Гајгеров бројач

Нетом изабрани председник Републике, важећи председник Владе, актуелни шеф Бироа за координацију свих служби безбедности, непомерени председник Српске напредне странке, неформални врховни командант (Друже Стари, не брини, још није натакнуо маршалске ширите…)

А из хобија, и самоовлашћени бројач присутних на протестима широм Србије, ауторитативно устврди: „Јуче их је 8.400 протестовало испред Владе, највише их је у једном моменту било 9.550, док их је испред Палате Србија било 5.700.“

‘ Што, све и да је тако, мало ли је на ову скупоћу? Но, да се разјаснимо: Гајгеров бројач је инструмент за откривање и мерење радиоактивног зрачења, тј. степена озрачености из различитих извора: нуклеарних електрана, истраживачких лабораторија или атмосфере. С обзиром да јако нуклеарно зрачење – исто као и антивучићевски протести који значе урушавање стабилности земље и њене позиције на бизнису дјуинг листи Ем-ем-ефа и томе слично – представља опасност по живот, животно су важне поуздане и брзе детекције истога, јелте.

Дакле, шта све трују, бљују и трућају против власти и државе ове „шачице хулигана и сорошеваца“ (у даљем тексту: нуклеарни лобисти) диљем Србије: они би да смењују челнике и уреднике информативног програма „ТВ Бастиље“, пардон, РТС, „због режимског извештавања и неравномерне заступљености председничких кандидата у предизборној кампањи“ (где си да си, Драшковићу Вуче?); смењивали би чланове Савета РЕМ, због нереаговања на стотине прекршаја и пријава у вези са извештавањем медија у предизборној кампањи; разрешили би „Нашу Мају“ са места председнице Народне скупштине, због суспендовања рада парламента; посмењивали би чланове Републичке изборне комисије на челу са њеним председником (у слободно време, потпредседником једног општинског одбора СНС у Београду), из безвезних разлога, само због непоштовања одлука Уставног суда Србије; ревидирали би и сређивали бирачки списак ради утврђивања тачног броја бирача; поједноставили би процедуре гласања у дијаспори; поништили лажне докторате малог Небојше Стефановића и великог Синише Малог…

Имам ја разумевања за Канцелара у одласку. Много чита, но површно чита. А превише чита Немце. Не записа ли баш Кант да је, међу најгорима, предрасуда из самољубља или логичког егоизма, према којој се подударање сопственог суда са судовима других сматра неким излишним критеријумом истине? Јер, она је супротна предрасудама – и тиме гора од њих – које се тичу угледа (лица на које се позива, суда мноштва, угледа доба), пошто се испољава у некој извесној нарочитој љубави према ономе што је искључиво творевина сопственог егоистичног разума…

Предрасуде су излечиве, могу да посведочим: „Ноћ звездана врх бездана, међу тамно Церје слази, бескућниче с Рајне, пази – овуда се не пролази! / Ту ми с вуком другујемо, на планинској уској стази и са песмом умиремо, овуда се не пролази! / Ту се блузе твоје плаве, лобања се сунцу плази, из костура ничу траве, овуда се не пролази! / Ниси пит’о старе своје, па ти нога дрско гази, овде наше чете стоје, овуда се не пролази!“

Верујете ли да је ову песму о двоструком страдању Мачванина и Поцерца, у две светске војне, од истога џелата, написао човек који је током Другог светског рата, из пећине у Горњем Кошљу, на планини Бобији код Љубовије, уређивао листове „Глас Цера“, „Шумске вести“, „Уљез“ и „Љотићевштина“, песник, дипломац Филозофског факултета, предратни новинар „Правде“, „Политике“ и „Ошишаног јежа“, резервни пешадијски капетан, равногорац, унук и имењак Јанка Веселиновића – Јанко Туфегџић из Бадовинаца на Дрини?

Извор: Данас