FSK obeležio 70 godina pobede nad nacizmom

Punih sedamdeset godina je prošlo od završetka najvećeg vojnog sukoba u istoriji čovečanstva, ali istina o Drugom svetskom ratu danas je, umesto da bude jasno prepoznata i ustanovljena, čak i zamagljenija nego ikada pre. Na to krvoproliće bez premca, koje je zauvek promenilo planetu, različito gledaju čak i ondašnji saveznici sa pobedničke strane – i to u tolikoj meri da Zapadne države već više od dvadeset godina neposredno podržavaju otvorene obožavaoce čovekomrzačke nacističke ideologije, kako na području Balkana tako i na postsovjetskim prostorima.

Umesto da se nova pokolenja neizostavno upoznaju sa zverstvima koja je iza sebe ostavio nacizam, gledamo kako Zapad aplaudira spaljivanju živih ljudi u Odesi, ili otimanju ljudskih organa na Kosovu i Metohiji. Duh Adolfa Hitlera kao da oživljava, i to potpomognut od strane nekih od zemalja koje su pre sedam decenija stajale u pobedničkoj koaliciji.

Zbog toga je svaki temeljan, činjenično pošten, istorijski odgovoran i nadasve moralan osvrt na Drugi svetski rat, svako ponovno razmatranje tadašnjeg zla koje je konačno bilo pobeđeno tek pošto su desetine miliona položile svoje živote, više nego dobrodošlo. Nažalost, takvih osvrta je sve manje, a naročito na Balkanu, čiji narodi, razapeti između mračnih istorijskih sećanja i olako prihvaćenih ali plitkih opredeljenja za „evropske integracije“, često ne smeju da se iole ozbiljnije posvete izučavanju opominjuće prošlosti. Pouke ostaju prećutane, zaključci nedorečeni, a sećanja i na junaštva i na stradanja potisnuta u zaborav.

Zlokobna revizija istorije, koju Zapad sve snažnije nameće, tako ostaje bez dovoljno jakog odgovora. Umesto gromoglasnog protivljenja, krivotvorenje istorijskog sećanja na Drugi svetski rat nailazi uglavnom na ćutanje.

Ovo se možda ponajviše odnosi baš na Srbiju, u kojoj su zloupotrebe vezane za Drugi svetski rat počele odmah po njegovom završetku. Ideološki obojeno gledanje decenijama je dominiralo u srpskoj javnosti, kako stručnoj, tako i onoj najširoj, pa je srpski narod skoro potpuno izgubio iz vida da je on obrazovao čak dva antinacistička pokreta – partizanski i četnički, kao i to da je i tada, u najvećem krvoproliću svih vremena, ponovo stajao rame uz rame sa svojom slovenskom braćom Rusima. Ovo zanemarivanje istorije posebno je pogubno ako se prisetimo da su i srpski i ruski narod u tom ratu podneli nesagledive žrtve.

Ima, naravno, i onih koji pred ovakvim izazovom ipak ne žele da ćute, a jedan broj upravo takvih, glasnih boraca protiv zlonamernog prepravljanja ili prećutkivanja istorije, okupio se na tri međunarodne konferencije koje je Fond strateške kulture, zajedno sa saradnicima, upriličio u proteklih šest meseci. Podstaknuti željom da veliki jubilej, sedamdeset godina od pobede nad nacizmom, ne ostane skrajnut ili – još gore! – prizemno iskorišćen za trenutne ciljeve Zapadnih centara moći, ovi ljudi obratili su se ruskoj i srpskoj javnosti nizom jedinstvenih poruka.

Sveukupno pitanje odbrane slovenske i pravoslavne civilizacije od nasrtaja sa Zapada, stavljeno je u najširi istorijski kontekst, o čemu svedoči i izvod iz izlaganja Anje Filimonove, glavne urednice Fonda strateške kulture, sa zaključne beogradske konferencije:

„Ruski i srpski narod su toliko povezani neraskidivim, dubokim duhovnim, kulturnim, istorijskim i prijateljskim korenima, da su pokušaji otuđenja jednih od drugih jednostavno nemoralni. Svejedno, takvi pokušaji postoje još od 19. veka, kada Zapadni faktor počinje da u Istočnoj Evropi i Ukrajini sprovodi specijalne operacije sa ciljem stvaranja slovenskog rusofobskog bloka kao političke ali i psihokulturne snage. Najbolji primer je hrvatski narod, koji, pod uticajem Vatikana, upravo u tom vremenu kreće sa političkom mobilizacijom koja je pola veka kasnije, u Drugom svetskom ratu, ishodovala genocidom nad srpskim narodom u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. U državi Ante Pavelića postojala je industrija smrti, oličena u sistemu koncentracionih logora Jasenovac, u sklopu kojeg je bio i koncentracioni logor za decu, jedinstven u ljudskoj istoriji. Takođe, valja podsetiti na to da niko od čuvara, upravnika i drugog osoblja logora nije bio nemačke nacionalnosti, već su sve bili hrvatski kadrovi. Danas u Ukrajini možemo da vidimo nešto jako slično.“

Od istorijskih prilika, preko savremenih društvenih, ekonomskih i kulturnih okolnosti, pa sve do svedočanstava iz neposrednih borbenih dejstava tokom ratova devedesetih – izlagači su se zaista potrudili da glavnoj temi, poređenju nekadašnjeg nacizma sa današnjim, postave sveobuhvatan okvir i najčvršće osnove. Raznolik, a istovremeno veoma reprezentativan i ugledan sastav učesnika, upravo je omogućavao takav pristup. Iako je Fond strateške kulture blagovremeno izveštavao o ovim događajima, možda bi vredelo podsetiti se tih imena koja su se okupila na ovom nesvakidašnjem zadatku.

