Dipos može objaviti imena zakupaca

Formalno, Đoko Krivokapić, direktor DIPOS-a, zaklonio se iza Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kada je pre dva dana odbio da javnosti predoči ko su zakupci državnih nekretnina. Ipak, među podstanarima ovog preduzeća, koje za račun građana Srbije upravlja državnim nekretninama, osim fizičkih ima i pravnih lica. Na firme, udruženja građana, nevladine organizacija i političke stranke Zakon  o zaštiti podataka o ličnosti se ne odnosi.

Istina, Krivokapić je pre dva dana odlučio da samo delimično iskoristi mogućnost koju mu zakon dozvoljava. Objavio je ime samo dva pravna lica: Demokratske stranke i Ujedinjenih regiona Srbije.

Što znači da je Krivokapić, da je hteo javnosti da dostavi spisak zakupaca, to odavno mogao da učini – bar kada su firme zakupci u pitanju.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, za „Politiku” nedvosmisleno kaže da se nigde u svetu Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ne odnosi na pravna lica.

Takođe, postoji još jedan zakonski osnov po kome je Krivokapić mogao da objavi spisak zakupaca. U članu 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kaže se da organ vlasti neće objaviti podatke o ličnosti ako bi time povredio pravo na njegovu privatnost. Međutim, zakon predviđa i izuzetke. Pravo na privatnost se poštuje, „osim ako se radi o ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost, a naročito ako se radi o nosiocu državne i političke funkcije i ako je informacija važna s obzirom na funkciju koju to lice vrši”, navodi se u ovom zakonu.

Da je neke podatke ipak moguće objaviti svedoči i jedno rešenje poverenika po žalbi Mreže za restituciju. Ova organizacija je, naime, od DIPOS-a tražila da joj po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dostave ugovor o zakupu, održavanju i obnovi objekata na jednoj adresi. Poverenik je svojim rešenjem od 6. jula ove godine naložio DIPOS-u da tražena dokumenta dostavi Mreži za restituciju, ali da ugovore depersonalizuje. To jest, da zaštiti podatke o ličnosti, kao što su: ime i prezime, adresa, lični matični broj građana.

Dakle, postoji nekoliko zakonskih osnova po kojima Krivokapić javnosti može da objavi ime zakupaca. Iz DIPOS-a je juče „Politika” prvi put i zvanično dobila neki odgovor . Između ostalog, zahtevali smo da nam ovo preduzeće dostavi spisak svih zakupaca protiv kojih je pokrenut sudski postupak. Kako kažu, zbog velikog broja pristiglih novinarskih zahteva, a u nastojanju da svima izađu u susret, DIPOS nas je obavestio da za naš list sprema detaljni spisak zakupaca protiv kojih je pokrenut sudski postupak. Traženi materijal dostaviće nam danas, obećali su.

Zanimljivo je da su se na konferenciji za novinare DIPOSa u pitanjima beogradskih tabloida čuli i nadimci još dva zakupca: Lopova i Vaćka. Novinari ovih medija direktora su u šiframa pitali da li su mu poznata ova dva nadimka, direktor je isto tako u šiframa odgovarao. Izneo je podatke o njihovim dugovanjima, kao i to da je Lopov iseljen, a da Vaćko još koristi državnu vilu. Očekivano, na naslovnim stranama jučerašnjih tabloida dešifrovani su identiteti ova dva zakupca.  Pa je tako Lopov izvesni Budimir Bulatović, osnivač preduzeća „Evropska ekspertska grupa”, koje je u međuvremenu ugašeno. Žarko Pavlović, kojeg su mediji povezali sa nadimkom Vaćko, jednim od najvećih dužnika za zakup državnih vila, ranije je u javnosti pominjan u kao učesnik na tenderu oko kupovine zgrade Saveznog MUP-a, direktor i vlasnik više fudbalskih klubova i vlasnik zemunskog Ugostiteljskog preduzeća „Central”. O tome kako je u ovom nekada bogatom lancu kafana i hotela oglašen stečaj, a poverioci, bivši radnici te firme protestovali, tvrdeći da su ostali bez desetina plata, u više navrata pisala je i „Politika” .

Prošle nedelje naš list je u okviru Dosijea DIPOS objavio podatak da je ovo preduzeće tužilo Žarka Pavlovića, biznismena iz Kruševca. On je bio zastupnik firme „Prajvat prodžekt menadžment” iz Ciriha s kojom je DIPOS zaključio ugovor o zakupu vile u Tolstojevoj ulici broj 23, površine od 440 kvadratnih metara. Nenaplaćena potraživanja po ovom ugovoru na dan 31. decembar 2013. godine iznose 334.041 evro i 2,33 miliona dinara po osnovu nenaplaćenih komunalnih troškova. DIPOS je svoj dug pokušao da naplati na sudu i, kako pišu revizori u izveštaju, tužba je podneta u septembru 2013. godine.

Takođe, bivši zaposleni u UP „Central” svakodnevno su se početkom 2014. okupljali i ispred restorana „Venecija”, jednog od najpoznatijih objekata u sklopu „Centrala”, tražeći da se namire dugovanja za zarade koje nekima nisu isplaćivane od 2002. do 2008. godine. Oni su tada optužili Pavlovića da je osnovao nove firme i pravio ugovore sa samim sobom kako bi izbegao plaćanje obaveza prema državi i radnicima i što duže ostao u „Veneciji”.

Stečaj u UP „Central” je prema tim navodima otvoren u novembru 2010. godine, ali zbog zakupa koji je jedna od Pavlovićevih firmi ugovorila njemu kao zakupcu ostala je uprava nad ovim restoranom još skoro godinu dana. Posle toga, u jesen 2011, napravio je i plan reorganizacije UP „Central” kao stečajnog dužnika, koji je važio godinu dana, pa Agencija za privatizaciju zato nije odmah mogla da proceni vrednost imovine od koje bi se namirili poverioci. To je učinjeno tek u jesen 2012, a Pavlović se iz „Venecije” konačno iselio tek sredinom 2013, gotovo tri godine posle oglašavanja stečaja. Za njim su ostali neplaćeni računi za struju, potvrdila nam je početkom 2014. i Agencija za privatizaciju. Sudeći po svemu tome, pred direktorom DIPOS-a je težak zadatak, jer Vaćka nije tako lako iseliti iz objekta u koji se jednom useli. To najbolje znaju bivši zaposleni i stečajna uprava „Centrala”.

Izvor: Politika