Више од свих досадашњих европских скупова, овај самит у Софији обележен је и по томе што званичници Уније и њених чланица наглашавају његову геополитичку димензију.

Председник Европског савета Доналд Таск односе Европске уније и земаља Западног Балкана сместио је у контекст „геополитичког избора“. Он је, међутим, тај задатак дао чланицама ЕУ да „оставе утисак на балканске лидере да је чланство у Унији најбољи геополитички избор“. Због тога, чланице Уније треба да „покажу“ да се брину о друштвеноекономском развоју региона. Инвестирање у инфраструктурно и људско повезивање на Западном Балкану је у нашем најбољем интересу, рекао је Туск. При томе је нагласио своје убеђење да је Европска унија једини партнер који се „заиста брине о стабилности целог региона и просперитету у његовој будућности“, написао је Туск у свом писму европским лидерима.

За немачку канцеларку, питање односа према Западном Балкану, постало је питање рата и мира. Немачка премијерка Ангела Меркел, на сам дан доласка у Софију, у дебати о буџету у Бундестагу, имала је још драматичнију изјаву. „Питање чланства земаља Западног Балкана у ЕУ за нас је питање хоћемо ли имати рат или мир на нашим границама“.

У том правцу подржао га је и бугарски премијер, домаћин скупа, Бојко Борисов. Бугарски премијер потврђује да многе од земаља Западног Балкана нису спремне за чланство, али да одржавање региона ван чланства ЕУ носи веће ризике.

„Ако ми нисмо спремни да им помогнемо да уђу у Европску унију, онда не треба да се чудимо зашто јача утицај САД, Русије и Саудијске Арабије, биће већи од европског“, каже бугарски председник Борисов.

Француска и Немачка, међутим, сасвим јасно се разликују у приступу овом питању. Већ на уласку у зграду где се одржава самит, француски председник Емануел Макрон је рекао да је „стално размишљање о проширењу ослабило Европску унију“. Слично становиште заузео је и белгијски премијер Чарлс Мишел, који захтева да се прво Европска унија реформише и боље припреми, а да у исто време и балканске земље промене свој начин на који функционишу, уз више стабилности, безбедности и поштовања владавине закона.

Европски званичници, чини се, веома су јасни да је европска перспектива једини правац овог „путовања“. Оно што је право питање за њих, јесте одлучност земаља кандидата да изврше реформе. Поред тога, упозорава се да је на страни ЕУ потребно стрпљење, да се не би пропустила садашња прилика.

Са самита Брисел ће посебно тражити снажно развијање политике добросуседства у региону, која се у значајној мери односи на Србију. Од ње се тражи, да би Србија ушла у ЕУ, како је формулисано у неким документима, да реши своја гранична питања с Косовом и Босном и Херцеговином. Нерешена гранична питања често прете крхком миру, али и паралишу процес одлучивања.

Македонски премијер Зоран Заев упозорава да ће статус кво даље да води ерозији демократије и понестајању економских могућности и шанси. Он, у складу са оценама Европске комисије, потврђује да „расте негативни утицај трећих земаља“.

Немачка канцеларка је у кратком сусрету с новинарима оценила да је сада Европска унија у фази „интензивирања разговора“ с балканским земљама. У јуну предстоји још један сусрет у оквиру Берлинског процеса.

Питањем проширења посебно ће се бавити наредни самит ЕУ у јуну. У сваком случају, проширење до 2025. није безусловни датум. Потребно је да се постигне напредак у више подручја, посебно у питањима корупције, владавине права и граничним питањима. „Веома позитивно је то да су се Црна Гора и Косово договорили када је реч о разграничењу. Не желимо да се то питање унесе у ЕУ, као што Словенија и Хрватска не могу већ годинама да се договоре о границама“, илустровала је немачка канцеларка.

Она је оценила да је постигнут „јасан напредак“ у односима балканских држава, а при томе као једну од важних области истакла питање инфраструктуре.

Посебан напредак постигле су Грчка и Македонија, иако има још много ствари да се уради. Меркел није одговорила потврдно да ће се до краја године отворити приступни разговори за Македонијом и Албанијом, рекавши да ће то питање бити разматрано на самиту у јуну. Немачка канцеларка саопштила је да се током самита срела с премијерима Црне Горе и Македоније.

Председник Европског парламента, Антонио Тајани, на прес-конференцији током самита, рекао је да је у разговору с председником Александром Вучићем истакао да је он за то да Србија и Црна Гора уђу у ЕУ пре 2025. Сви су за снажну сарадњу и сви су свесни важности региона. То је европски регион, нагласио је Тајани. Он је рекао да је посетио Црну Гору пре седам месеци и његов је утисак да она напредује у веома добром правцу. Црна Гора мора још више да се посвети медијима и политичком дијалогу, рекао је председник Европског парламента.


Извор: Данас

Оставите коментар

Оставите коментар на Геополитичке димензије самита у Софији

* Обавезна поља