Prva konferencija, pod naslovom „Sedamdeset godina od oslobođenja Beograda: borba protiv nacizma 1944-2014“ održana je u Beogradu 17. oktobra prošle godine. Učesnici su bili: prof dr Veselin Đuretić, dr Valentin Katasonov, dr Veljko Đurić-Mišina, dr Aleksandar Raković, prof dr Jelena Lopičić-Jančić, mr Rade Ristanović, prof dr Branko Krga, prof dr Aleksandar Đikić, mr Dejan Mirović, prof dr Gordana Božilović, prof dr Zoran Čvorović, dr Mirjana Kovačević, dr Dušan Proroković, mr Vladimir Dimitrijević, Dragan Milašinović, Aleksandar Pavić i mr Anja Filimonova.

Druga konferencija, pod nazivom „Antifašizam u Rusiji i Srbiji juče i danas“, održana je u Moskvi 19. februara ove godine, a pod vođstvom dr Mihaila Vasiljeviča Jemeljanova, zamenika predsednika stranke Pravedna Rusije, učestvovali su: akademik Jelena Guskova, dr Olga Četverikova, pukovnik Dragan Krsmanović, pukovnik Goran Jevtović, mr Petar Iskenderov, prof dr Veljko Đurić-Mišina, Aleksandar Pavić i mr Anja Filimonova.

Treća, zaključna konferencija održana je ponovo u Beogradu, 28. aprila, pod nazivom „Borba Rusije i Srbije juče i danas, Drugi svetski rat, Jugoslavija 1991-1999, Ukrajina 2014-2015“. Učestvovali su: dr Srđa Trifković, mr Nikolaj Mališevski, prof dr Veljko Đurić-Mišina, pukovnik Goran Jevtović, pukovnik Dragan Krsmanović, mr Petar Iskenderov, docent Goran Latinović, mr Vladimir Božović, mr Vladimir Dimitrijević, Aleksandar Pavić i mr Anja Filimonova.

Svaka delatnost počinje spoznajom. S obzirom na to da u današnjem vremenu, često nazvanim informatičkim, spoznaje paradoksalno i vrlo često promiču najširoj javnosti, nadamo se da će ovaj pokušaj ukazivanja na zlo koje ne miruje ali koje je jednom, pre sedamdeset godina, već bilo potučeno do nogu, dati doprinos zajedničkom buđenju svesti. U to ime, Fond strateške kulture će prikladnim video prilozima u narednim danima predstaviti na svom sajtu jedan značajan deo izlaganja sa zaključnog skupa, a u razumnom vremenskom roku objaviti i zbornik svih izlaganja iznetih na sve tri konferencije.

Komentar CEntra za Otkrivanje POlitičkih Manipulacija (CEOPOM)

Trećom po redu konferencijom, održanom u beogradskom hotelu Moskva, Fond Strateške Kulture zaokružio je po mnogo čemu jedinstven projekat obeležavanja sedamdeseto-godišnjice pobede nad fašizmom na ovim prostorima. Impozantan broj kvalitetnih učesnika, kao i mudro određenje organizatora da u okviru definisanja tematike, otvori put za traženje veze između nacizma i agresivnog evro-atlantizma (pre svega kroz agresiju NATO-a na SRJ i dešavanja u Ukrajini)  donelo je niz orginalnih referata za koje smo sigurni da će u vremenu koje dolazi biti tretirani kao temelj jednog novog i mnogo ispravnijeg pristupa istoriji srpskog i ruskog naroda.

Iako će tek izdavanje Zbornika omogućiti istoriografiji da celovito sagleda značaj ovog projekta CEOPOM ukazuje na četri značajna pravaca za dalja proučavanja koje on otvara budućem radu naučnika, publicista, novinara i svih ljudi otvorenih za istinu:

1. Definitivno je ukazao na činjenicu da su na ovim prostorima, do kraja II svetskog rata (a ne do kraja 1943. kako se nekada tvrdilo!) postojala dva autohtona antifašistička pokreta (Partizanski pokret Josipa Broza i Četnički pokret đenerala Draže Mihajlovića) i da su oba učestvovala u borbama za oslobođenje

2. Predočio je da su otkrivanju pune istorijske istine o ulozi četničkog pokreta u borbi protiv nacizma i njegovom odnosu prema Crvenoj armiji tokom borbi za oslobođenje ovih prostora nekada glavna prepreka bili jugoslovenski komunisti a danas NVO i pojedinci koje finansira evro-atlantizam !!!

3. Skrenuo je pažnju da osnovi nacističke ideologije, metodologije i ciljevi, posebno u odnosu na slovenske i pravoslavne zemlje, nisu nestali padom Trećeg Rajha i da su evidentno postali deo savremenih evro-atlantskih procesa prekrajanja sveta, čak u tolikoj meri da se mogu mogu nazvati i civilizacijskim određenjem elite koja danas predvodi Zapadnu civilizaciju.

4. Nedvosmisleno je pokazao idejne i metodološke sličnosti procesa korišćenih za razbijanje Jugoslavije, sa ovima koji se, kroz ukrajinsku krizu, danas koriste u napadu na Rusiju

5. Upozorio je na organizovano delovanje institucija savremenog globalizma u prekrajanju, pa čak i uništavanju istorijskih činjenica, kako bi se izbrisali stvarni uzroci i posledice izbijanja II svetskog rata, kao i razlika između žrtava i zločinaca, pa samim tim i značaj POBEDE i POBEDNIKA!

Bilo je i mnogo drugih zanimljivih teza i postavki, o kojim će se, sigurni smo, tek čuti u godinama koje dolaze. Sa velikom pažnjom očekujemo Zbornik sa sve tri konferencije.

Izvor: Fond Strateške Kulture, CEOPOM-Istina