Филимонова о поредивости Украјине и Космета

Велика победа Совјетског Савеза над нацистичком Немачком и њеним савезницима у Другом светском рату – величанствен је догађај не само 20. века већ и светске историје.

Историјски значај велике победе, подвиг Совјетског Савеза, подвиг Србије, представља општенационално, општељудско, цивилизацијско наслеђе, јер се тада човечанство суочило са човекомрзитељском суштином нацистичке идеологије и праксе, са злочинцима који су поставили себи циљ да истребе или поробе целе расе и народе. Нацизам је наметнуо свој „поредак“ уз помоћ концлогора – „индустрије смрти“ и колонизације окупираних земаља.

Догађаји из 21. века показују да се сећање на велику победу над нацизмом мора не само чувати и преносити с колена на колено него и постати ослонац за формирање родољубиве и националне свести у нашим земљама, ослонац за свеобухватно јачање пријатељских, братских узајамних односа руског и српског народа, суверенитета и независности наших земаља у новим геополитичким условима. Наши народи су толико повезани нераскидивим, дубоким духовним, културним, историјским и пријатељским коренима да су покушаји отуђења једних од других једноставно неморални.

Све речено указује на то да је у Украјини реч о великом геостратешком пројекту, сличном девијантном, криминалном, квазидржавном формирању наводно независне „Републике Косово“, огрезле у језивим злочинима над српским и другим неалбанским становништвом.

Украјински модел одликује се потпуно противруском природом, што је историјски преседан због тога што је ово први пут да је такав циљ постигнут у православној држави. Циљ овог пројекта јесте стварање непрестаног извора диверзија и непријатељства према Русији. Улога намењена Украјини подразумева да она преузме највећи део будућег рата са Русијом.

Украјина је у великој мери упоредива са „Косовом“ по још једном основу: споља гледано, Украјина се представља као демократска, савремена, мултинационална и мултикултурна заједница, али се заправо налази у стању разорене државе чија је економија у рушевинама, чије су пољопривреда и индустрија уништене, одлив становништва поприма девастирајуће размере, а све сировине полако прелазе у руке транснационалних корпорација.

Колико је Украјина неодржива као пројекат, види се и по томе што су недавно чак и на западу државе почели да причају о подели земље. Украјина се тако налази пред потпуним колапсом, са чијим ћемо се последицама тек суочавати.

Такође, истоветно је дејство које „независно Косово“ има на Србију и оно које оваква, нестабилна и разорена Украјина има на Русију.

Косово у очима својих западних покровитеља служи за стварање „велике Албаније“, која би практично поништила српски и руски фактор на целом Балкану. У то име, планиран је наредни корак, стварање Косовских оружаних снага, које би биле стална претња за безбедност Србије. Не будимо наивни, иза свега овога стоји НАТО, организатор и инспиратор сваког звецкања оружјем у региону, што се најбоље види по војној бази „Бондстил“ коју су и изградили на Косову чим су га окупирали.

Исто тако, Украјина је непрекидна безбедносна претња по Русију, нарочито уколико се, као што се очекује, распадне и постане расадник приватних паравојски које не полажу рачуне никоме осим западним заштитницима својих власника и финансијера. Штавише, уколико се НАТО укотви и у Украјини својим базама, може се очекивати да то прерасте у попришта најмрачнијих злочина – незаконито привођење и затварање људи, мучење притвореника, отимање људских органа – као што је то и било и остало не само на Косову, већ и у Гвантанаму, на пример.

Извор: Вечерње Новости