drecunМного је питања, а мало одговора у вези с радом једне важне институције у српском правосуђу – Тужилаштва за ратне злочине (ТРЗ). Велика прашина подигла се када је народни посланик и председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун с парламентарне говорнице покренуо питање легалности избора заменика тужиоца за ратне злочине Бруна Векарића, тврдећи да га на ову високу функцију није, како је прописано законом, поставила Народна скупштина, већ Државно веће тужилаца (ДВТ). Уместо да пружи јасан одговор на постављено питање, Векарић је Дрецуна опоменуо да се налази на листи осумњичених у предмету „Медији”.

Реч је о случају који Тужилаштво, на челу с Владимиром Вукчевићем, истражује још од 2009, против већег броја српских новинара, због њиховог наводног учешћа у кривичном делу планирања, организовања и подстицања геноцида, злочина против човечности и других тешких кривичних дела. После две године истраживања, 2011. појавила се публикација, студија ТРЗ-а „Речи и недела”, чији је уредник Бруно Векарић, а издавач Центар за транзиционе процесе (ЦТП), невладина организација иза које, како наводи Дрецун, стоје Јасна Шарчевић-Јанковић и Снежана Маловић. У време оснивања ЦТП-а обе су биле запослене у Тужилаштву за ратне злочине, а Снежана Маловић је касније постала министар правде у влади Мирка Цветковића.

У краћем разговору за „Политику”, објављеном 22. новембра ове године, Векарић није конкретно одговорио на питање о легалности свог избора на функцију заменика тужиоца, али није дао ни јасно објашњење о томе да ли се против Дрецуна води поступак, односно да ли ће бити оптужен у предмету „Медији”. Векарић је само потврдио да не може о томе да говори, јер је реч о „живом предмету”, али бројни новинари и уредници, међу којима је и Дрецун, а који се помињу у публикацији ТРЗ-а и у кривичној пријави Независног удружења новинара Србије (НУНС), већ пет година налазе се у неизвесности – да ли су оптужени или ослобођени сумње за геноцид и друге тешке ратне злочине.

После Дрецуновог питања у парламенту, Векарић се суочио и с лавином других оптужби у медијима. Поставило се, тако, питање финансирања и трошења новца у ТРЗ-у, укључујући и израду публикације „Речи и недела”, потом питање подношења редовних рапорта Вукчевића и Векарића америчкој амбасади о истрагама Тужилаштва, а на ред су онда дошла и оптужујућа писма ТРЗ-а упућена страним амбасадама и Мисији Оебса због наводних притисака на Тужилаштво од стране посланика Дрецуна. Притисак се, по мишљењу људи из Тужилаштва, састоји и у постављању посланичког питања.

Корак ближе одговорима на ова питања ни ми нисмо успели да дођемо, јер је Бруно Векарић одбио интервју за „Политику”. „Хвала на понуди, истрага о претњама мојој породици и мени је у току и саветовано ми је да изађем из фокуса за сада”, поручио нам је Векарић у одговору на нашу молбу да одговори на сва постављена питања и тако разјасни има ли основа у тврдњама посланика Дрецуна.

Слично је реаговао и сам тужилац Вукчевић. Његова сарадница Јасна Шарчевић најпре нам је јавила да ће, пошто Векарић не жели да се појављује у јавности, интервју „Политици” дати тужилац Вукчевић лично и препоручила да питања за интервју пошаљемо електронском поштом, па ће на њих бити одговорено. Пошто смо упутили девет питања за Вукчевића, одговора није било, али нам се Јасна Шарчевић касније јавила телефоном и објаснила да се „тужилац предомислио” кад је прочитао питања. Шарчевићева је рекла да је Вукчевић оценио да је боље да и он остане ван фокуса јавности. Тако су наша питања остала без одговора.

Али, за шта, заправо, Дрецун оптужује ТРЗ и Векарића?

Прво питање, од кога је све и почело, јесте незаконито постављење заменика тужиоца, каже посланик Милован Дрецун за „Политику”.

