carlskrofordБивши британски амбасадор у Београду Чарлс Крофорд у свом ауторском тексту за британски Телеграф напомиње да је дошло време руске моћи и да је Путинова дипломатија све пажљиво испланирала када је у питању Сирија.

У фебруару 2012. сам рекао:

„Питање које Москва поставља себи је – ко или шта би могло да замени Асада? Опције иду од умерених исламиста који се претварају да воле Запад, и оних мање умерених исламиста који не воле никога…“

А онда у семптембру 2013:

„Од онога – ‘Асад мора да оде!’ дошли смо до – ‘Асад мора да преговара са нама око резолуције УН или ће бити последица’. Дошли смо до – ‘Асад мора да остане!'“.

Тако смо ето завршили у Обамином говору пред УН у коме он наглашава да „реалност“ захтева да се направи отклон од Асада ка неком новом лидеру. С друге стране, у стварном свету, председник Путин шаље тешко наоружање у Сирију и почиње да бомбардује све Асадове противнике од ИСИС-а па надаље.

Оно што се намеће као занимљиво питање око последње руске игре моћи је – зашто Москва ово није урадила много раније? Међународни закони дозвољавају земљи X да легитимној власти земље Y помогне да и даље остане на челу земље. Зашто је Москва чекала оволико?

Руска дипломатија има свој удео у некомпетентности… Присетите се панике у Моксви у октобру 2000. када је било јасно да ће Милошевић пасти? Руска дипломатија с друге стране има велике предности. Они се не свађају и не препуцавају у радним групама у ЕУ, па тако имају довољно времена да анализирају и промисле. Изнад свега они имају само један циљ: пројектовање, и где је то могуће, ширење експлицитне руске моћи.

У случају Сирије Руси су срачунали да је уз помоћ Москве Асад довољно немилосрдан да се одржи на власти упркос различитим опозиционим покретима у Сирији. И док председник Обама стално понавља како Асад мора да оде, Вашингтон нема храбрости да почне да га руши.

С друге стране, док је забавно гледати како Запад неефикасно и бесциљно удара по лудачкој тежњи Исламске државе, идеологији ИСИС не сме бити дозвољено да се прошири… рецимо у Чеченију. Москва сада сматра да је доказала поенту. Руска дипломатија на Блиском истоку је стрпљива, чврста и принципијелна, док је Западна импровизована, слаба и нестална. Због чега онда не склопити договор који би стабилизовао Сирију – али по условима које нуди Москва.

У пракси то би значило – отворено заузети страну у Сирији и разорити ИСИС и друге опозиционе групе, како би схватили да ово што раде не води никуда и ако је могуће да крену да разговарају. Ако још више избеглица крене ка Западној Европи, то је бонус – Пометња у ЕУ је увек корисна, нпр. за Украјину.

putin-obama 3Шта овим добија Русија?

Неколико месеци вежбања пуцања у мету за руске пилоте, праћено међународним мировним процесом под окриљем УН уз учешће Асадовог режима, као јединог формалног легитимног вођства у Сирији. Ово обезбеђује догорочни руски утицај у Сирији и поставља Москву као есенцијалног партнера за сваки тежак међународни проблем.

Краће речено – Путин креће да заузме политички и морални простор који је остао упражњен Обамином неспособношћу.

Имајте на уму да Москва не брине много за личну Асадову судбину или судбину Сирије. Москва се само бави руском моћи. Сада имају за циљ да ту моћ изразе кроз Асада који ће у потпуности зависити од москве.

Асад мора да оде? Напротив друже председниче Обама, Асад ће остати дуго још на власти смештен на високом насипу од руина и мртвих Сиријаца. Тужно. Али неизбежно. Желиш реалност? Е па ево како она изгледа!


Извор: The Telegraph / Курир

Оставите коментар

Оставите коментар на Добро дошли у доба руске моћи, друже Обама

* Обавезна поља