Francuzi o licimerju Londona

Pariz tvrdi da je London licemeran kada traži uvođenje embarga na izvoz oružja Moskvi. – Nemačke firme već beleže štetu od sankcija.

Ukrajinci protestovali ispred francuske ambasade u Kijevu zbog prodaje nosača helikoptera „mistral” Rusiji

Šefovi diplomatije Evropske unije juče ipak nisu usvojili proširenu listu sankcija Rusiji, iako su zemlje poput Velike Britanije, Poljske i baltičkih zemalja insistirale da Moskvi budu pooštrene kaznene mere zbog rušenja malezijskog aviona sa 298 putnika i članova posade na istoku Ukrajine. Posle rasprave, ministri su prepustili Evropskoj komisiji da izradi predlog novih mera, a oni će se sastati ponovo sutra, najavivši mogućnost da će 1. avgusta možda biti održan i vanredni samit lidera EU, čija će jedina tema biti novi pritisak na Rusiju zbog ukrajinske krize.

Budući da većina žrtava imaju državljanstvo EU, evropska javnost ali i američke diplomate počeli su da pritiskaju evropsku „dvadesetosmorku” da dodatno pojačaju sankcije protiv Rusije kako bi bila rešena ukrajinska kriza. Bezmalo svi šefovi diplomatije EU juče su se javno založili za dalje povećanje pritiska na Rusiju, ali je napravljena očigledna razlika u tome što jedan blok zemalja (Velika Britanija, Švedska, Poljska, baltičke zemlje) smatra da to treba uraditi oštrim ekonomskim sankcijama, dok se drugi blok (Nemačka, Francuska, Austrija) zalaže za politički pritisak na Moskvu.

Linija podele EU juče se povukla oko predloga da se uvede evropski embargo za izvoz oružja u Rusiju. Premda Rusija nije veliki kupac naoružanja proizvedenog u EU, razmirice su nastale jer Francuska ne želi da odustane od davno ugovorenog posla prodaje dva nosača helikoptera „mistral” Rusiji, za šta je već dobila 1,2 milijarde evra.

Francuski predsednik Fransoa Oland je preksinoć otvoreno rekao da će prvi nosač uskoro biti završen i da će biti isporučen Rusiji u oktobru, dok će drugi nosač biti isporučen sledeće godine. Od ovog posla zavisi hiljadu radnih mesta u namenskoj industriji i brodogradnji Francuske, koja bi za odustajanje od posla morala da plati ogromne penale.

Pojedine članice EU optužuju Francusku za „mistralizaciju” evropske politike, pa tako švedski šef diplomatije Karl Bilt smatra da je „isporuka oružja Rusiji pozicija koju je teško braniti”, dok britanski premijer Dejvid Kameron ističe da bi takva prodaja u Britaniji bila „nezamisliva”.

Međutim, ubrzo je stigao odgovor iz Pariza sa tvrdnjom da je posredi licemerje Londona.

„Ovo je lažna debata koju vode licemeri… Kada vidite koliko (ruskih) oligarha nalazi utočište u Londonu, Dejvid Kameron bi trebalo prvo da počisti u svom dvorištu”, izjavio je šef Olandove Socijalističke partije, dok je jedan drugi francuski zvaničnik istakao da bi britanske sankcije protiv ruskih poslovnih interesa u Londonu „bile mnogo važniji finansijski i ekonomski” udar na Moskvu, pominjući tu i fudbalski klub Čelsi, čiji je vlasnike ruski oligarh Roman Abramovič. „Ukoliko Kameron želi da kazni Rusiju, bolje bi to uradio kada bi sankcionisao Čelsi, a podržao Pari Sen Žermen.”

Iako se u Evropi sve češće čuju procene da posle tragedije putnika malezijskog aviona više ne važe argumenti zašto se treba uzdržati od jačih ekonomskih sankcija prema Rusiji, Francuska i Nemačka i te kako su suzdržane prema takvom potezu budući da su sigurne da će njihove ekonomije platiti najvišu cenu tog zatezanja odnosa.

Međutim, evropske kompanije već plaćaju cenu sankcija Rusiji, ali ne onih koje je uvela EU, već onih koje su uvele SAD. Prema proceni Ekharda Kordea, šefa Komiteta nemačke industrije za istočnoevropske ekonomske odnose, problem leži u tome što evropske kompanije moraju da ispoštuju američke sankcije Rusiji ukoliko žele da rede i na teritoriji SAD, piše nemački „Špigl”.

Šef spoljnoekonomskog odeljenja Saveznog udruženja industrijskih i trgovačkih komora Nemačke Folker Trajer je za „Rajniše post” rekao da četvrtina izvozno orijentisanih nemačkih kompanija trpe posledice sankcije prema Rusiji. Rizici su veliki budući da kompanije, ukoliko krše američke sankcije, rizikuju velike kazne i nemogućnost da posluju u Americi.

Prema rečima Stefana Fitkaua, koji je na čelu moskovske kancelarije bavarske kompanije „Igl Burgman”, ova firma, koja je svetski lider u proizvodnji industrijskih zaptivaka, već je zabeležila pad prodaje od 30 odsto.

„Porudžbine su otkazane ili odložene, ili ih pak jednostavno ne primamo više”, kaže za „Špigl” Fitkau.