– Решењем Владе Републике Србије о именовању заменика јавног тужиоца број 127, од 23.децембра 2003, именован је Векарић за заменика Окружног јавног тужиоца. Именовање је извршено противно тада важећим одредбама Закона о јавном тужилаштву, односно противно одредбама Закона о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву, које су ступиле на снагу 1. марта 2003. године. Конкретно, чланом 15. Закона о изменама и допунама измењен је члан 62. до тада важећег закона, тако да овај члан гласи: „Јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца бира Народна скупштина на предлог Високог савета правосуђа”. Дакле, Бруно Векарић није могао бити именован од стране Владе, већ биран од стране Народне скупштине, па је његово именовање на место заменика Окружног јавног тужиоца незаконито – истиче Дрецун.

Осим тога, додаје, Векарићникад није ступио на дужност Заменика Окружног јавног тужиоца, па се у смислу члана 66. става 1 тада важећег Закона сматра да није изабран. Дрецун цитира члан 66. став 1, који гласи: „Сматра се да јавни тужилац, односно заменик, није изабран ако без оправданог разлога не ступи на дужност у року од два месеца од избора”.

– За заменика тужиоца за ратне злочине Векарић је изабран одлуком Државног већа тужилаца о избору заменика јавног тужиоца, број 119-01-253/09-1, од 15.12.2009. године. Одлука је донета на основу сада важећег Закона о јавном тужилаштву. И ова одлука је незаконита. Такође, по Закону о јавном тужилаштву, наведена су основна правила за избор заменика јавног тужиоца, а у члану 75. наводи се: „Народна скупштина, на предлог Државног већа тужилаца, бира за заменика јавног тужиоца лице које се први пут бира на ову функцију на период од три године”. Дакле, Државно веће тужилаца бира заменике јавних тужилаца, али не може бирати за заменика оног који се први пут бира, већ то ради Народна скупштина. А Векарићу је то био први пут, јер кад је постављен за заменика јавног тужиоца то је било незаконито, па за заменика тужиоца за ратне злочине није могло да га изабере Државно веће тужилаца, већ искључиво Народна скупштина – објашњава Дрецун ову сложену процедуру.

Даље, из одлуке ДВТ о избору заменика јавног тужиоца, број 119-01-253/09-1, од 15.12.2009, види се да је Векарић изабран, не са места заменика окружног јавног тужиоца, већ са радног места саветника, односно тужилачког помоћника у ТРЗ, док су сви остали кандидати бирани из редова заменика јавних тужилаца, осим још једног кандидата који је изабран из редова адвоката, што је такође незаконито, подвлачи наш саговорник и најављује да ће група народних посланика поднети кривичне пријаве против особа које су злоупотребом службеног положаја омогућиле избор Векарића, што је „један од најтежих напада на правни поредак Србије”.

Бруно Векарић нерадо говори о публикацији „Речи и недела: Позивање или подстицање на ратне злочине у медијима у Србији 1991–1992”, чији је он уредник. На наше питање о томе ко је финансирао ову књигу, Векарић је штуро одговорио да је реч о Оебсу.

– Издавач је невладина организација Центар за транзиционе процесе, а заступнице ЦТП-а, који тесно сарађује с ТРЗ на издавачким пословима, а подсећам да је ТРЗ орган гоњења, а не издавачка кућа, јесу Јасна Шарчевић-Јанковић и Снежана Маловић, која је 2004. постављена за секретара ТРЗ, а 2007. именована за министра правде. ЦТП је регистрован на адреси Улица Зорана Ђинђића бр.12е, стан 22, на Новом Београду, а власник тог стана је Бруно Векарић. ЦТП је пријавио АПР-у, а то је назначено и на меморандуму ове НВО, и своју мејл адресу vekarije@eunet.yu, која је регистрована као приватна адреса Векарића. Број телефона и факса ЦТП-а је 30-82-673, што је број који је инсталиран у ТРЗ, који је корисник тог броја и плаћа рачуне за његово коришћење – подсећа Дрецун.

Према његовим речима, пословне књиге ЦТП-а од 2006. водила је Јагода Јеличић, која је до 2011. радила у ТРЗ.

– Због тога што се није пререгистровао, ЦТП је решењем регистратора АПР BU-BSL 17452/2011, од 20.6.2011. аутоматски брисан  из Регистра организација АПР. Међутим, управо с овом непостојећом НВО, ТРЗ закључује уговор о саиздаваштву публикације „Речи и недела”. Потписник у име ТРЗ је Веселин Мрдак, а у име ЦТП, тада веће непостојеће НВО, Јасна Јанковић-Шарчевић, координатор за медије у ТРЗ. Овакав поступак тужилац за ратне злочине Вукчевић је правдао тиме да је „ЦТП обавестио ТРЗ да је у току регуларни жалбени поступак против решења Агенције” – каже народни посланик.

