Добри односи са Русијом од стратешког су интереса за Немачку, и то није у супротности са чврстим трансатлантским односима, изјавила је у Сочију канцеларка Ангела Меркел, након разговора у четири ока са руским председником Владимиром Путином. Изградња „Северног тока 2” прва је у низу тема о којима су Путин и Меркелова разговарали у црноморском летовалишту, поред будуће обнове Сирије, евентуалног распоређивања међународних мировних снага у Донбасу и даље судбине (крњег) споразума о нуклеарном програму са Ираном.

И Меркелова и Путин говорили су о „Северном току 2” као пројекту коме се смеши извесна будућност.

„Постоји потреба да се транзит гаса настави кроз Украјину и када ’Северни ток 2’ буде завршен. Тим поводом треба обезбедити Украјини одређене гаранције”, назначила је Меркелова.

„’Северни ток 2’ је пројекат гасовода који нема ништа са политиком, то је искључиво комерцијални пројекат”, закључио је Путин.

У међувремену, само неколико сати пре сусрета Путина и Меркелове, амерички и европски званичници разменили су салву оштрих економских претњи управо поводом овог гасовода.

„Балтичко море је закрчена, осетљива војна зона. Постоји опасност да Русија на нови гасовод постави шпијунску опрему за прислушкивање и видео-надзор. ’Северни ток 2’ је војнобезбедносна претња”, упозорила је у Берлину Сандра Удкирк, заменица помоћника америчког државног секретара за енергију.

По речима Удкиркове, компаније које су се са „Гаспромом” упустиле у изградњу 1.200 километара дугог гасовода изложене су „повишеном ризику од санкција”, на основу закона о борби против енергетских ривала који је лане усвојен у Вашингтону.

Вашингтон се из истих разлога противи и пројекту гасовода „Турски ток”, додала је Удкиркова.

Да позиција Америке пред сусрет Путина и Меркелове буде сасвим јасна, Сандра Удкирк је изразила сумњу у успех текућих покушаја Берлина да издејствује у Москви гаранције за даљи транзит значајнијих количина природног гаса трасом кроз Украјину и након истека садашњег руско-украјинског споразума крајем идуће године.

Висока представница Трампове администрације одбацила је истовремено процене да иза жустрог отпора Вашингтона „Северном току 2” стоји покушај САД да убудуће продаје много више течног америчког гаса у Европи него досад. Према гласинама у Бриселу, Трампова администрација већ је обавестила ЕУ да јој 1. јуна неће увести тарифе на извоз челика и алуминијума у САД уколико дигну руке од „Северног тока 2”.

Куда да се окрену онда Европљани да обезбеде толико жељену енергетску безбедност?

„Вашингтон подржава балтички гасовод између Пољске и Данске и сматра да би Европљани требало да потраже тај енергент са извора на Каспијском мору, источном Медитерану, Алжиру и евентуално САД и Аустралији”, набројала је заменица помоћника државног секретара за енергију САД.

Поводом вишеструких претњи Вашингтона санкцијама европским фирмама повезаним са „Северним током 2”, као и европским државама које би наставиле пословање са Ираном – по америчком повлачењу из споразума о нуклеарном програму – јуче су у одвојеним иступањима реаговали и Берлин и Брисел. Судбина (крњег) споразума са Ираном  друга је кључна најављена тема разговора Путин–Меркелова.

Американци гледају да повећају извоз свог течног гаса, пренео је јуче Ројтерс изјаву немачког министра за економију Петера Алтмајера.

„Они траже нова тржишта, и то се може разумети. Само, њихов гас је много скупљи него природни гас. Није извесно да блокирање ’Северног тока 2’ само по себи гарантује извоз (америчког гаса у Европу). Уколико ’Америка на првом месту’ значи да они стављају своје економске интересе испред других, онда морају очекивати да ће Европа бранити сопствене интересе и борити се за њих”, поручио је Алтмајер.

У атмосфери растуће трансатлантске економске конфронтације, Брисел је јуче најавио да ставља на снагу закон из 1996. године о „блокирајућем статусу” страних санкција према европским фирмама.

По том закону, који ЕУ иначе никад раније није користила, Брисел – још непознатим мерама – намерава да спречи европске фирме да се повинују правилнику санкција „трећих правних лица”. Једна од клаузула тог закона – смишљеног да ЕУ заобиђе америчке санкције према Куби, јесте да се убудуће не признаје надлежност страних судова који би да глобе европске фирме зато што не поштују заведене (у овом случају, америчке) санкције. Мотиви за увлачење никад раније некоришћеног закона у арену текућих економских спорова са Америком могли би се тражити у баснословним инвестицијама пет европских енергетских фирми у случају „Северног тока 2”, али још и више у могућности да Европа остане без 20 милијарди евра годишње трговинске размене са Ираном.

Према јучерашњој одлуци Брисела, Европа је спремна да размотри наставак макар дела пословне сарадње са Ираном евроканалима Европске инвестиционе банке из Луксембурга. Да ли то Европа сада покушава да избегне светско финансијско тржиште засновано на долару, због наставка бизниса са Ираном?

Развој трансатлантских економских односа до 1. јуна, када истиче рок Вашингтона Европљанима за понуду нових „правичнијих” трговинских односа, неизвестан је. Загонетка је једнако: шта су се све тачно договорили Ангела Меркел и Владимир Путин у Сочију?


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на „Северни ток 2“ упркос противљењу Вашингтона

* Обавезна поља