Zbog američkih sankcija, ovoj kompaniji sada nije dozvoljeno da posluje sa „Novatekom”, iako je od ove druge po veličini ruske gasne kompanije dobila posao da brine o zaptivkama na ogromnom skladištu tečnog prirodnog gasa na poluostrvu Jamal u Sibiru.

Na crnoj listi SAD našao se i „Rosnjeft”, i to je pogodilo nemačke kompanije, budući da je ovaj ruski gigant angažovao nemačku građevinsku kompaniju „Bilfinger” da održava njegove objekte, a „Simens” je dobio ugovor vredan 90 miliona evra kako bi ovu energetsku kompaniju snabdeo turbinama i generatorima.

„Na kraju, izgubiće obe strane – Rusi i Evropljani”, kaže Frank Šauf, direktor Udruženja evropskih kompanija u Moskvi.

Prema studiji Dojče banke, nemački ekonomski rast mogao bi da potone za pola procenta, a nemački izvoz u Rusiju je već zabeležio osetni pad od 13 odsto, jer je u prvom kvartalu ove godine, u odnosu na isti period prošle godine, pao za 1,1 milijardu evra. Nemački izvoz u Rusiju je bio oko 38 milijardi evra i značajnije sankcije bi možda čak i za oko 10 milijardi smanjile ovaj iznos. Najveću štetu bi zabeležila nemačka mala i srednja preduzeća, koja su okosnica nemačkog privrednog uspeha.

„U jednom ’privrednom ratu’ protiv Rusije, postojali bi samo gubitnici”, rekao je dnevniku „Tagesšpigl” predsednik Saveza nemačkih srednjih preduzeća Mario Oven, istakavši da bi embargo pogodio, pre svega, mnoge nemačke izvozno orijentisane srednje firme. „Većina od oko 6.300 nemačkih firmi, angažovanih na ruskom tržištu, pripada malim i srednjim preduzećima.”

Holandija, Britanija i ruski tajkuni

Ukoliko žele da naškode Moskvi tako što će sankcijama pogoditi ruske oligarhe bliske predsedniku Vladimiru Putinu, London i Hag bi to mogli da urade i bez saglasja svih 28 članica EU. Osim Kipra, na kojem se krajem 2012. nalazilo bogatstvo ruskih pojedinaca i firmi u iznosu od 151,81 milijardu dolara, Holandija je dom za 64,63 milijarde dolara koje su tamo pohranili Rusi. Na Britanskim devičanskim ostrvima je (koje su ofšor zona) 46,65 milijardi, a u Velikoj Britaniji 9,96 milijardi dolara ruske imovine. Stoga Hagu i Londonu nije potrebna podrška Berlina i Pariza da kazni Moskvu, ali bi to sigurno uticalo da ruski energetski giganti i kompanije oligarha povuku desetine milijardi dolara sa njihovih računa.

Francuzi uporni: Prodaćemo im brod

PARIZ — Francuska ne odustaje od prodaje vojnog broda Rusiji uprkos pozivima da se uvede embargo na oružje toj zemlji.

To govori koliko snažne privredne veze zemalja s Moskvom otežavaju uvođenje sankcija Rusiji zbog krize u Ukrajini, ocenjuje agencija Asošiejtid pres.

Zapadne zemlje tvrde da Rusija podržava pobunjenike na istoku Ukrajine a koji su optuženi da su oborili malezijski putnički avion s 298 ljudi.

Ministri spoljnih poslova Evropske unije razmatrali su danas nove sankcije Rusiji, ali su se dogvorili da samo uvedu mere zamrzavanja imovine još nekim pojedincima, što ne utiče na ekonomske odnose.

Neke zemlje poput Velike Britanije tvrde da su obaranjem aviona povećani ulozi i da Evropska unija ne bi trebalo da bude blaga prema Rusiji. Druge zemlju su međutim bile uzdržanije, imajući u vidu potencijalnu štetu od ugrožavanja poslovnih odnosa s Rusijom.

Nemačka, na primer, uvozi trećinu svojih energenata iz Rusije, dok Francuska, između ostalog, ima sporazum o isporuci dva vojna broda, što predstavlja i najveću prodaju vojne opreme iz neke članice NATO Rusiji.

Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer rekao je da je embargo na oružje Rusiji raspravljan danas na zahtev Velike Britanije i drugih zemlja, ali da su se članice EU saglasile samo na ograničenja u „budućim ugovorima“, što znači da Francuska može isporučiti brodove Rusiji.

Francuski predsednik Fransoa Oland sinoć je upozorio na cenu otkazivanja sporazuma prema kojem prvi brod „Vladivostok“ treba da bude isporučen u oktobru.

„Rusi su platili. Morali bismo da vratimo 1,1 milijardu evra“, rekao je on.

Oland je rekao da francuski vojni brodovi namenjeni Rusiji ne bi potpali pod nove sankcije zato što su potpisani 2011. Oland je dodao da će isporuka drugog broda po sporazumu „zavisiti od ruskog stava“.

Francuski zvaničnici kažu da će „Vladivostok“ biti isporučen bez oružja. Taj brod moći će da prevozi 700 vojnika, 16 helikoptera i 50 oklopnih vozila.

Izvor: Politika