Осим тога, Дрецун напомиње да је публикација „Речи и недела”написана коришћењем података о преткривичном поступку, који су службена тајна и не смеју се одавати. Поставља се питање финансирања публикације, односно коме су и колики хонорари исплаћивани за писање текстова, упозорава Дрецун.

– ЦТП, који је суиздавач, део финансијских средстава за своје деловање добијао је од Соросовог „Фонда за отворено друштво”. Погледајте, на пример, предлог пројекта за покретање часописа„Правда у транзицији – идентификација ратних злочина”, чији су носиоци„Фонд за отворено друштво”и редакција часописа „Правда у транзицији”. Носилац пројекта Јасна Шарчевићконкурише код „Фонда за отворено друштво” за финансијска средства у износу од 68.800 америчких долара. Дописом ЦТП-а од 10. марта 2008. године, који је потписала Јасна Шарчевић-Јанковић, „Фонду за отворено друштво”упућен је захтев за уплату одобрених средстава, у укупном износу од 527.841динар, на име подршке пројекту ЦТП-а „Правда у транзицији”, за издавање другог броја овог часописа на енглеском језику. Средства су, пише у допису, одобрена за период од 15.фебруара до 2. марта 2008. године. Можда зато Векарић не жели о свему томе да говори, али би надлежни требало да провере везе ЦТП-а са ТЗР-ом, њихов пословни однос и начин трошења финансијских средстава – упозорава Дрецун, и наводи да је „резултат деловања ЦТП-а и ТРЗ-а окаљано име, уништене каријере, страшна љага бачена на стотинак српских новинара, академика, угледних личности, без иједне кривичне пријаве, без иједног судског процеса”.

Дрецун захтева да надлежни органипровере његове наводе:

– Конкретно, да се испита да ли има злоупотреба у трошењу финансијских средстава која у ТРЗ стижу из буџета РС или од донација. Да ли је било пословне сарадње између ТРЗ-а и Центра за транзиционе процесе, који је брисан из Агенције за привредне регистре 20. јуна 2011. и да ли је њихово међусобно пословање законито? Да ли је Бруно Векарић, уредник студије „Речи и недела”, коју је издао ЦТП, у поменутој публикацији објавио податке из преткривичног поступка који су службена тајна?

Изјаве о злочинима над Србима у магацину

У магацинском простору Тужилаштва за ратне злочине скоро десет година чамила је изузетно значајна документација: неколико десетина хиљада необрађених изјава људи који су у Србију дошли из Хрватске и БиХ, за време и после ратних дешавања, открива Дрецун.

– Њихове изјаве прикупили су представници Комитета за прикупљање података о злочинима против човечности и међународног права, као и представници борачких удружења и жртава рата из Републике Српске и све то доставили ТРЗ-у на даљи рад и поступање. У оригиналним изјавама пред полицијским и судским органима Србије избегла лица су сведочила о својим страдањима и страдањима својих сународника, често у својим изјавама наводећи и имена извршилаца ратних злочина. ТРЗ је„заборавио” на ове драгоцене изјаве и бацио их у магацин да труну – наводи посланик.

После захтева Службе за откривање ратних злочина (СОРЗ) 03/4-3 сл. број 1348/11-4, од 18. новембра 2011, ТРЗ је омогућио полицијским службеницима да овај огроман материјал почну да обрађују и на основу њега откривају ратне злочине и идентификују извршиоце, подсећа Дрецун:

– Наведене изјаве односе се искључиво на жртве српске националности и на извршиоце несрпске националности. Неблаговременом обрадом и држањем овако драгоценог материјала у магацинском простору ТРЗ-а до краја 2011, умногоме је отежано истраживање и процесуирање ратних злочина који су извршени над Србима у Хрватској и БиХ, као и одбрана хашких оптуженика који нису имали приступ овој документацији. Онемогућена је и одговарајућа одбрана од тужбе коју је Хрватска поднела против Србије, а онемогућена је и припрема одговарајуће контратужбе Србије против Хрватске.

