Друштвене мреже у служби профита

БЕОГРАД – У ситуацији када број корисника Фејсбука у Србији достиже четири милиона, а Твитера неколико стотина хиљада, ове најпопуларније друштвене мреже почеле су да утичу и на пословање највећих компанија у нашој земљи.

Коришћењем маркетиншког алата, ради увећања профита и привлачења нових корисника, највеће фирме у нашој земљи троше велике суме новца. Како сазнајемо, велике компаније плаћају од 500 до 1.000 евра за вођење само једног профила на друштвеним мрежама. А за услуге водећих пи-ар агенција које обухватају и овај посао, месечно издвајају од 1.500 па до седам или осам хиљада евра.

Уколико изузмемо изјаве из највећих фирми, да на овај начин „излазе у сусрет потребама потрошача и ослушкују глас купаца”, они на овај начин заправо настоје да створе што бољи имиџ у јавности и што бројнију и вернију армију следбеника на друштвеним мрежама. Крајњи циљ ове својеврсне рекламе је, наравно, већа зарада.

И док су у овоме раније предњачиле фирме из области нових технологија и телекомуникација, данас у креирање што боље слике на друштвеним мрежама „улажу” и компаније које се баве производњом хране и пића или чак пољопривредом.

„У Србији и Црној Гори користимо Фејсбук, Твитер, Ју-тјуб и имамо по један главни налог за обе државе. У Србији смо активни у последњих годину дана и друштвене мреже нам користе као најбржи начин комуникације са домаћом публиком – каже Тања Татомировић, која је у „Мајкрософту” задужена за односе са јавношћу и заједницом за територију Србије и Црне Горе, додајући да њихове налоге на друштвеним мрежама води пи-ар агенција, али да су у то укључени и запослени из „Мајкрософта”.

Милан Обрадовић из „Теленора” каже да они на Твитеру одговарају на питања корисника или им помажу у решавању проблема.

„Друштвене мреже су веома корисне, јер компаније одмах имају повратну информацију о томе како корисници реагују на њихове услуге и производе. Наравно, и нама се дешавало да погрешимо и да то схватимо тек након комуникације са корисницима“, наводи он.

У „Телекому” кажу да имају специјализовану Службу за дигиталне комуникације за ове послове.

„Запослени у тој служби самостално осмишљавају и креирају садржаје за друштвене мреже и одговарају на корисничка питања. Служба за дигиталне комуникације месечно одговори на око 2.000 питања и она се најчешће односе на цене телефона и услове потписивања постпејд уговора, подешавање мобилних телефона и друге услуге“, рекли су у „Телекому”.

„Делта” и компаније у њеном саставу имају укупно 64 профила и налога на мрежама.

„Друштвене мреже видимо као прилику да чујемо мишљење потрошача, клијената, пословних партнера и будућих радника. Али, све се то ради у складу са Стратегијом комуникације на друштвеним мрежама коју смо усвојили 2013. године. Највећи део активности на друштвеним мрежама реализују наши запослени“, рекли су у „Делти”.

Оливера Јокић из „Дон кафе” наводи да је појава друштвених мрежа у великој мери утицала на маркетиншке активности ове фирме.

„Уколико спроведете истраживање, схватићете да је тешко пронаћи компаније које нису на друштвеним мрежама. На тај начин се обраћамо потрошачима, информишемо их о новитетима, али можемо и директно од њих да чујемо шта желе, па да у складу са тиме профилишемо и своје пословне потезе“, закључује Јокић.

У ВИП-у наводе да на Фејсбуку имају око 420.000 пратилаца, а на Твитеру више од 8.500.

„Имамо посебан тим који је задужен за присуство компаније у дигиталном окружењу и комуникацију са корисницима. Али, имамо и спољну агенцију за дигиталне комуникације“, рекли су у ВИП-у.

Долази време дигиталне економије

Долази време дигиталне економије, а то значи да развој технологије мења начин на који купујемо робу, плаћамо услуге или радимо. Све је то вођено развојем технологије, који је променио и економију, рекла је недавно у интервјуу за „Политику” Кејт Деј, директорка у ИТ компанији „Циско”.

„Технологија је променила и начин на који радимо са партнерима који су у другим земљама. Данас имате видео конференције које замењују састанке и може деловати чудно, али врло је вероватно је да ће се убудуће мање путовати због посла. Јер, можете да држите састанке у реалном времену и са одличном резолуцијом. То је брже, ефикасније и јефтиније. Осим тога, напредак технологије је променио и начин на који компаније воде своје књиге. Све је то дигитална економија“, објаснила је она.

Извор: Политика