koji je kao provereni kadar SPS-a postao generalni sekretar MSP (takođe sa značajnim diplomatskim iskustvom). Ovo je samo jedno u nizu svedočanstava o tome do koje mere je ova vlast ogrezla u bahatosti , aroganciji i licemerstvu jer nastavlja ne samo u ovoj oblasti da bezobzirno krši osnovne profesionalne i moralne principe znajući dobro da njihova moć nije ničim ograničena i uslovljena. Zato oni nemaju nikakvu bojazan i zazor da će imati bilo kakve ozbiljne posledice zbog ovakvog dugogodišnjeg ponašanja jer oni će samo i dalje napredovati u postojećoj partijskoj i državnoj nomenklaturi. To je sasvim očekivano, jer je politička praksa ne samo ove vladajuće koalicije i dalje zasnovana na nepotizmu, neprofesionalizmu i partijskim vezama i uticajima.

Zanimljivo je da na spisku mogućih predlagača nema instituta koji se bave spoljnom politikom, međunarodnim odnosima i istorijom, fakulteta i nevladinih organizacija. Indikativan je podatak da je od pedeset polaznika nove generacije Diplomatske akademije samo sedam predstavnika Ministarstva spoljnih poslova.

Međutim, kada se sagleda ovakva neprihvatljiva praksa u izboru polaznika Diplomatske akademije sasvim se opravdano postavlja pitanje zašto se Fakultet političkih nauka u Beogradu, koji ima smer na kome se proučavaju međunarodni odnosi i diplomatija, ne oglasi i dovede u pitanje ovakav način regrutovanja polaznika Diplomatske akademije. Jer ako u njoj nisu zastupljeni i najbolji studenti osnovnih i master studija sa ovog smera zašto onda naša država ulaže sredstva za školovanje 180 studenata (30 studenata na državnom budžetu i 150 samofinansirajućih) na ovom studijskom programu. Verovatno nema niko validan podatak koliko studenata ovog smera sa FPN (a da nisu partijski kadrovi) radi danas u MSP. Pokazalo bi se da se radi o još jednoj neadekvatnoj i propaloj državnoj investiciji koja ima veoma ozbiljne posledice jer kod mladih ljudi samo stvara iluziju da će moći da rade ono za šta su naporno učili. Jer očigledno je da oni veoma teško ulaze u profesionalni angažman u našoj diplomatskoj službi, za šta su se inače i školovali. Zar onda nije celishodnije da FPN zatvori ovaj smer ili drastično ograniči broj studenata jer diplomatski kadar se formira mimo ne samo ove akademske ustanove. To je još jedan od primera kako se ponižavaju i diskvalifikuju naš univerzitet i postojeća intelektualna zajednica. Često se vajkamo da veoma lako gubimo diplomatske bitke, ali to nije slučajno jer nemamo jasno profilisan sistem stvaranja profesionalne i kredibilne diplomatske službe koja neće biti usputno uhlebljenje za „zaslužne“ partijske kadrove.

Izvor: Politika