 

„Језиве поруке”

Паралелно с појавом медијских написа о делатности Векарића и ТРЗ-а, заменик тужиоца саопштио је и о озбиљним претњама и „језивим ес-ем-ес порукама” које су почеле да пристижу њему и његовој породици. „Те претње су стварно монструозне. До сада смо имали седамдесетак претњи различитих врста, али овакве до сада нисмо добијали… Оне стварно могу да буду продукт само деловања неког, рекао бих, манијака, који помиње моју децу, породицу, силовања и тако даље. То ме је искрено узнемирило и забринуло”, објаснио је Векарић за амерички радио Слободна Европа.

Заменик српског тужиоца за ратне злочине истакао је да је „створена атмосфера линча у којој се више не осећа сигурно” и објаснио да претње које му се упућују могу наштетити борби за реформске процесе у Србији. „Мањи сам ја проблем… Мислим да управо овакви наступи могу да нанесу неку већу штету једној борби да реформе у Србији заиста успеју на прави начин”, преноси Векарићеве речи Слободна Европа, уз његову дилему да ли се напади на њега догађају због тога што раде „неке изузетно озбиљне предмете, да ли је то зато што смо ушли у ’осињак’ на Косову, да ли то зато што радимо Сребреницу, Штрпце…”, или је то само „лични став одређеног човека који се сам нашао угроженим и прозваним”.

Од Нирнберга до Дубровника

Публикација Тужилаштва за ратне злочине „Речи и недела”, чији је уредник Бруно Векарић, представља резултат истраге против новинара, о чијем се покретању разговарало на Регионалној конференцији о одговорности медија за ратне злочине, одржаној у Дубровнику од 12. до 14. новембра 2007. године. Како је наведено у публикацији „Речи и недела”, скуп у дубровачком Интеруниверзитетском центру организовали су Хрватско новинарско друштво (ХНД), Независно удружење новинара Србије (НУНС) и Медијацентар Сарајево. Придружили су им се и представници тужилаштава, из Србије (Тужилаштво за ратне злочине), као и из Хрватске, БиХ и Црне Горе. Подршку скупу дали су Мисија Оебса у Србији и програм „Ист–ист – Партнерство без граница”.

Покренуте су иницијативе да би „за пример требало процесуирати креаторе ратне пропаганде, водеће људе медијских кућа” и спречити „идејно новинарство, концепт у коме медији служе идеји, пројекту”. Оцењено је да „кажњавање за недозвољену пропаганду није у супротности с остваривањем људског права на слободу мисли и опредељења”, јер је реч о „штетној пропаганди”, где су новинари означени као саучесници у извршењу кривичног дела, односно подстрекачи.

Како је објашњено, ово кривично дело, поред осталих радњи, садржи два облика извршења. Прво је позивање, а друго подстицање на извршење кривичних дела из члана 141 до 144 из КЗ СФРЈ (геноцид, злочин против човечности, ратни злочин против цивилног становништва, ратни злочин против рањеника и болесника и ратни злочин против ратних заробљеника). Новинарима се, заправо, ставља на терет да, позивањем и подстицањем, утичу на извршење одређених акција, и изражавају ставове који стварају одређена уверења, прикривањем или лажним приказивањем одређених догађаја и чињеница. Такав вид комуникације с јавношћу данас називамо говор мржње, али остаје нејасна граница између кривичног дела, посебно тако тешких облика какав је геноцид, и кршења етичког кодекса. У дискусијама у Дубровнику, прављене су директне паралеле с Трећим рајхом, Хитлером, Гебелсом и њиховим пропагандистима, којима је суђено пред судом за ратне злочине у Нирнбергу.

Стаљинистичке оптужбе

 

– После недавног постављања посланичког питања министру правде да ли је заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић на законит начин биран на то место, изложен сам бруталној, неприхватљивој и незаконитој кампањи притисака, застрашивања и претњи од стране Тужилаштва за ратне злочине –каже за наш лист народни посланик Милован Дрецун. Он упозорава да се тиме крши члан 103. Устава Републике Србије, по коме народни посланик ужива имунитет и не може бити позван на кривичну или другу одговорност за изражено мишљење или гласање у вршењу своје посланичке функције.

