Санкције су дуго биле омиљено дипломатско оружје Сједињених Америчких Држава, пише Форин аферс. Ипак, златним данима америчких санкција се, чини се, назире крај, оцењује амерички лист и упозорава да успон фрагментираног финансијског пејзажа отпорног на санкције угрожава и америчку дипломатију и националну безбедност.

Три догађаја у протеклој деценији доказала су да што се више Вашингтон ослањао на економске санкције, то су више државе са којима је био у сукобу јачале и штитиле своје економије.

САД су 2012. године покушале да финансијски изолују Иран тако што су га избациле из СВИФТ-а, глобалног система који омогућава међународна плаћања. Затим, западне земље су 2014. године увеле санкције Русији, што је навело Москву да максимално развије економску аутономију. Коначно, Вашингтон је 2017. године започео трговински рат са Пекингом, који се убрзо прелио на технолошки сектор. Ове три епизоде подстакле су појаву новог феномена: отпор санкцијама, пише Форин аферс.

Моћ Сједињених Држава да уведу санкције другим земљама произлази из доминације америчког долара и америчког надзора над глобалним финансијским каналима. Логично је, дакле, да противници САД проналазе финансијске иновације које умањују ове предности. Државе које су жртве санкција САД све чешће проналазе начине да их заобиђу помоћу уговора о размени валута, алтернативама СВИФТ-у и захваљујући дигиталним валутама.

Упозорења о негативним ефектима прекомерне употребе санкција нису ништа ново. Још 1998. године тадашњи председник САД Бил Клинтон упозорио је да су САД постале „задовољне санкцијама”, и да „делује као да Америка жели да санкционише све који се њом не слажу”.

У то време су ови страхови су били пренаглашени, а санкције су и даље биле релативно делотворне, оцењује Форин аферс. Међутим, од тада су САД још чешће прибегавале економским санкцијама, а амерички противници су одговорили предузимањем превентивних мера.

Један од начина на који означене државе заобилазе санкције је билатерална разменеа валута. Уговори о размени валута директно повезују централне банке једне са другима и укидају потребу за коришћењем треће валуте у трговини. Кина је пригрлила овај алат и потписала споразуме о размени валута са више од 60 земаља, укључујући Аргентину, Пакистан, Русију, Јужну Африку, Јужну Кореју, Турску и Уједињене Арапске Емирате, укупне вредности од скоро 500 милијарди долара.

Циљ Пекинга је јасан: омогућити кинеским фирмама да заобиђу америчке финансијске канале када то желе. Кина је 2020. године први пут са Русијом већински трговала у валути која није амерички долар, чиме је су ове размене постале имуне на санкције САД.

Шангајска организација за сарадњу чије су чланице Кина, Индија и Русија је у марту 2020. године утврдила да је приоритет плаћање у локалним валутама како би се заобишли амерички долар и санкције.

Индија је 2019. године купила од Русије ракете противваздушне одбране С-400. Трансакција од 5 милијарди долара требало је да буде заустављена санкцијама САД. Ипак, Индија и Русија су поново успоставиле споразум о размени валута који датира још из совјетских времена и трговале су у рупијама и рубљама.

Државе су доскочиле санкцијама САД и заобилазиле их и захваљујући развоју алтернативних не-западних система плаћања.

Како пише Форин аферс, све док државе користе западне финансијске канале, посебно СВИФТ, неће бити заштићене од санкција.

Антируске демонстрације у Бриселу – Фото: REUTERS/Arnd Wiegmann

Амерички лист је подсетио да су САД су само једној држави потпуно укинуле приступ СВИФТ-у, Ирану, али да Кина и Русија већ развијају сопствене алтернативе системе у случају да Запад на тај начин покуша да их изузме из глобалне финансијске структуре.

Кинеска алтернатива, позната као Систем прекограничног међубанкарског плаћања (ЦИПС), још не може у потпуности да замени СВИФТ, истиче Форин аферс, али је само његово постојање већ победа Москве и Пекинга.

Уколико Русија и Кина буду одсечене од СВИФТ-а, њихова резервна опција је спремна. Пекинг би једног дана могао да услови компаније које желе приступ кинеском тржишту да користе ЦИПС, а Кина би тако изградила капацитет да уведе санкције на плаћања у јуанима и учешће у кинеској економији, баш као што то сада раде САД.

Коришћење дигиталних валута је трећи лек против америчких санкција. На том пољу предњачи Кина, будући да око 300 милиона Кинеза већ користи дигитални јуан.

Ову дигиталну валуту издаје кинеска централна банка и чува се на мобилним телефонима кинеских грађана. Ове нове валуте тестиране су на Зимским олимпијским играма 2022. године у Пекингу, а стручњаци предвиђају да ће до 2030. године дигитални јуан користити милијарде људи.

Дигитални јуан је у потпуности отпоран на санкције, будући да САД немају начин да ограниче употребу виртуелног новца који издаје централна банка друге земље. Поред тога, кинеске безбедносне службе могу лако да прате дигиталне трансакције како би уочиле сумњиве обрасце (или операције страних обавештајних службеника на кинеском тлу).

Пекинг је 2021. године потписао партнерство са Уједињеним Арапским Емиратима и Тајландом како би извоз спроводио у дигиталним јуанима. Кина не крије своју жељу да дигитални јуан оспори хегемонију америчког долара, пише амерички лист, а с обзиром да је Кина највећи трговински партнер већине земаља, веома је вероватно да ће у будућности бити још оваквих уговора.

Такође, економисти предвиђају да ће се трећина светске производње за неколико деценија преселити у Азију. У том контексту, регионална дигитална валута ће свакако бити атрактивна.

Све ове финансијске иновације појединачно не би могле значајно да утичу на ефикасност америчких санкција. У збиру, ипак, споразуми о размени валута, алтернативни системи плаћања и дигиталне валуте дозвољавају државама да заобиђу и спрече санкције.

Како оцењује амерички лист, чини се да је овај тренд неповратан, а очекује се да Пекинг и Москва у будућности удвоструче напоре за спречавање санкција.

Успон фрагментираног финансијског пејзажа угрожава и америчку дипломатију и националну безбедност. Поред подривања ефикасности санкција, пораст финансијских канала отпорних на санкције значи да ће их САД много теже надзирати и контролисати.

Све ово, закључује Форин аферс, значи да ће у року од једне деценије америчке једностране санкције можда постати прилично безначајне.


Извор: РТ Балкан

Оставите коментар

Оставите коментар на Форин аферс: Крај моћи америчких санкција

* Обавезна поља