ЕК посредно одговорила на Дачићево прозивање

Европска комисија (ЕК) не промовише пројекат „Источни прстен”, који је предложен па повучен, саопштила је јуче Делегације ЕУ у Србији и навела да је ЕК посвећена диверсификацији снабдевања Србије гасом, посебно преко гасног интерконектора између Србије и Бугарске.

ЕК промовише План гасног повезивања Централне и Југоисточне Европе (ЦЕСЕЦ) у коме Србија активно учествује, наводи се у саопштењу и додаје да је у оквиру иницијативе ЦЕСЕЦ, предложен пројекат „Источни прстен”, који је међутим повучен и самим тим ни Комисија не учествује у његовој промоцији.

Може се само претпоставити да је ово одговор на прошлонедељну изјаву Ивице Дачића, првог потпредседника Владе Србије, који је изјавио да је од руских колега сазнао да су званичници ЕУ нудили Русији да се изгради гасовод који би се звао „Источни прстен”, а ишао би преко Бугарске, Румуније, Мађарске и Словачке, док би Србија била заобиђена. Он је тада нагласио да толико лицемерје од функционера у Бриселу није могао ни да замисли, јер су они били главни који су учинили све да пропадне пројекат „Јужни ток”. „Када руски гас треба да иде за Србију, то је онда политички проблем, а када треба да иде за Западну и Северну Европу, онда је то економија која нема везе са политиком”, предочио је тада Дачић.

У саопштењу ЕК се истиче да конекција између Србије и Бугарске представља пројекат од заједничког интереса за Енергетску заједницу.

ЕК је, како се наводи, обратила пажњу на саопштење „Гаспрома”, ОМВ-а, „Шела” и Е.ОН-а, који разматрају изградњу два додатна продужетка гасовода „Северни ток”, који би повећали капацитет гасовода за 55 милијарди кубних метара годишње.

Осим тога, „Гаспром” је у јануару 2015. најавио изградњу „Турског тока”, чиме би се капацитет гасовода који снабдева Турску, а преко Турске и Европу, повећао за 47 милијарди кубних метара.

Енергетска безбедност је и даље приоритет Енергетске заједнице, а како је наведено у оквирној стратегији Енергетске заједнице, енергетска диверсификација је од пресудног значаја за постизање сигурног и флексибилног дотока гаса предузећима и грађанима ЕУ. „ЕУ је нарочито посвећена диверсификацији земаља које добављају гас и уговорних страна, те диверсификацији гасних путева. Да би постигла овај циљ, Комисија је посвећена унапређењу гасне повезаности и конкурентности тржишта гаса у Европи и то кроз пројекте попут Јужног гасног коридора, успостављања чворишта течног гаса у Средоземљу при чему је течни природни гас у самом средишту ове стратегије,” наводи се у саопштењу.

Такође се подсећа да се са тим циљем врше активности и у оквиру групе ЦЕСЕЦ на високом нивоу те у оквиру стратегија за складиштење течног природног гаса.

ЕУ у овом тренутку увози око трећину гаса из Русије, од чега отприлике половина пролази кроз Украјину.

И док се очекује смањење европске производње у наредној декади, искоришћеност постојећег капацитета увоза из Русије износи око 57 одсто, што показује да актуелне трасе од Русије до ЕУ, укључујући оне преко Украјине, увелико превазилазе потребе ЕУ за тренутним и будућим снабдевањем гаса.

ЕК подсећа да нови гасоводи морају бити изграђени у складу са законодавством ЕУ и Комисија ће зато помно пратити примену закона ЕУ, нарочито оних у области енергетике, унутрашњег тржишта и конкуренције.

ЕК, како се истиче, још једном понавља да је Украјина захваљујући свом положају једна од најсигурнијих земаља транзита при чему је и економска рута за снабдевање Европе.

Извор: Танјуг