– ТРЗ ми прети предистражним поступком, настоји да ме компромитује измишљеном причом о кривичном делу и без икаквих доказа повезују моје име с наводним претњама које стижу Тужилаштву. У дужем периоду сам предмет стаљинистичких оптужби, медијског линча и најгорих лажи од стране појединаца из Тужилаштва за ратне злочине. Колико је озбиљно застрашивање и тежак притисак на мене као народног посланика, показује скандалозно писмо које је ТРЗ упутио амбасадорима САД и Оебса, 14. јуна 2013. године. Они ме пријављују и тужакају да својим иступањима у парламенту, наводно, могу да нанесем штету раду Тужилаштва. Жале се страним амбасадорима што су одговарали на моја посланичка питања и што су дошли пред Скупштински одбор за КиМ, тумачећи тај долазак као добру вољу а не као законску обавезу – истиче саговорник „Политике”.

Дрецун наглашава да је мандат народног посланика добио од грађана Србије, а не од страних амбасадора, па ТРЗ не може и не сме да га код страних амбасадора и у јавности дискредитује, застрашује и спречава у обављању посланичког мандата:

– Поменута писма представљају опасан напад на Народну скупштину. Да трагедија буде већа, тај исти ТРЗ је 10. новембра 2010. године, на састанку с Кендалом Дејом, правним саветником у амбасади САД, преко тужиоца Вукчевића поручио, да су у Тужилаштву спремни да се једном месечно састају с представницима амбасаде САД и да прецизније говоре о току сваког предмета! Питам се да ли је ТРЗамеричко или српско тужилаштво. Како то да ТРЗ сматра да је њихова добра воља да дођу на седницу Одбора за КиМ, а с друге стране се нуде америчкој амбасади да је обавештавају о току сваког предмета? Није ли то одавање службене тајне?

– Питам и републичког тужиоца. Да ли га је ТРЗ обавестио, и да ли је добио одобрење да, у писаној форми или директно, контактира у поменутим случајевима с особљем страних амбасада?Од којих надлежних органа ТРЗ добија сагласност, односно одобрење и којим органима, на пример БИА, ВБА или МУП,после контаката са страним дипломатским представницима, ТРЗ доставља извештаје и на који начин, у циљу безбедносне заштите? Да ли су ти надлежни органи обавештени о поменутим контактима? – пита Дрецун.

Девет питања за тужиоца Вукчевића

Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић пристао је на интервју за „Политику”, али нас је, пошто смо му послали питања, накнадно обавестио да ипак не жели да разговара. Зато објављујемо ова питања, без тужиочевих одговора.

1. Како је господин Бруно Векарић од портпарола Тужилаштва за ратне злочине (ТРЗ) постао заменик тужиоца? Поједини правни експерти тврде да је он само у случају реизбора могао да буде именован без одлуке Народне скупштине.

2. Ваш посао се сматра опасним. Да ли и вама прете као господину Векарићу? Кроз какве сте све претње до сада прошли, имајући у виду да вас претње прате од почетка рада на позицији тужиоца за ратне злочине?

3. У публикацији ТРЗ-а „Речи и недела”, као и у кривичној пријави НУНС-а, помиње се велики број новинара. Можете ли да нам кажете да ли шест година после почетка истраге постоје осумњичени, и колико њих, у предмету „Медији”, или су сви који се помињу осумњичени?

4. Зашто сте покренули истрагу против новинара? Да ли је то био резултат договора на скупу у Дубровнику, у новембру 2007. године?

5. Колико је људи, и колико дуго, било ангажовано у истрази? Познато је да је један ваш тим месецима седео у РТС-у и гледао старе дневнике. Колико радних сати и људи је било ангажовано да се пронађе неко сумњив, и зашто још немамо имена осумњичених?

6. Господин Векарић је рекао да је господин Дрецун осумњичен. Да ли је он једини, или су и сви остали који се спомињу у књизи?

7. Ако вас буде критиковао неки други новинар, поменут у пријави НУНС-а или у књизи „Речи и недела”, да ли ћете и њему рећи да је осумњичен, као у случају господина Дрецуна?

8. Да ли је Тужилаштво за ратне злочине институција која треба да утврди ко крши новинарски кодекс? Ваша колегиница Јасна Шарчевић на почетку истраге је рекла на РТС-у да ће ТРЗ да раздвоји жито од кукоља у новинарству. Да ли је то посао ТРЗ-а?

9. Сви људи које сте поменули у књизи годинама живе под сенком сумње за планирање, организовање и подстицање геноцида. Имају ли они право да траже да их или ослободите сумње или оптужите?


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Дрецун и Векарић настављају рат

* Обавезна поља